Ескалација сукоба између Сједињених Држава, Израела и Ирана почиње да има директне последице на свакодневни живот грађана.
Председник Доналд Трамп, који је повратак у Белу кућу заснивао на обећању о смањењу трошкова живота, сада се суочава са парадоксом – управо његова спољна политика прети да поткопа то обећање, пише Фоx Неwс.
Раст цена горива и ратом подстакнута инфлација стварају снажан притисак на америчка домаћинства и доводе Федералне резерве у изузетно захтевну позицију. Мало која институција има толики утицај на финансијску свакодневицу Американаца као Федералне резерве (Фед), иако њихове одлуке ретко долазе у фокус шире јавности.
Централна банка не одређује цене хране или аутомобила, али директно обликује трошак задуживања. Високе каматне стопе тренутно одржавају рате стамбених кредита, ауто-кредита и дугова по кредитним картицама на повишеним нивоима.
Иако се очекивало да Фед на овонедељном састанку неће мењати камате, рат са Ираном додатно компликује монетарне изгледе, нарочито ако сукоб потраје и цене нафте остану високе.
Војна ескалација, започета крајем фебруара под називом „Операција епски бес“, проширила се на готово цео Иран и парализовала Ормуски мореуз – поморску руту кроз коју пролази око петине светске нафте. Узајамни напади на енергетску инфраструктуру широм Блиског истока погурали су цену сирове нафте изнад 100 долара по барелу први пут од 2022. године, изазвавши снажне поремећаје на глобалним тржиштима.
Међународна агенција за енергију (ИЕА) упозорава на највећи поремећај снабдевања у историји, уз пад производње у Заливу од најмање десет милиона барела дневно и смањење танкерског саобраћаја кроз Ормуски мореуз за чак 90 одсто.
Последице су већ видљиве за потрошаче. Како расте цена нафте, цене бензина и дизела брзо је прате. Према подацима од 17. марта, национални просек цене бензина достигао је 3,79 долара по галону, што је раст од 88 центи у само месец дана.
Дизел, кључан за транспорт и индустрију, поскупео је још снажније – на 5,04 долара, односно 1,39 долара више него месец раније. Поскупљује и авионско гориво, што прети растом цена авионских карата и додатним оптерећењем туристичке сезоне. Истовремено, последице се преливају и на тржиште некретнина, где су камате на стамбене кредите поново кренуле узлазном путањом.
Комбинација упорне инфлације и првих знакова слабљења тржишта рада, укључујући гашење 92.000 радних места у фебруару, додатно је појачала Трампов притисак на председника Феда Џерома Пауела.
Амерички председник месецима тражи смањење каматних стопа, тврдећи да би јефтиније задуживање подстакло раст привреде и растеретило грађане. Званичници Феда, међутим, истичу да желе да виде јасне доказе смиривања инфлације пре таквог потеза.
Сукоб са Ираном ту је калкулацију потпуно променио, јер нови раст цена енергената ствара додатни инфлаторни притисак који оправдава задржавање високих камата.
Трамп притом не ублажава реторику. Путем друштвене мреже Трутх Социал поново је напао Пауела, захтевајући смањење камата „ОДМАХ“. „Где је данас председник Федералних резерви, Џером ‘Прекасно’ Пауел? Требало би да спушта каматне стопе одмах, а не да чека следећи састанак“, написао је Трамп, користећи свој уобичајени подругљиви надимак. Истовремено, настоји да умањи забринутост због раста цена, називајући тржишне потресе „малом ценом за националну безбедност“, уз тврдњу да ће енергенти по завршетку рата „пасти као камен“.
За Трампа је политички тренутак изузетно осетљив. Кампању је градио на обећању нижих трошкова живота, док актуелни сукоб производи управо супротан ефекат.
Рат подиже цене енергената, компликује одлуке Феда и ставља снажан притисак на основу његовог економског наратива, гурајући америчког председника у једну од најтежих политичко-економских позиција његовог мандата.
