Јавност зато с правом поставља питање: да ли је в.д. декан одбила да игра улогу „слепог“ послушника у систему у којем се од појединаца не тражи стручност и интегритет, већ покорност и спремност да спроводе туђе одлуке? Да ли је њена оставка последица немогућности да пристане на притиске, договоре и кадровска решења која су унапред била припремљена ван факултета?

Посебну тежину свему даје и чињеница да се као кандидаткиња за нову функцију помиње особа која је у браку са министром у Влади Србије. То додатно подстиче сумњу да овде није реч само о унутрашњем питању Медицинског факултета, већ о ширем механизму политичког утицаја, у којем се академске институције постепено стављају под контролу центара моћи. Милена Тодоровић Балинт, нова вд деканка,  је супруга Беле Балинта, министра науке, технолошког развоја и иновација, који је по струци лекар, специјалиста трансфузиологије и супспецијалиста хематологије. Он је уједно и наставник на последипломским студијама Медицинског факултета у Београду.

Ако је досадашња в.д. декан заиста одбила да потпише, прихвати или спроведе оно што јој је било политички наметано, онда њена оставка није знак слабости, већ могући чин одбијања да се факултет претвори у још једну испоставу дубоке државе. Управо зато јавност заслужује одговоре: ко је вршио притисак, ко доноси одлуке из сенке и по чијем налогу се прекраја руководство једне од најважнијих високошколских установа у Србији?

Без тих одговора, остаје утисак да се иза затворених врата не води борба за стабилност факултета, већ за контролу над њим.