Према његовој анализи, немогућност Сједињених Држава да саме успоставе ред у стратешки кључном Ормуском мореузу озбиљно доводи у питање улогу Вашингтона као светског полицајца.
Карлсонова анализа стратешког слома
У свом подкасту од 3. априла 2026. године, Такер Карлсон је детаљно објаснио зашто верује да је сукоб са Ираном прекретница за америчку глобалну доминацију. Коментарисао је претње председника Доналда Трампа да ће бомбардовати Иран до каменог доба, али је такође позвао савезнике да преузму вођство у отварању Ормуског мореуза. Мореуз је кључна тачка кроз коју пролази око 20 одсто светске трговине нафтом.
Карлсон је објаснио да је нација која намеће мир нација која влада светом. Земља која успоставља ред у Персијском заливу и отвара Ормуски мореуз је, по дефиницији, она која предводи глобални поредак. Од краја Другог светског рата, претпостављало се да су Сједињене Државе сила која може да одржи ред. Али, према Карлсону, криза у Ормуском мореузу је показала да то више није тачно.
Невољност савезника и Трампов бес
Амерички председник је јавно критиковао савезнике из НАТО-а због њихове неактивности у сукобу са Ираном. Након америчко-израелских напада на Иран, европски савезници су показали изразито невољство да се умешају. Према Карлсону, Трамп је у суштини признао да Сједињене Државе не могу саме да отворе Ормуски мореуз, буквално рекавши: „Нека то неко други уради“.
Карлсон сматра да је овај тренутак симболичан за крај америчке ере. Када председник најмоћније земље света моли савезнике да преузму одговорност за кључни морски пролаз, то је јасан знак да империја више није способна да обавља своју основну функцију.
Зашто војна победа не би решила проблем
Карлсон је тврдио да чак и ако би Сједињене Државе потпуно уништиле Иран као кохерентну нацију, преостали ратни вође не би имали потешкоћа да поремете морске руте. То би могли да ураде постављањем мина, коришћењем јефтиних дронова или чак само претњом да ће то учинити. Стога би пре или касније непријатељства морала да се окончају дипломатским споразумом са Техераном.
Ова анализа сугерише да војна супериорност више није довољна да обезбеди глобалну стабилност. Асиметричне претње и јефтина технологија омогућавају слабијим актерима да блокирају кључне светске руте без потребе за конвенционалном војном силом.
Крај империје није крај Америке
Карлсон је посебно нагласио да, иако оно што се дешава у Ирану означава крај америчког царства каквог познајемо, то није крај Сједињених Држава. Признао је да ће ова транзиција донети много патње и туге, али такође носи обећање да би се САД могле окренути ка западној хемисфери.
Регион је такође богат ресурсима и од виталног је значаја за америчку стабилност. Карлсон верује да би Америка могла да функционише без потребе да окупира земље у које њени грађани никада нису ни путовали. Уместо тога, фокусирање на сопствено двориште могло би донети дугорочну стабилност и просперитет.
Карлсонов раскид са Трамповом администрацијом
Иако Карлсон генерално подржава Трампа, он је био гласни критичар америчко-израелских напада на Иран. Као резултат тога, амерички председник је изјавио да је Карлсон скренуо са пута и да више није део покрета МАГА. Овај раскол између два конзервативца показује колико је контроверзно питање Ирана постало чак и унутар Трамповог политичког круга.
Шта ово значи за глобални поредак?
Ако је Карлсон у праву, свет улази у еру без јасног хегемона. Сједињене Државе више неће моћи да делују као светски полицајац, а вероватно ниједна друга сила није спремна да преузме ту улогу. Последице би могле бити дубоке, од повећања регионалних сукоба до преобликовања глобалних трговинских путева.
Ормуски мореуз остаје блокиран, а питање ко ће га отворити остаје без одговора. Оно што је некада било незамисливо, да ће Америка тражити помоћ како би обезбедила кључни морски пролаз, сада је постало стварност. Без обзира на исход овог сукоба, чини се да је међународни поредак успостављен после Другог светског рата неповратно промењен.
