Према извештају „Слобода у свету 2026“ о политичким правима и слободама грађана, у 54 земље забележено је погоршање ситуације, док је у 35 дошло до побољшања.
Све земље Западног Балкана означене су жутом бојом, што значи да су груписане међу „делимично слободне земље“, али се једино Србија налази међу земљама у којима је Фридом Хаус забележио највећи пад слобода у току претходне године (за три бода).
Србија је на петом месту глобалне листе када је реч о паду слобода, а ту позицију са њом деле Бугарска, Сједињене Америчке Државе (САД), Обала Слоноваче, Мали, Мјанмар, Непал, Нигерија.
Највећи пад слобода у 2025. години забележен је у Гвинеји Бисао (за осам бодова), Танзанији (седам), Буркини Фасо, Ел Салвадору, Мадагаскару (пет) и Грузији и Тогоу (четири).
Србија, која је и прошле године у извештају Фридом хауса била међу земљама у којима је забележен највећи пад слобода, ове године је изгубила три поена након што су, како је наведено, антивладини протести наишли на прекомерну силу полиције и насиље присталица владајуће странке.
У извештају је, између осталог, посебно указано и на дигитални надзор који је чешће резултирао већим ограничењима личног изражавања, што се обично догађало у слабијим демократијама.
У Србији, која се „суочила са демократским назадовањем под председником Александром Вучићем и Српском напредном странком, полиција и обавештајне службе су наводно распоредиле разне шпијунске производе за надзор новинара, актера цивилног друштва и организатора протеста“, указано је у извештају, у којем је као пример наведено да су најмање десетине, а можда и стотине личних уређаја били циљани јединственим шпијунским алатом „НовиСпy“, али да тачан број није познат, с обзиром на то да су га власти тајно инсталирале током хапшења, притварања и полицијских испитивања.
Такве акције су допринеле паду укупног резултата Србије на листи „Слобода у свету“ последњих година, јер свест о неконтролисаном државном надзору мотивише самоцензуру међу обичним грађанима.
У Европи, иначе, која је остала најслободнији регион у свету, поштовање политичких права и слобода грађана највећим делом је стабилно, при чему је у десет земаља регистровано побољшање стања слобода, а у осам пад.
Како је наведено, упркос томе што се суочавају са значајним политичким притиском, судоби на Косову и у Босни и Херцеговини демонстрирали су незавиност. У Бугарској је, с друге стране, супротан тренд, јер је њен Врховни судски савет, који је одговоран за именовања и управљање судијама и тужиоцима, наставио да делује са истеклим мандатом.
Фридом хаус напомиње у извештају и да су политички сукоби ометали функције појединих делова власти у земљама у региону, а као пример је наведено Косово, где новоизабрани посланици нису успели да формирају владу већи део године, а има и тврдњи да је влада у техничком мандату прекорачила овлашћења. То је довело до ванредних избора и застоја који је умањио судску независност и физичку безбедност.
Црна Гора је пала за један поен, а како је поменуто у извештају, бројни закони које је предложила црногорска влада усвојени су по хитном поступку и без законодавне расправе.
Међу земљама које су оцењене као слободне, Бугарска, Италија и САД су забележиле највећи пад.
У Бугарској су разлог последице парламентарних избора из 2024. године, који су били обележени куповином гласова и изборним преварама, док је у Италији влада ослабила антикорупцијске заштитне механизме.
У делу извештаја о САД посебно је скренута пажња на извршну уредбу из јануара 2025. године којом је угашена Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) преко које су финансирани бројни пројекти организација цивилног друштва и независних медија широм света, као и уредба којом се налаже затварање Америчке агенције за глобалне медије, која надгледа Глас Америке, као и Радио Слободна Европа и Радио Слободна Азија као кориснике грантова. Те промене спроведене су брзо и ван законодавног процеса, што је погодило хиљаде организација у најмање 129 земаља.
Извештај Фридом Хауса посебно указује на ситуацију у Русији, где је власт, настављајући рат против Украјине, кривично гонила све већи број људи због њиховог антиратног говора и активизма. У јануару 2025. године два медија су први пут проглашена терористичким организацијама, навео је Фридом хаус.
Указано је и да у Кини владајућа партија наставља да врши контролу над политичким правима и грађанским слободама, кривично гонећи новинаре, обрачунавајући се са све бројнијим протестима и ограничавајући међународна путовања.
У Белорусији је, према Фридом хаусу, власт применила несразмерно насиље над демонстрантима, при чему су полицајци хапсили, тукли и пуцали на новинаре, а више десетине хиљада људи је приведено. То је довело до тога да бројни продемократски лидери и активисти оду у изгнанство.
Као пример већег пада слобода наведена је и Грузија, где су противници власти били изложени физичким нападима, узнемиравању и законским ограничењима чији је циљ да се отежају активности опозиције и цивилног друштва.
Према извештају Фридом хауса, док је скоро свих 25 индикатора које прати „Слобода у свету“ опало током последње две деценије, слобода медија, слобода личног изражавања и право на правичан поступак забележили су најоштрији пад.
Глобални просечни резултати за три категорије слободе пали су за 15, односно за 17 и 15 одсто, током двадесетогодишњег периода.
Ако се континуирани притисак на те слободе настави, то ће значити смањену одговорност власти, ограничену јавну дебату о важним питањима и политикама и мању заштиту од неправде и произвољног кршења индивидуалних слобода, због чега су, како је упозорено у извештају, неопходна креативна решења како би се осигурало да се та опасна ерозија може зауставити и преокренути.
Упозоравајући да ауторитарни режими и даље напредују широм света, Фридом хаус је закључио да само удружени напори бранилаца људских права, организација цивилног друштва и демократских влада могу убрзати долазак дана када ће сви људи моћи да живе у слободи.
Та међународна организација више од 50 година бележи претње по демократију и слободе широм света, процењујући у извештајима стање слободе у 195 земаља и 15 територија, које рангира на основу различитих индикатора.
