Док последњи танкери са фосилним горивима из Персијског залива упловљавају у европске луке, лидери се суочавају са размерама кризе, пише Политицо.
„Ако рат потраје, то ће бити терет за европску економију упоредив са пандемијом Ковида или почетком рата у Украјини“, рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц.
Италијански министар одбране Гвидо Кросето упозорио је да би сукоб могао да траје „годинама“, док је председница Европске централне банке Кристин Лагард проценила да би дугорочне последице могле да превазиђу све што се тренутно може замислити.
Око 20 одсто светске нафте и гаса пролази кроз Ормуски мореуз, који је Иран затворио уз претње нападима на бродове. Амерички председник Доналд Трамп је поручио погођеним земљама: „Мораћете да научите да се борите за себе. Тежак део је завршен. Идите по своју нафту“.
Нафта и гас су неопходни за транспорт, грејање и цео индустријски ланац, од хране и пластике до хемикалија и пољопривреде. Затварање мореуза утиче и на снабдевање ђубривима и хелијумом, који је неопходан за производњу микрочипова. Утицај је тренутно највидљивији у порасту цена горива, али и у ширењу кризе на друге производе, па је Сони директно повезао повећање цене нових ПлаyСтатион конзола са „притисцима у глобалној економији“.
Политицо упозорава на сценарио који шеф Међународне агенције за енергију, Фатих Бирол, назвао „највећом претњом глобалној енергетској безбедности у историји“.
Несташице
За разлику од криза из 1970-их или 2022. године, тренутни поремећаји утичу на све изворе енергије, од сирове нафте и гаса до дизела и млазног горива. Аналитичарка Ана Марија Јалер-Макаревич упозорава да се тржишта суочавају са ретко виђеним сценаријем потпуног затварања кључне енергетске капије. Док су кризе 1970-их смањиле глобалне залихе за око 7 процената, сада је погођено око 20 процената светских залиха.
ЕУ је у почетку рачунала на релативно ниску зависност од Залива, око 6 процената своје нафте и мање од 10 процената гаса, и на алтернативне добављаче као што су Сједињене Државе, Норвешка, Азербејџан и Алжир. Али како рат улази у пету недељу, то се показује недовољним.
Азијске земље, које су пре рата добијале око 80 процената енергије из Залива, агресивно купују преостале количине и подижу цене. Трговци преусмеравају пошиљке ка Азији ради већег профита, заобилазећи Европу. Према речима аналитичара Кплера, Чарлса Костеруса, најмање 11 танкера са течним природним гасом (ЛНГ) је већ преусмерено ка истоку, а последњи танкер са катарским гасом требало би да стигне у Европу за неколико дана.
„Немамо резерве. Немамо сигурност“, упозорава Јалер-Макаревич, додајући да би Европа могла да осети последице у року од неколико недеља.
Најгори могући сценарио био би да мореуз остане затворен дуже од месец дана, уз континуиране нападе на енергетску инфраструктуру, упозорава један руководилац увозника течног природног гаса (ЛНГ). Иако би високе цене на крају могле да подстакну већу производњу, он упозорава да би могле да остану трајно високе.
ЕУ је посебно рањива на рафиниране производе, јер више од 40 процената дизела и млазног горива долази из Залива.
„Ако мореуз остане затворен, практично нема алтернативе“, рекао је аналитичар ИЦИС-а Хомајун Фалакшахи. Финансијска тржишта тренутно рачунају на краткорочну блокаду од две до три недеље, али дуже затварање би значило још веће цене и дубљу кризу.
Иако су богате земље почетком марта из својих резерви избациле 400 милиона барела нафте, цене су поново почеле да расту.
Уништавање потражње
Највидљивији утицај су већ веће цене горива. Цена еуросупера 95 порасла је за око 15 процената између 23. фебруара и 23. марта. Владе покушавају да ублаже ударац смањењем акциза, али без нових залиха могле би да прибегну ограничавању потрошње.
Европски комесар за енергетику Дан Јергенсен саветовао је ограничавање саобраћаја како би се надокнадила несташица дизела и млазног горива, подсећајући на мере из 1970-их. Такође се појављују сценарији „енергетских блокада“.
Ваздушни саобраћај је посебно тешко погођен јер је гориво највећи трошак. Цена млазног горива у Европи се више него удвостручила на преко 1.700 долара по тони. Авио-компаније већ подижу цене, а шеф ИАТА-е Вили Волш упозорава да индустрија не може да апсорбује ударац.
Неке азијске авио-компаније већ отказују летове, а Луфтханза разматра приземљење између 20 и 40 авиона, што би смањило капацитет за 2,5 до 5 процената. Ако криза потраје, неки путници ће отказати своја путовања, а неки ће остати без планираних путовања.
Индустријски пад
Последице се већ преливају на индустрију, посебно на хемијски сектор, који је темељ производње у Европи. Немачки Ковестро упозорава на нагли пораст трошкова логистике, сировина и енергије који се већ уграђују у цене производа.
Еврофер упозорава да нестабилне цене енергије постају један од највећих ризика за инвестиције, посебно у производњи нискоугљеничног челика. Без стабилних и конкурентних цена енергије, све је теже оправдати инвестиције у Европи.
Трошкови пластике, ђубрива и хелијума такође расту. Индустрија пластике је посебно изложена јер зависи од увоза нафте и гаса, док произвођачи ђубрива упозоравају да енергија чини 60 до 80 одсто трошкова производње, па поремећаји брзо изазивају ланчану реакцију и повећање цена.
Стагфлација
Растући трошкови у производњи, транспорту и пољопривреди преносе се на потрошаче, што поново подиже инфлацију. Комесар за економију Валдис Домбровскис упозорава да би овај талас могао да личи на стагфлацију – комбинацију слабог раста и високих цена која је обележила 1970-те.
Европска комисија процењује да ће економски раст пасти на око 1 одсто, док би растућа инфлација могла да примора Европску централну банку да повећа каматне стопе. То би учинило кредите још скупљим и успорило економију.
Високи јавни дугови постају све скупљи за сервисирање, а владе би могле бити принуђене да смање јавне услуге.
Чак и ако се рат одмах заврши, опоравак би трајао најмање годину дана, упозорио је Бирол. Што дуже траје сукоб, последице ће бити теже.
Док последњи танкери из Залива завршавају истовар, Европа има недеље, а не месеце, да се припреми. „Криза неће бити кратка“, рекао је Јергенсен.
„Чак и ако мир дође сутра, последице ће остати јер је енергетска инфраструктура у региону уништена и наставља да се уништава“.
