Чланови делегације Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) навели су да је посета дошла у „правом тренутку“, јер је потврдила колико је друштво дубоко подељено и колико су реформе неопходне ако Србија жели да настави пут ка Европској унији. Истакнуто је да перспектива чланства постоји само као процес заснован на заслугама, што подразумева стварно поштовање демократије, независност правосуђа, слободу медија и усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Посебну пажњу изазива део извештаја у ком европосланици изражавају солидарност са грађанима, студентима и актерима цивилног друштва који, како се наводи, користе своја демократска права и захтевају одговорност институција. Делегација је позвала власти да спроведу хитне, транспарентне и непристрасне истраге свих навода о прекомерној употреби силе над демонстрантима, као и о незаконитом надзору учесника протеста.

У извештају се помињу и „забрињавајући наводи“ о притисцима на академску заједницу, укључујући финансијске и административне мере против професора и универзитетских радника, као и даља ограничења слободе медија. Европски посланици су изразили и озбиљну резерву према најављеним реформама правосуђа о којима се расправљало у Народној скупштини, оцењујући да постоји ризик да оне додатно угрозе независност судства.

Једна од важних тема била је и интегритет изборног процеса. Делегација је нагласила да Србија мора у потпуности да примени преостале препоруке мисије ОЕБС/ОДИХР-а, како би се обезбедили фер и слободни избори, без притисака и злоупотреба институција.

Током боравка у Београду европосланици су разговарали са представницима власти и опозиције, министрима задуженим за европске интеграције и спољне послове, као и са новинарима, истраживачким организацијама, академском заједницом и студентима. Састали су се и са представницима дипломатског кора ЕУ.

У закључку извештаја наводи се да ће Европски парламент наставити пажљиво да прати политичка дешавања у Србија, посебно у области основних слобода и грађанског простора, и да ће ова запажања утицати на предстојећи годишњи извештај о напретку Србије у процесу приступања ЕУ.

Другим речима, Брисел је овим документом јасно поручио да проблеми у Србији више нису питање утиска или политичке интерпретације, већ чињеничног стања које озбиљно кочи европски пут земље. Поларизација друштва, притисци на институције и слабљење владавине права постали су централна тема односа Србије и Европске уније.