Дејан Шошкић, некадашњи гувернер Народне банке Србије и редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, данас је народни посланик Студентске листе. Посланички мандат потврђен му је 17. новембра 2026. године, а његово име последњих недеља поново је у средишту пажње јавности.
Ипак, један занимљив детаљ из Шошкићеве породичне историје није опште познат: његов отац Бранислав је био истакнути функционер деценијама после Другог светског рата.
Био је декан и професор Економског факултета Универзитета у Београду, академик и председник Црногорске академије науке и уметности (ЦАНУ), народни посланик у Савезној скупштини Југославије, председник скупштинских одбора који су се бавили високим школством и образовањем, председник Југословенске комисије за УНЕСЦО, а у једном периоду и највећа власт у Црној Гори током СФРЈ (председник Председништва). Паралелно је радио као професор и на другим Универзитетима у Југославији, не само у Београду.
Животни пут Бранислава Шошкића био је турбулентан и пре него што је доспео на високе политичке функције. Рођен је 19. новембра 1922. године у Гусињу, а школовао се у Новом Пазару и Беранама. Веома млад се 1936. године прикључио Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Студије је започео у Београду 1940. године, али их је прекинуо Други светски рат.
Према биографији коју је објавила Црногорска академија наука и уметности (ЦАНУ), крајем 1941. године ухапшен је у Беранама и интерниран у логоре у Албанији, а у априлу наредне године са групом логораша пребачен у затвор у Подгорици. Захваљујући размени заробљеника, избегао је стрељање на Ћемовском пољу.
После капитулације Италије 1943. године постао је политички комесар батаљона и учествовао у ослобађању Београда октобра 1944. године. Након рата вратио се образовању, дипломирао на Економском факултету у Београду 1951. године као студент своје генерације, а докторирао 1954.
Редовни професор економских наука је постао 1965. године, а декан Економског факултета у Београду је био у два узастопна мандата од 1964. године.
Боравио је на универзитетима Сент Ендруз у Шкотској, Кембриџ у Енглеској, као и на Харварду и Берклију у Сједињеним Америчким Државама. У биографији ЦАНУ наводи се да је на Харварду и Берклију боравио током академске 1962/1963. године као гостујући истраживач или професор.
Његов научни опус обухвата више од 400 радова, а међу познатијим књигама налазе се „Развој економске мисли“, „Производња, запосленост и стабилизација“ и „Економска мисао и економска политика“.
Председник Црногорске академије наука и уметности, а затим и републичког Председништва
Поред академске каријере, Бранислав Шошкић имао је важну улогу у политичком и институционалном животу СФРЈ.
За редовног члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 1973. године, а од 1981. до 1985. био је њен председник. Истовремено, од 1981. до 1984. године, обављао је и дужност председника Председништва ове републике и Савета академија наука и уметности СФРЈ.
Након тога уследила је изузетно висока политичка функција по којој је данас посебно занимљива његова биографија. Од 1985. до 1986. године Бранислав Шошкић налазио се на челу Председништва Социјалистичке Републике Црне Горе.
Важно је објаснити да та функција није била идентична данашњој функцији председника Црне Горе, јер је у социјалистичком систему постојало колективно Председништво, које је током мандата од 1982. до 1986. имало девет чланова. Председника су из својих редова бирали чланови Председништва на период од годину дана.
Према публикацији Програма Уједињених нација за развој (УНДП) „80 година политичке историје жена Црне Горе“, ту функцију током наведеног мандата обављали су Веселин Ђурановић, Бранислав Шошкић, Марко Орландић и Миодраг Мишо Влаховић.
Бранислав Шошкић био је и посланик Савезне скупштине Југославије, председник одбора који су се бавили високим школством и образовањем, као и председник Југословенске комисије за УНЕСКО.
За научни и друштвени рад добио је бројна признања, међу којима су Тринаестојулска награда, Октобарска награда Београда и Награда АВНОЈ-а.
Преминуо је 4. априла 2022. године у Београду, у 100. години живота, односно са навршених 99 година.
Породичне везе Дејана Шошкића са Црном Гором нису само део биографије његовог оца. У интервјуу за подгоричку „Побједу“, објављеном почетком новембра 2026. године, и сам је говорио о свом пореклу.
Објаснио је да је рођен у Београду, али да је у Црној Гори провео много времена и да је са њом остао снажно повезан преко родбинских и пријатељских односа. Нагласио је и да односе Србије и Црне Горе види као простор за блиску сарадњу и међусобно разумевање.
И отац и син били студенти генерације, професори на Економском факултету у Београду, народни посланици и боравили на Берклију
Посебно занимљива подударност у биографијама Бранислава и Дејана Шошкића јесте чињеница да су обојица постигли изузетан успех у економији и политици.
Бранислав Шошкић дипломирао је 1951. године као најбољи студент генерације на Економском факултету у Београду. Његов син Дејан, рођен 15. марта 1967. године у Београду, дипломирао је на истом факултету 1989. године и добио награду Универзитета у Београду за најбољег дипломираног студента генерације.
Дејан Шошкић магистрирао је 1993. године из области монетарне економије и банкарства, а докторирао 1999. године из области финансија.
Још једна занимљива повезница између њихових каријера јесте амерички универзитет Беркли.
Док је Бранислав Шошкић на Берклију боравио током 1962/1963. године, његов син је четири деценије касније, 2002. године, био гостујући предавач на истом универзитету.
Дејан Шошкић био је стипендиста престижног америчког Фулбрајтовог програма. Предавао је на Универзитету Небраска у Омахи, а током 2002. године гостовао је и на универзитетима Њу Хејвен и Роуд Ајленд. Усавршавао се и на Државном универзитету Флориде, као и у оквиру образовног програма швајцарске централне банке.
Професионални пут водио га је потом до врха Народне банке Србије. Након што је радио као саветник и председник Савета НБС, за гувернера је изабран 28. јула 2010. године. Функцију је преузео дан касније.
На месту гувернера остао је до августа 2012. године. Оставку је поднео 2. августа, наводећи да предложене измене Закона о Народној банци Србије, према његовом мишљењу, озбиљно угрожавају независност централне банке. Према званичној евиденцији НБС, мандат му је завршен 6. августа 2012. године.
Дејан Шошкић наставио је академски рад као редовни професор Економског факултета, а у новембру 2026. први пут је постао и народни посланик. То је пре њега постигао и његов отац.
Тако се, после четири деценије, политички ангажман поново појавио у биографији породице Шошкић. Бранислав је током 80-их година обављао једну од највиших функција у тадашњој Црној Гори, док је његов син Дејан данас истакнути члан Студентске листе који ће можда ускоро преузети и највише функције у земљи.





















