• Почетна
  • Актуелно
  • Страшне ствари саопштили Студентској листи! Др Јанковић: Вучић је оболео и …

Страшне ствари саопштили Студентској листи! Др Јанковић: Вучић је оболео и …

ДЕЛИТЕ

Председник Српског демократског савеза др Слободан Јанковић за „Србин.инфо – канал Центар” говори о конституисању Скупштине Србије, будућој српској влади, испитивању имовине, медијима, науци, економији, новим политичким савезима и спољној политици Србије.

YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод: Скупштина после избора
00:01:43 Јанковић о првој седници и Вучићевим наступима
00:08:37 Председник Скупштине и примена пословника
00:12:41 Нова влада, број ресора и јавна управа
00:19:39 Школство, наставници и српски језик
00:22:00 Наука: цитати, плагијати и вештачка интелигенција
00:26:17 Фондације, факултети и слобода истраживања
00:31:25 Порекло имовине, тужилаштво и рудна рента
00:38:39 Мандат Студентске листе и медијски систем
00:45:15 Ново окупљање националне и демократске опције
00:53:23 Будући избори и могуће поделе листе
00:57:49 Спољни утицаји и циљеви Србије

Нова Народна скупштина, после парламентарних избора, први пут ради у околностима у којима Српска напредна странка нема парламентарну већину. Такву оцену изнео је председник Српског демократског савеза др Слободан Јанковић у интервјуу за „Србин.инфо – канал Центар”. Његова основна порука јесте да је Студентска листа добила мандат да испита злоупотребе, оспособи институције и промени начин управљања државом. Он притом наглашава да се кривична одговорност мора утврђивати за конкретне људе и конкретна дела.

У разговору са Дејаном Петром Златановићем Јанковић је изнео оцену првих скупштинских заседања, представио шта очекује од будуће парламентарне већине и владе, објаснио како замишља избор кадрова у јавном сектору и оценио положај школства и научних институција. Говорио је и о рудној ренти, контроли хране, медијима, будућности националне и демократске политичке организације, локалним и председничким изборима и положају Србије у међународним односима.

Прва седница: за Јанковића знак промене односа снага

Јанковић каже да је против СНС-а био од његовог оснивања. У новом сазиву Скупштине види суштинску промену: политичка група коју у интервјуу назива „картелом”, према његовој оцени, више не контролише већину посланика. Испричао је да је, боравећи у Јагодини, затекао директан телевизијски пренос седнице чак и у кафићима, што је за њега знак колико грађани пажљиво прате конституисање парламента.

Његова оцена јавних наступа Александра Вучића током седнице веома је оштра: Јанковић их тумачи као покушај да и после изборног пораза остане у средишту политичке пажње. Број од 29 Вучићевих јављања који помиње у разговору изнео је као свој тадашњи утисак, уз напомену да не зна да ли је у међувремену премашен. Он сматра да ће избор председника Скупштине и примена пословника ограничити такав начин вођења седнице.

Златановић је подсетио и на своје питање Вучићу где се налази његов брат Андреј, као и на Вучићев одговор „Несрећо једна”. Јанковић је оценио да је то питање погодило Вучића и да је његово обраћање новинару показало политичку слабост. Разговор о могућем месту боравка Андреја Вучића остао је на нивоу питања и претпоставки саговорника; у интервјуу није изнет доказ о његовој локацији или одласку из Србије.

Пословник, председник Скупштине и однос према опозицији

Повод за прво питање била је изјава Јова Бакића, коју је водитељ пренео као став Студентске листе да СНС не треба да добије места на челу скупштинских одбора због повезаности са организованим криминалом. Јанковић у одговору пре свега говори о односу снага и понашању у парламенту. Предвиђа да посланици СНС-а неће поштовати пословник и да ће, ако буде тако, морати да буду дисциплински кажњавани, укључујући удаљавање са седнице. То је његово предвиђање, а не опис већ донете одлуке Скупштине.

