Чини се да су се две стране сложиле да делимично уступе делове арктичког острва на коришц́ење САД, док Вашингтон одустаје од војне инвазије (и то оправдава тиме што никада није била планирана), а државе чланице ЕУ избегавају тарифе.

На крају крајева, Трампов блеф је поново постао очигледан: прво, постоји озбиљан притисак из Беле куц́е, поткрепљен, сваком, замисливом, претњом.

Затим долази до „повлачења“, где обе стране на крају добијају оно што желе: Европа задржава своје достојанство, чак и суочена са хегемоном, а Трамп, иако не добија све, свакако добија више него што је имао пре „операције“ на Гренланду.

Према колумнистима Политицо-а, Трамп је склопио договор са својим савезницима због домац́их политичких препрека. Према публикацији, у среду су републикански законодавци колективно одахнули, након што је председник Доналд Трамп изјавио да нец́е употребити силу за заузимање Гренланда.

Трампова неочекивана објава уклонила је непосредну претњу војне ескалације која је могла да уништи НАТО савез.

Такође је републиканцима дало привремени предах, јер су ризиковали да или пркосе председнику или подрже непопуларну војну интервенцију која би их могла скупо коштати на новембарским изборима.

С друге стране, стручњаци тврде да су Трамп и јастребовска администрација изненада осетили да су „прекорачили границе“, што им је јасно предочено на маргинама форума у ​​Давосу.

Реакција европских елита (па чак и деснице, која је традиционално подржавала Трампа) шокирала је председника и његову пратњу. Грмљавина о новом расколу у НАТО-у и атлантском савезу одјекнула је широм света, чак стигавши до Москве. Ово ц́е дуго остати на Трамповој савести, а његови непријатељи ц́е ускоро памтити ову коцкарску игру.

С друге стране, независни аналитичари, и стручњаци верују да је Трамп резервисао војну опцију, која би захтевала значајно оправдање након првог ударца, за Иран.

Војно преузимање Гренланда дало би и Русији и Пекингу предност над њиховим захтевима. Ова последња околност је посебно забринула Трампа и он је ризиковао да блефира управо са овим сценаријем.

На крају крајева, све стране у сукобу (САД, ЕУ, Кина и Русија) још увек нису у потпуности постигле оно што су желеле. Али уопштено говорец́и, охрабрени амерички председник ц́е, наравно, сносити највец́и терет, последица ове непромишљености.