Лубарда је претходно већ упутио једно писмо у ком је навео да је Државно тужилаштво у Словенији подигло оптужни акт против патријарха Порфирија Перића због злостављања њега и његове породице, наводећи да је реч о случају који је већ правоснажно потврђен пред судом за радне и социјалне спорове као један од најтежих облика злостављања запосленог у словеначкој судској пракси.
Свештеник у последњем писму наводи да се осећа угрожено због изјаве Александра Вучића, те да се тим поводом обраћа епископима.
„Обавештавам јавност да сам изненађен и дубоко повређен изјавом председника Републике Србије Александра Вучића од 14.03.2026. о ‘нападима на Српску православну цркву’. Имајући у виду уставне и законске ингеренције, надлежности државних органа и повод за изјаву, речи председника да се ‘наша држава неће бавити тим’ доживљавам као притужбу и већ сам затражио помоћ и заштиту од председнице Словеније Наташе Пирц Мусар, министара за вањске, унутрашње и правосудне послове, те више надлежних органа Републике Словеније, као и надлежних органа Европске уније, будући да сам држављанин Европске уније, а не Србије“, навео је Лубарда у саопштењу.
Он напомиње да је чињеница да је био прогнан због заташкавања криминала службеника Српске православне цркве и да је то правоснажно потврђено судским пресудама.
„Криминал који се покушавао заташкати такође је правоснажно потврђен. Сада се, без имало мог прејудицирања, утврђује лична и кривична одговорност за систематске и континуиране прогоне којима сам био изложен. Да ли је могуће да неко може и помислити да иза тога, након толико судских пресуда и након вишегодишњег поступка пред тужилаштвом и истражним судом, постоји нека скривена намера, а не доказни материјал? И председник Србије се може заменити на изборима, а Патријарха може заменити Сабор СПЦ, а ја не могу ни једно ни друго, и зато то није напад на СПЦ, нити на државу Србију. Никога није било да ме заштити када сам био прогнан, и никога није било да ми помогне, осим драгог Господа. Никада није било одговора када сам молио да се престане са прогонима. Никада није одговорено на моје молбе да се, уместо судским путем, реше покушаји прогона договором. Нико од мене није тражио опроштај за прогоне, чак ни након правоснажне пресуде“, навео је Лубарда.
Он се у писму епископима пита „где је била држава Србија када је, заједно са својом породицом, био прогнан“ и „где је била држава Србија када је црквени објекат у којем се налазила моја породица био каменован 2004. године у Кистањама и зашто га нису позвали из амбасаде“.
„Где је била држава Србија када сам због заташкавања криминала остао без прихода и без крова над главом, и када сам размишљао како да прехранимо четворо мале деце? Никога, никада није било, а сада су ту – и то због чега? На крају, где је држава Србија сада, да ми се неко у пуно име јави и каже: ‘То нам је велики проблем, шта можемо као држава учинити?’ Очито се погрешно мисли да је најлакше мени одузимати право на судску заштиту и правду уопште“, написао је и додао:
„Такође, напомињем да се никада нисам бавио политиком нити имам намеру, и овај поступак нема никакве везе са политиком, али има везе са прогонима моје породице и мене. Многи би се изненадили када бих рекао са којих страна су долазили политичари који су учествовали у заштити, за криминал осуђеног свештеника СПЦ, али нећу, јер ово није ствар политике. Зар функција, било чија и било каква, треба и сме да штити од одговорности за поступке? Ја сматрам да не треба, и све док од мене, на правилан и хришћански начин, не буде затражен опроштај – јер ја као верник, и поред толико бола и патње, још увек имам снаге да опростим – нећу ћутати са одбраном моје породице и наше светосавске вере, без обзира шта ко о томе мислио и јавно говорио.“
Како наводи, пре наставка предузимања даљих корака, позвао је на заштиту СПЦ.
„Неприкладна заштита од ненадлежних особа у овом случају доводи само до још горих последица по СПЦ, а мене неће зауставити у остваривању основних људских права. Пре него што у још много већој мери интернационализујем овај проблем пред десетак надлежних органа ЕУ, Интерполом, Еурополом, пред свим помесним православним црквама, почевши од Цариграда, ОЕБС, Европским судом за људска права итд, позивам Вас да што пре утичете на одговорног за злостављање мене и моје породице да затражи опроштај, али само на прави хришћански начин. Моја светосавска вера, и поред толико страдања, не би допустила да га одбијем, а за њега је то велика провера и духовна препрека. Позивам Вас, а Ви сами просудите колико можете рачунати на његову трезвеност“, закључио је Лубарда у писму.
Због чега су Лубардина писма важна?
Значај ових писама додатано је у томе што је упућено свим архијерејима Српске православне цркве, односно епископима који чине Сабор СПЦ, највише црквено тело које одлучује о кључним питањима у животу Цркве. Како је редовно заседање Сабора заказано за мај, постоји могућност да се питање поступка који се у Словенији води против патријарха Порфирија нађе међу темама о којима ће епископи расправљати. Управо на Сабору епископи имају могућност да отворе питања која се тичу одговорности црквених великодостојника и односа према случајевима који могу имати шире последице по углед Цркве.
Подсетимо, портал Нова.рс раније је објавио да је Државно тужилаштво у Љубљани подигло оптужни предлог против патријарха Српске православне цркве Порфирија Перића због сумње на злостављање на раду у случају свештеника Жељка Лубарде. Према документу Окружног државног тужилаштва у Љубљани од 10. фебруара 2026. године, у који Нова.рс има увид, оптужни предлог поднет је против Порфирија, који је у време догађаја био митрополит загребачко-љубљански, као и против Српске православне цркве, односно Црквене општине Љубљана као правног лица.
Словеначко тужилаштво је у одговору на упит портала Нова.рс потврдило да је оптужни предлог поднет Општинском суду у Љубљани против једне особе због злостављања на радном месту, као и против једног правног лица због одговорности за исто кривично дело.
О овом случају говорио је и бивши свештеник Жељко Лубарда, а његово сведочење, као и причу о тортури кроз коју је пролазио, можете прочитати овде.