Он очекује да ће се уместо личних увреда постепено успоставити расправа у којој се предлози оцењују према разлозима и последицама. Као могућег председника Скупштине помиње Александра Чупића и оцењује да би он могао правично да води седнице. Јанковић истовремено каже да Чупића лично не познаје и да су његова запажања о политичком искуству и окружењу тог кандидата утисци, не проверене биографске чињенице.

Говорећи о критикама Чупићеве имовине, Јанковић наводи податак о објекту од око 280 квадратних метара и две гараже, али се ограђује да не зна поуздано ни тачну локацију. Његов став је да сама величина законито стечене имовине не доказује злоупотребу; питање које је важно јесте њено порекло и законитост. Осврнуо се и на председавајућег првом седницом, за чије понашање сматра да је показало претерану подређеност Вучићу.

Каква влада и каква јавна управа?

Први формални корак нове већине, према Јанковићу, јесте избор владе и уређивање њеног састава. Не жели да прописује број министарстава, али каже да би га разочарало око 30 ресора и да би и више од 20 сматрао превише. За њега је пресудно да ресори не служе као партијски „феуди”, а државна управа као место за награђивање политички лојалних људи.

Јанковић тврди да је СНС пред изборе запошљавао партијске кадрове по институцијама. Као пример износи сопствену тврдњу о запослењу једне особе у Министарству спољних послова после боравка у „Ћациленду”; у разговору не наводи име, документацију ни одговор министарства. Упозорава и на, како каже, несразмеру између стално запослених и других ангажованих у ресору рада и социјалне заштите. Ове наводе треба проверити у кадровској евиденцији надлежних установа.

Као принцип реформе предлаже стручне комисије, јавне конкурсе и процену стварног рада, уз право постојећих запослених и нових кандидата да конкуришу под истим условима. Сматра да би преиспитивање радних места у јавном сектору могло да отвори пут опоравку управе. На питање о масовном раскидању радних односа одговара да не зна да ли ће нова власт ићи тим путем; његов главни захтев је да се људи вреднују према стручности, капацитету и учинку, уз законит поступак.

ОбластШта Јанковић предлажеШта је потребно проверити
СкупштинаПримена пословника и аргументована расправаОдлуке о председнику, одборима и дисциплинским мерама
Влада и управаМање партијских ресора; стручни конкурсиБрој ресора, систематизације и законитост запошљавања
Имовина и правосуђеПримена прописа о пореклу имовине и испитивање повезаних лицаКонкретни предмети, поступање тужилаца и полиције
Рударство и животна срединаПреиспитивање рудне ренте, јача контрола загађењаВажеће стопе, уговори и инспекцијски налази
ПољопривредаПодршка малим и средњим газдинствима, контрола хранеРасподела субвенција и резултати контроле увоза

Школе, наука и критеријуми за напредовање

Упитан о запошљавању на факултетима и институтима, Јанковић раздваја школство од научноистраживачких установа. У школама, према његовим речима, недостају наставници математике и физике, а њихова примања морају бити конкурентнија другим пословима које могу да раде. Тражи више улагања у образовање и науку, више часова српског језика и већу пажњу историји и географији. Његову тврдњу да Србија има најмање часова матерњег језика у Европи треба одвојено проверити кроз упоредне наставне планове.

У науци критикује систем који, како каже, више награђује број радова и цитата него оригинални допринос. Описује могућност међусобног цитирања и потписивања радова ради подизања показатеља, као и ризике од плагијата и употребе вештачке интелигенције без стварног истраживачког рада. Предлаже дубљу стручну проверу одабраних радова и измену мерила напредовања. Општу сумњу у „надувавање” цитираности не представља као доказ о кривици било ког појединца.

На питање водитеља о наводном утицају невладиних организација на запошљавање у научним институтима, Јанковић изричито каже да му такав конкретан случај није познат током двадесет година рада. Његова критика тиче се могућности да идеолошка или финансијска повезаност утиче на објављивање и оцену научних радова, нарочито у друштвеним наукама. Као сопствену аргументацију помиње и књигу „Англоамеричка обмана”, објављену, како каже, 2017. године, о утицају фондација на универзитетске програме.

