– Не можемо бити сигурни да вечност неће ускоро доћи, а онда ће бити прекасно – написао је Дугин, додајући:

– Овај тренутак слободе вероватно ће бити са нама само веома кратко време. Наша вера је у Спаситељу. Нико нас не може спасити осим Њега.

Иако није експлицитно поменуо нуклеарно оружје, његове речи се широко тумаче као прикривено упозорење на могући нуклеарни сукоб, посебно у контексту рата у Украјини.

Дугинова порука долази у време када је Русија, по други пут, употребила хиперсоничну балистичку ракету Орешник (способну да носи нуклеарно оружје) против Украјине. Ракета је лансирана са полигона Капустин Јар у Астраханској области и погодила је Лавовски регион западне Украјине, само 64 километра од границе са чланицом НАТО-а Пољском.

Руско Министарство одбране тврди да је напад био одговор на наводни покушај атентата украјинским дроном на Путинову резиденцију у Валдају крајем децембра 2025. године – тврдња коју Украјина и западне обавештајне службе снажно негирају.

Орешник, који лети брзином већом од 10 маха (преко 13.000 км/х), сматра се незаустављивим од стране тренутних противваздушних система, а Путин га је раније описао као оружје са разорном моћи сличном нуклеарној. Напад је био део масивног таласа од преко 200 дронова и десетина других ракета који су изазвали нестанак струје у Лавову и смрт четири особе у Кијеву.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха назвао је то „озбиљном претњом безбедности Европе“ и „тестом за трансатлантску заједницу“.

До ескалације долази након што су америчке снаге заплениле руски танкер „Маринера“ у Северном Атлантику, оптужен да је превозио санкционисану нафту. Руски посланик Алексеј Журављов, високи члан одбора Думе за одбрану, бурно је реаговао, називајући то „пиратеријом“ и позивајући на војни одговор:

– Потопите неколико бродова америчке обалске страже торпедима – додајући да руска доктрина дозвољава употребу нуклеарног оружја у таквим случајевима.

Аналитичари овај развој догађаја виде као део руске стратегије нуклеарне уцене, посебно у контексту мировних преговора у Украјини и могућих западних гаранција безбедности Кијеву. Док једна страна ово види као упозорење Западу, друга истиче да такве претње само продубљују изолацију Москве.

У рату који траје скоро четири године, сваки нови корак носи ризик од непредвидивих последица, пише „Мирор“.