Прочитај ми чланакВест да је Универзитет у Београду доделио почасни докторат египатском председнику Абделу Фатаху ал Сисију, познатом по хапшењу и прогону активиста за људска права, новинара и професора факултета, али и по погубљењу младих опозиционара, још једна је потврда да је наша земља, у годинама за нама, постала "рај" за диктаторе и међународне криминалце. Да пример ал Сисија није усамљен, показује и то што је управо Србија била та која је удомила бившу премијерку Тајланда, Јинглук Шинаватру, за којом је расписана Интерполова потерница, као и то што се у нашој држави белоруски диктатор, Александар Лукашенко, има убедљиво најбољи третман у Европи.
Абдел Фатах ал Сиси важио је за омиљеног диктатора бившег председника САД Доналда Трампа, а у исто време организације и активисти за људска права, као и опозициони лидери, упозоравали су да влада захваљујући насиљу и страху.
Albasu/Depositphotos.com/Ilustracija
Бројни су медијиски извештаји о протестима против његове владавине, после којих су следила хапшења политичких активиста, новинара, па чак и професора. Како је писао Б92, пре две године је после протеста у року од пет дана ухапшено више од хиљаду људи.
У октобру прошле године, према писању Политике, у року од 24 сата извршена је егзекуција 15 младих опозиционара који су претходно прошли жестоку тортуру и суђење без икаквог поштовања међународног права. Били су оптужени за тероризам и насиље – што је био Сисијев одговор на демонстрације које су се од 19. септембра 2019. прошириле земљом.
Упркос свему томе, Београдски универзитет 9. јуна донео је одлуку да додели почасни докторат Абделу Фатаху ал Сисију.
Шинаватри држављанство упркос Интерполовој потерници
Како је писао Недељник, у јуну 2019. године, Влада Србије донела је одлуку да српско држављанство додели бившој премијерки Тајланда Јингилук Шиниватри, међутим, никада није дато адекватно образложење зашто је то учињено.
Бивша председница Владе Тајланда, осуђена је у својој земљи на пет година затвора због корупције, али је упркос томе параф на њено ново држављанство дала премијерка Србије, Ана Брнабић.
У одлуци се наводи да је Шинаватра постала Српкиња „на основу члана 19, став 1 и 3, Закона о држављанству“, односно да јој је држављанство додељено јер би то „представљало интерес за Републику Србију“, открио је Недељник.
Шинаватра је са места председнице владе смењена војним ударом, а након тога је осуђена због злоупотребе моћи. Након пада са власти, она се суочила са оптужбама за корупцију због политике за субвенционисање пиринча иза које је стајала.
Током суђења, Шиниватра је истицала да није крива, одбацујући све оптужбе које су јој се стављале на терет, али није сачекала крај суђења, већ је месец дана пре коначне пресуде побегла из земље.
Врховни суд Тајланда је у септембру 2017. године је осудио Јангилук Шинаватру на пет година затвора због непојављивања пред судом, а за њом је у међувремену расписана и међународна Интерполова потерница. Ипак, то није утицало на одлуку власти у Србији да јој две године касније пружи заштиту, односно да јој да српско држављанство. Са српским пасошем, бивша тајландска премијерка може да путује без визе у преко 100 земаља, међу којима су и чланице Европске уније.
“Последњи европски диктатор”, како бројни медији називају председника Белорусије, Александра Лукашенка, ретко где на Старом континенту има третман какав има у нашој земљи.
Иако декларативно на путу ка Европској унији , Србија годинама избегава да се јасно одреди према тортури коју Лукашенко спроводи над опозицијом, медијима и активистима за људска права. Уместо тога, наша држава је једна од ретких европских земаља где белоруски председник може да рачуна на дочек на највишем могућем нивоу.
Од кад је СНС на власти, Лукашенко је боравио у нашој земљи у два наврата, први пут током 2014. године, за време мандата председника Томислава Николића, а последњи пут крајем 2019. године, кад му је током дводневне посете домаћин био Александар Вучић.