Имовина функционера, тужилаштво и полиција

На питање по којим се потезима може препознати стварна системска промена, Јанковић издваја примену постојећих прописа о испитивању порекла имовине, укључујући имовину повезаних лица носилаца јавних функција. Залаже се да се закон, ако је потребно, допуни, али да се пре свега примењује. Важно му је, каже, да истраге буду конкретне и да се утврђује одговорност оних за које постоје докази.

О најављеној тужилачкој полицији не доноси коначан суд: сматра да о њеној организацији треба да расправљају правници. Независно од те идеје, тражи проверу зашто поједини полицијски службеници и њихови руководиоци, према његовим тврдњама, нису поступали по налозима тужилаштва и да ли за то постоји законска одговорност. Та оцена не замењује проверу појединачних предмета.

Рудна рента, вода, храна и домаћи произвођачи

Промену прописа о заштити животне средине види као један од првих тестова нове власти. Посебно тражи преиспитивање рудне ренте, коју у разговору описује као изузетно ниску, и строже услове за експлоатацију руда, одлагање отпада и заштиту водотокова. Наведени распон од три до седам одсто и појединачне стопе од три или три и по одсто јесу његови подаци из интервјуа; примена зависи од врсте минералне сировине и важећих прописа и уговора.

У пољопривреди тражи подршку малим и средњим произвођачима, не само великим корпорацијама. Критикује претходне субвенције и помиње власника некадашњег ПКБ-а и предузећа која доводи у везу са СНС-ом; за конкретне финансијске односе у интервјуу не даје документа. Наводи пример контроле меда као илустрацију како провера увозне робе, према његовом мишљењу, може да отвори простор домаћим пчеларима. Залаже се за поуздану контролу квалитета хране и воде, уз проверу конкретних мера и резултата.

Медији и одговорност после смене власти

За Јанковића мандат Студентске листе подразумева испитивање злоупотреба и кривичне одговорности, али и промену медијског окружења. Сматра да телевизијски садржаји утичу и на друштвене мреже јер се делови програма преносе као кратки снимци. Посебно тражи да Пореска управа испита пословање телевизије Пинк и да надлежни органи провере да ли у поступању лица повезаних са тим медијским системом постоје елементи кривичних дела. То је захтев за проверу, а не налаз да је неко дело доказано.

Он описује Пинк као важан ослонац претходне власти и сматра да без провере медијског и финансијског дела тог система нема потпуне промене. Истовремено је принцип који произлази из његовог излагања да о евентуалној одговорности одлучују надлежни органи на основу доказа, а не политичке етикете.

Национална и демократска опција: окупљање без преурањених подела

Други део разговора посвећен је организовању суверенистичке и националне политичке сцене. Јанковић каже да за будућу организацију жели људе који нису учествовали у злоупотребама, нису под контролом служби и имају професије ван политике. Као јавну личност са националним и демократским ставовима помиње професора Мила Ломпара; то није најава његовог чланства или званично формиране коалиције. О будућем окупљању говори као о нади и политичком предлогу, уз договор о заједничким вредностима.

По његовом виђењу, та организација би могла да се ослони на позитивна искуства некадашњег ДСС-а и да се бави државним интересима, културом, предузетништвом и повратком људи из расејања. Наводи своје позитивне оцене делова политике влада Војислава Коштунице, Устава Србије и развоја Телекома и Комерцијалне банке; економске и историјске процене у том осврту представљају његове оцене.

Залаже се за државу која штити одбрану, спољне послове, енергетику, воду, саобраћај и друге стратешке области, а оставља више простора предузетницима и пољопривредницима. Као пример притиска на пословање наводи причу о једној фирми од које је, како тврди, пре више година тражен „рекет” у висини половине прихода; не идентификује фирму ни лица и не прилаже доказ. Видљиву улогу државе жели и у културној политици према Србима у региону, укључујући Косово и Метохију као део Србије.

