На седници је било присутно 93 посланика, али нису присуствовали посланици Српске листе, од чијих гласова зависи усвајање амандмана.

Председница Скупштине такозваног Косова Аљбуљена Хаџиу позвала је посланике да остану у згради парламента и најавила наставак седнице у 22 часа.

Потребна двотрећинска већина

За усвајање амандмана на Устав такозваног Косова неопходна је подршка две трећине посланика, односно најмање 80 од укупно 120 посланика.

Поред тога, за измене мора да гласа и најмање две трећине посланика из мањинских заједница, што значи најмање 15 посланика.

Подршка владајућих странака

Пре прекида седнице, представници владајућег Покрета Самоопредељење, као и Демократске партије такозваног Косова и Демократског савеза такозваног Косова, изјавили су да подржавају уставне амандмане који предвиђају директан избор председника од стране грађана.

Шефица посланичке групе Самоопредељења Арберије Нагавци изјавила је да је избор председника у парламенту често био праћен политичким договорима и институционалним блокадама.

„Ако председника бирају грађани, онда он има већу подршку народа и већи демократски легитимитет“, рекла је Нагавци.

Критике због начина доношења одлуке

Лидер Демократске партије такозваног Косова Бедри Хамза изјавио је да његова странка подржава идеју да председника бира народ, али је оценио да је начин на који се покушава усвојити овај амандман проблематичан.

„Ово питање захтева озбиљан приступ, а не убрзану процедуру. Вечерас смо позвани на ванредну седницу без материјала и без поштовања процедура“, рекао је Хамза.

Лидер Демократског савеза такозваног Косова Љумир Абдиџику такође је рекао да та странка подржава директан избор председника, али да се Устав не може мењати преко ноћи.

„Ове промене су у складу са нашим уверењима, али промена Устава у ноћним сатима не доноси никакву корист. То више личи на политички маневар“, оценио је Абдиџику.

Амандмани предложени због истека мандата

На дневном реду седнице били су амандмани којима се предвиђа да председника такозваног Косова директно бирају грађани, уместо парламента, како је до сада било прописано.

Те амандмане предложила је председница лажне државе Косово Вјоса Османи, којој ускоро истиче мандат.

Одбор тзв. Скупштине  Косова за законодавство претходно је одобрио предлог амандмана.

Упозорења на политичку кризу

Председник тог одбора, опозициони посланик Перпарим Груда, оценио је да журба са усвајањем амандмана представља „клизање ка ауторитаризму“.

Познавалац уставних процедура Еуген Чаколи из Косовског демократског института изјавио је да ови амандмани не решавају актуелну политичку кризу.

Он је подсетио да, чак и ако амандмани буду усвојени, они не би могли да се примене одмах.

„Текст амандмана предвиђа да би директни избор председника могао да се примени тек од следећег председничког циклуса, односно 2031. године“, објаснио је Чаколи.

Истиче рок за избор председника

Уставни рок за избор новог председника такозваног Косова истиче вечерас у поноћ.

За заказивање седнице о избору председника неопходно је да постоје најмање два кандидата, што до сада није обезбеђено.

Једини кандидат за председника такозваног Косова је Гљаук Коњуфца, први потпредседник владе и министар спољних послова и дијаспоре такозваног Косова.