То значи да су послодавци сада у обавези да својим запосленима који раде на тешким и по живот опасним радним местима убудуће годину стажа зарачунавају 14, 15, 16 или 18 месеци у зависности од тежине посла којим се баве, пише Политика.

Највеће промене око будућег обрачуна радног стажа односи се на запослене који раде на високим пећима – у црној металургији, топионичаре, као и руковаоце расхладног система и енергетике, где ће се убудуће 12 месеци обрачунавати као 16 месеци стажа.

Новим прописима обухваћени су и радници на висини. Реч је о потпуно новој категорији која ће обухватати раднике на алпинистичком ужету. Њима се, због специфичног ризика, свака година рада рачуна као годину и четири месеца стажа.

Када је реч о хемијској индустрији бенефиције важе за ватрогасце у петрохемији, док је у термоелектранама додат рад на пословима одсумпоравања. У енергетици и одржавање опреме прецизирана су радна места са увећаним стажом, и то да се 12 месеци рада рачуна као 14 месеци стажа.

Значајне измене уведене су и у здравству, посебно у области хитне медицинске помоћи. Нови правилник предвиђа да се лекарима на терену и у транспорту 12 месеци рада рачуна као 15 месеци, медицинским техничарима и возачима санитета као 14 месеци.

Овим прецизирањем радних места, држава настоји да праведније вреднује рад у индустријама које су стуб привреде, али и у јавним службама које захтевају максималну психофизичку спремност.

Бенефицирани радни стаж у појединим случајевима омогућава радницима да се пензионишу и пре 50. године живота. Бенефиције се, иначе, односе на рударе у јамским условима, полицију, Жандармерију, специјалне и интервентне јединице, машиновође и особље у вучи возова, професионалне војнике, пилоте, балерине…

Када је реч о броју пензионера са бенифецираним радним стажом, он се повећава из годину у годину, па последњи подаци Фонда ПИО из 2024. године показују да их је тада било 171.156, укључујући све категорије пензионера, што је 13,3 одсто свих пензионера у Србији те године.