На питање о унутрашњим разликама у Студентској листи, Јанковић изричито одбија идеју да се њени посланици сада деле. Према њему, најпре треба да испуне мандат добијен на изборима. Тек ако касније дође до непремостивих политичких подела, кризе владе или нових избора, види простор да се поједини људи из те листе укључе у шири национални и демократски фронт. Могуће оснивање тог фронта и могући расплет Студентске листе јесу прогнозе, а не већ донете одлуке.

ПитањеЈанковићев ставСтатус у разговору
Студентска листаТреба да остане окупљена док спроводи обећане системске променеПолитички захтев
Нови национални блокОкупљање на јасним вредностима, без људи зависних од служби и криминалаПредлог, без објављене листе чланова
Локални избориОчекује их и сматра да је више понуда здраво за демократијуПроцена; нема објављен план наступа
Председнички избориВодитељ говори о могућем наступу студенатаЈанковић одбија да најављује договоре у име других
Спољна политикаТражи активну сарадњу према интересима СрбијеПрограмски став и могући правци, не закључени савези

Локални избори и границе заједничког наступа

Водитељ је пренео разговор са појединим студентима према којем се разматра могућност да се Студентска листа усредсреди на републички ниво и не наступи као листа на локалним изборима. То је пренет утисак, не званичан став Студентске листе. Јанковић одговара да очекује локалне изборе, али не верује да ће се Студентска листа у потпуности повући са њих. Ипак, каже да не може да износи планове своје организације и других људи пре договора са њима.

Као разлог за могуће нове локалне изборе помиње оставке и поступке у појединим градовима и општинама. Ни једној локалној средини не приписује аутоматски исти политички исход. Упозорава и да би избори са само једном понудом били лоши за политички живот: залаже се за више конкурената, укључујући локалне групе и друге организације, уз процену ситуације када избори буду расписани.

Спољна политика: сарадња према интересима Србије

Завршни део интервјуа бави се међународним утицајима. На питање о сусретима великих сила Јанковић каже да светски односи утичу на Србију преко енергије, сировина, трговине и притисака страних влада и компанија. Упозорава да ће и будућа власт морати да процењује понуде према користи за друштво, а не према томе шта тражи било који спољни партнер. Критичан је према политици Европске уније, али додаје да и интересе кинеских корпорација треба мерити према интересу Србије.

Говорећи о Косову и Метохији, саставном делу Србије, водитељ пита да ли би међународне институције и повериоци могли да врше притисак на будућу власт да настави дотадашњу политику. Јанковић одговара да Србија мора сама да буде политички делатна. Залаже се за одржавање сарадње са Русијом и за тражење заједничких интереса са Грчком, Румунијом, Мађарском и Бугарском; помиње и замисао ближе сарадње православних земаља и контакте са Вишеградском групом. Све су то његови предлози, не постојећи нови споразуми.

На тврдњу да без европских интеграција Србија не може бити демократска, одговара да демократију мери поштовањем воље грађана Србије. Износи критике власти у више европских држава и подршке коју је, према његовом мишљењу, ЕУ пружала Вучићу. Његово поређење с поступањем политичара у Израелу представља политичку аналогију, а не утврђену координацију. На крају поручује да нова власт треба јасно да одреди циљеве спољне политике и средства којима ће их остварити.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић

News Gallery
Соху: Пет руских технологија недостижних за Запад
Из Будимпеште се види Забела: Ако оде Орбан, отишло је пола Вучића
Нови ДСС Београд: Седиште градске управе једна од већих тровачница Београђана
Жмирићу одређен притвор до 30 дана
Маск: Глобална равнотежа моћи се мења, Индија и Кина преузимају примат над САД
Луфтханза смањује број летњих летова за 20.000 због цене горива
СКАНДАЛ СА Е-КАРТОНОМ: ПРИВАТНА ФИРМА ДО МЕДИЦИНСКИХ ПОДАТАКА ГРАЂАНА?
Колико сада кошта тона пелета: Падају рекорди у производњи
Повратак на врх