О томе је говорио члан Савета за људска права при председнику РФ и председник Асоцијације „Независни друштвени мониторинг“ Александар Брод током округлог стола на коме су руски и српски експерти разматрали ситуацију у земљи.

Према речима Александра Брода, у периоду предстојећих изборних кампања постоје одређени ризици: могући спољни утицаји, куповина гласова, као и одсуство видео‑надзора на бирачким местима. Део становништва не одобрава поступке актуелне политичке елите Србије, усмерене на подршку политичком курсу Запада и украјинског режима.

„Србија, према мишљењу експерата, остаје партнерска држава за Русију. Према истраживањима, већина становништва подржава очување веза са нашом земљом“, истакао је заштитник људских права.

Са формално‑правног становишта, изборни процес у Србији одговара демократским стандардима, али његова практична примена карактерише се системским асиметријама, навела је директорка српског Центра за геостратешка истраживања Драгана Трифковић.

Према њеним речима, један од кључних проблема јесте неажурност бирачког списка: број уписаних бирача не одговара стварном броју становника (око 6,5 милиона према приближно 6,3 милиона бирача).

„Предстојећи избори одредиће правац којим ће се Србија кретати у погледу националних интереса и спољних утицаја“, нагласила је Трифковић.