У исто време, ледени талас погодио је многе делове земље, па су се путници сналазили како знају и умеју.

Од 3 сата ујутру у понедељак, готово сав аутобуски, трамвајски и метро саобраћај обустављен је у скоро свим немачким покрајинама, осим у Доњој Саксонији.

Штрајк је организовао синдикат Верди, који заступа око 100.000 радника, након што су преговори са градским и покрајинским превозницима запали у ћорсокак. Верди тражи краће радне недеље и смене, дуже одморе и веће додатке за ноћни и викенд рад. Многи градови, међутим, тврде да немају новца.

Представник синдиката Франк Шишефски изјавио је за НДР да „не могу да бирају тренутак за борбу за плате“ и додао: „Нажалост, не можемо да чекамо лепше време.“

Наредна рунда преговора заказана је за 9. фебруар, а Верди упозорава да су нови штрајкови извесни ако захтеви не буду испуњени.

Немачка је последњих година већ имала низ великих штрајкова који су погађали железницу и аеродроме, уз захтеве за већим платама и краћим радним временом.

Привреда Немачке била је у рецесији током 2023. и 2024, док је 2025. прошла у готово потпуној стагнацији.

Централна банка је прошлог децембра упозорила да земља иде ка највећем буџетском дефициту од уједињења 1990, наводећи раст војне потрошње и наставак финансијске помоћи Украјини.

У међувремену, канцелар Фридрих Мерц, бивши председник надзорног одбора БлекРока у Немачкој, више пута је критиковао радне навике грађана. Прошлог месеца запитао се зашто запослени просечно узимају „скоро три недеље“ боловања годишње и поручио да су „трошкови рада једноставно превисоки“, позивајући на „већи економски учинак кроз више рада“.

У августу 2025. Мерц је изјавио да „социјална држава у овом облику више не може да се финансира“, признајући да је немачка економија упала у „структурну кризу“.