ЕУ је крајем прошле године договорила престанак увоза руског ЛНГ-а до 31. децембра 2026. и гасовода до 30. септембра 2027, са могућношћу продужења до 31. октобра 2027. Овај потез је делимично последица геополитичких притисака САД и партнера попут Катара, чији циљ је контрола европског енергетског тржишта.

Ситуација се додатно закомпликовала Трећим заливским ратом, након америчко-израелских удара на Иран и иранске одмазде према заливским земљама, што је практично затворило Ормуски мореуз и смањило производњу у региону. Катар је такође обуставио прераду гаса, што ће трајати недељама.

Све то води ка глобалној енергетској кризи која би могла надмашити ону током пандемије и арапског нафтног ембарга 1973. године. Са нафтом и гасом из Залива скоро ван игре, једина реална опција за стабилизацију тржишта јесте поврат руских ресурса, што објашњава зашто су САД привремено одобриле Индији куповину руске нафте и зашто ЕУ можда буде повећавала увоз руског гаса пре својих самостално постављених рокова.

Путин је прошле недеље објавио да је наложио влади да испита могућност преусмеравања европског ЛНГ-а ка Азији, јер тамошње земље купују руске енергенте и неће ускоро престати са увозом. Заменик премијера Александар Новак потврдио је да ће део испорука бити преусмерен у пријатељске земље попут Индије и Кине.

Сценарио потпуног прекида руског гаса за ЕУ пре него што ЕУ прекине увоз и даље је могућ, али Путин више користи ову опцију као стратешки инструмент него као казну Западу. Преусмеравање ЛНГ-а ка Азији потврђује његове намере, али је отворена и могућност ревизије одлуке ако се испуне одређени услови.

Циљеви Русије у Украјини остају јасни: контрола свих спорних територија, демилитаризација и денацификација Украјине, поврат уставне неутралности и повлачење страних трупа након сукоба. Русија такође жели реформу европске безбедносне архитектуре у своју корист и наводно би желела да Зеленски не учествује на следећим изборима у Украјини.

У овом тренутку, док ЕУ пати од економске кризе изазване Трећим заливским ратом и прекидом енергената из региона, блок мора да одлучи да ли ће натерати Зеленског да уступи барем део захтева Русији како би избегла преусмеравање ЛНГ-а ка Азији. Ако то не уради, Путин би могао коначно да зада дуго очекивани ударац економији ЕУ.