Прочитај ми чланак

Синиша није могао да заустави сузе: Не желим да се враћам у болницу, хоћу поново..

0

Српски фудбалски стручњак и тренер Болоње Синиша Михајловић кроз сузе захвалио се свима који су му у протеклих четири месеца пружили подршку у борби са леукемијом.

Како је то случај био средином јула када је објавио да болује од тешке болести, Михајловић је решио да поново буде потпуно транспарентан и јавно говори о тренутној ситуацији.

Foto: Pritnscreen

Синиша у пратњи доктора са клинике „Сент Орсола“ говори о тренутном здравственом стању.

„Четири тешка месеца су иза мене. Био сам на Институту „Сант Орсола“ где сам имао хемиотерапије и својим јаким каракетером сам изгурао све то. У тим тренуцима је потребна велика ментална снага, коју сам добијао и од стручњака на Институту. Сви су били максимално посвећени мени, да није било свих тих људи не бих био сада испред вас. Хвала мојој супрузи Аријани која ја заједно са мном прилазила кроз тај страшан период“, рекао је Синиша на почетку обраћања, а затим се понаособ захвалио свим докторима, а потом и заплакао.

„Извините, емоције су ме обузеле. Извните што плачем“, рекао је Синиша грцајући.

Конференција за медије изазвала је велико интересовање у Италији, а њој су присуствовали и сви играчи Болоње који су Синишу поздравили аплаузом, а након уводне речи вратили се тренингу. Синиша их је срдачно поздравио и у шали поручио:

„Хвала вам свима. А ви момци, требало би да будете на терену и да тренирате, али све чините да избегнете тренинг“, нашалио се Миха већ на почетку, а огласио се и лидер Блерим Џемаили.

„Недостајао си нам много, веома смо срећни што си опет цео дан са нама. Знамо да ниси срећан због наших последњих партија, али покушаћемо то да поправимо“, поручио је капитен Болоње.

Доктор Микеле Калво, директор хематолошког одељења, изнео је детаље са стручног аспекта.

„Први пут говорим за медије, а то радим на Синишин захтев. Треба бити веома опрезан на овом путу према болести и у терапији. Сложена је дијагноза, и њом смо се бавили најбоље што умемо, данас сам овде у име свих лекара. Болест смо открили после других тестова које је радио Синиша, одређена врста белих крвних зрнаца пролази кроз процес успоравања сазревања и размножавања без контроле, што је доводило до тога да кости губе способности“, рекао је доктор Калво на почетку обраћања и закључио да сада процес опоравка иде према плану, највише захваљујући Михи који је одлично сарађивао, као и људима око њега који су помно пратили савете лекара.

„Све иде како треба, али мораћемо да водимо рачуна у будућем периоду, редовно да обављамо контроле, како нешто не би кренуло по злу“, закључио је доктор Калво.

А после питања новиара упућених докторима који су говорили опширно о леукемији, реч је опет добио Синиша.

„Хвала мојој породици. Мојој јединственој супрузи Аријани, мојој деци“, рекао је Синиша, застао и опет заплакао, а потом наставио:

„Моја броба против леукемије је била посвећена мојој породици, мојој деци… Они су још млади, потребан сам им. Био сам јак и због моје мајке и брата који су у Србији“, рекао је Миха и послао поруку свима који се налазе у истој ситуацији.

„Не смете одустати, морате бити јаки. Заплакати ако треба. То је једна болест која, када уђете у све то морате изгурати до краја. Нема назад. Никада нисам изгубио вољу да се борим, то је у мом ДНК. Постоји много компликација, али мораш да се бориш. За све ово мораш да имаш ‘јаку главу’. Опасност и страх постоје, али не одустајем. Излазио сам и на терен, то ми је давало снагу, иако сам имао осећај слабости. То су тешки моменти. Свако јутро морам да пијем велику количину лекова, али то је цена здравља“, без устезања открио је Синиша.

„Имао сам проблема и са храном. Изгубио сам осећај за укус. Добијао сам храну ‘кроз вене’. Пре уласка у болницу, једна од мана је била та што сам увек био нестрпљив. Сада када сам изашао схватио сам да је стрпљење једна велика врлина. Сваког дана се трудим да удахнем нови живот“, каже Миха кроз сузе.

„Не желим да се више прича о Михајловићу који болује од леукемије, већ о Михајловићу који је тренер Болоње. Стално сам на неки начин био у контакту са клубом, како преко Скајпа, тако и преко других контаката, био сам ‘присутан’. Желим да видим једну успешну Болоњу, да се вратим фудбалу… Не желим да се враћам у болницу, хоћу да се будим код куће, да размишљам о позитивним стварима, да поново осећам живот“, казао је Михајловић.

Да подсетимо, Михајловић је отпуштен из клинике Сант Орсола 22. новембра пошто му је 29. октобра урађена трансплатација коштане сржи непознатог донора.

„Опште стање пацијента и његови хематолошки налази су задовољавајући“, наводи се у кратком саопштењу Болоње.