“Никада се није догодило, од када је Лукашенко председник Белорусије, а то је од 1994. године, да та земља гласа против Србије. Никада се то није догодило. Прошли смо кроз ужасно тежак период, а Белорусија је увек била уз нас. На сваком месту у свету“, рекао је Вучић на заједничкој конференцији за новинаре, напомињући да “Срби никад неће заборавити подршку током бомобардовања 1999. године.
Посета белоруског диктатора реализована је неколико месеци по окончању парламентарних избора у тој земљи на којима опозиција није освојила ниједан мандат.
Лукашенко, међутим, није видео проблем у томе, па је тако посланицима у Скупштини Србије, објаснио како функционише демократија у Белорусији.
„Не могу се боље организовати избори. Много смо се трудили да задовољимо и своје спонзоре и навијаче на истоку и ЕУ. Једни су били одушевљени разултатима, а други су рекли да је то што опозиција није ушла несрећа, да је то лоше. Да то значи да се ради о диктатури и да нема слободе“, рекао је Лукашенко.
Он је наводе о недемократичности избора одбацио као „глупост, јер тада није ни био у земљи“.
„Желео сам да у парламенту буде три или пет представника опозиције, али како да их доведем ако су добили само два или три одсто? Како да их демократки доведем у парламент? Нисам могао да их поведем за руку“, рекао је белоруски председник.
Говор белоруског диктатора, посланици владајуће већине, као и пристуни представници Владе Србије, испратили су громогласним аплаузом.
“Лукашенко нигде у Европи није имао пријем попут овог у Србији. Он и не иде у званичне посете европским земљама, зато што се годинама налази на ‘црној листи. Ја се не сећам ни да је имао званичну посету Русији, иако се са Путином много пута виђао. Једино је у Туркменистану, Азербејџану и Киргистану, односно у централоазијским земљама, имао овакву врсту посета као у Србији”, објашњава бивши амбасадор Србије у Белорусији, Срећко Ђукић.
Лукашенко је од демократских промена није боравио у званичној посети Србији, те да је само једном био на Копаонику, 2009. Године.
“И тад је дошао у приватном аранжману. Он је велики љубитељ скијања, међутим, нигде у Европи није могао да скија, па је нас молио да га пустимо да дође. Тада се срео са тадашњим премијером, Мирком Цветковићем, док је бивши председник Србије, Борис Тадић, избегао да се види са њим”, каже саговорник Нова.рс.
Коментаришући благонаклон однос српске власти према диктаторима и међународним криминалцима, Ђукић истиче да то говори колико је промашаја направила наша дипломатија.
“Пре сваког важног чина, као што је додела почасног доктората или држављанства, мора да се уради процена личности и режима који та личност предствља како не би остао негативан траг у историји Србије. Ми имамо искуство из нама претходне Југославије, где се то радило темељно и свестрано. Ми заиста немамо проблема са претходним режимима и државницима које смо овде угошћавали”, наводи Ђукић и додаје да се данас одлуке доносе без претходне процене о последицама.
“Изгледа да су неки други интереси изнад интереса државе. Другим речима, Србија тим проблематичним људима поручује да су добродошли код нас”, сматра он.
Груевски побегао преко Србије у Мађарску
Бившем премијеру Северне Македоније, Николи Груевском, који је осуђен на две године затвора због корупције, Србија је својевремено послужила као транзитна земља при бегу ка Мађарској. Међутим, никада до краја није расветљено како је дошло до његовог бега, јер је Србија одбила да се изјашњава по овом питању.
Према писању Н1, Груевски је у новембру 2018. године побегао из Северне Македоније, прошао кроз Србију и на граничном прелазу Хоргош показао дипломатски пасош. Бившем македонском премијеру, осуђеном за корупцију, била је то четврта граница за два дана. Убрзо је постао ВИП азилант мађарског аутократе Виктора Орбана.
“Нама је јасно да је Србија гијала наклоност према Груевском и да се све то десило. Да он није транзитирао преко Србије, ми бисмо знали сваки детаљ његовог бега. Пошто демократија станује далеко из Србије, ми наводно ништа не знамо”, закључује Ђукић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 18, 2021
