YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉЕ:

00:00:00 Увод и избор кадрова: стручност или партијска послушност
00:08:53 Златановић: Борба за државу, а не за намештање послова
00:17:42 Информер, РЕМ и питање одговорности за јавни новац
00:22:50 Косово и Метохија: хапшења, уцене и заштита Срба
00:35:46 Посета студената Косову и Метохији: ко је изостављен из разговора?
00:43:45 Патриотизам, медији и питања о државном финансирању
00:52:19 Локална самоуправа: запошљавање, буџети и услови за изборе
01:07:47 Нова скупштина и Златановићеви наводи о куповини посланика
01:24:15 Анкете, страни утицаји и рад студената на терену
01:32:37 Арад, прадеда Стојадин и памћење српских жртава
01:47:23 Извршитељи, трговински ланци и обнова домаће пољопривреде
02:03:26 Мађарска, порекло имовине и нулта толеранција на корупцију

Промена власти мора да донесе прекид са партијским запошљавањем, корупцијом и приватизацијом државних институција, а сваки покушај да се борба против режима претвори у нову поделу привилегија заслужује јавни отпор — заједничка је порука Дејана Петра Златановића и проф. др Душка Кузовића у новом издању емисије „Прелиставање”, коју заједнички припремају медијске куће „Србин.инфо” и „Центар”.

Главни и одговорни уредник Србин.инфо и оснивач покрета „Сабор” разговарали су о избору нових кадрова, покушајима очувања политичког и економског утицаја старих структура, Косову и Метохији, локалним изборима, култури сећања и положају домаћих произвођача. Подршка Студентској листи, нагласили су, не подразумева одрицање од критике њених потеза. Златановић је на почетку објаснио да емисију снима са температуром од 37,8 степени и замолио гледаоце за разумевање због могућих говорних омашки. Истовремено је нагласио да стоји иза онога што изговара и да је „Прелиставање” дијалог у којем су он и Кузовић равноправни учесници.

Кузовић: Стручни и родољубиви кадрови, уместо партијских послушника

Кузовић је разговор отворио питањем ко ће попуњавати руководећа места у држави. Према његовој процени, Србија има око 18.000 именованих позиција, због чега ниједна странка, покрет или организација сама нема довољно стручних људи да одговорно управља читавим системом. Његово упозорење је да људи који су својим радом или ћутањем учествовали у стварању проблема не могу аутоматски бити представљени као једино могуће решење. Посебно је критиковао појаву кадрова који су, како оцењује, током притисака на противнике режима чували каријере, катедре и приходе, а сада се појављују као кандидати за најважнија места.

Подсетио је на људе који су због политичких уверења остајали без посла, прихода и професионалних прилика, док су њихове породице трпеле последице. За њега је питање њиховог положаја и морални испит нових власти: није прихватљиво понашати се као да се ништа није догодило и све кандидате посматрати без увида у њихову претходну одговорност.

Представљајући позив „Сабора” да се бирају стручни и родољубиви кадрови, Кузовић је затражио да Студентска листа разговара са покретима, странкама, зборовима и појединцима који су подржали борбу против режима. Предложио је широке јавне дебате, укључујући јавни сервис, како би се о циљевима и начину спровођења промена створио друштвени договор. Залаже се за хитно постављање нових вршилаца дужности и јавне конкурсе за директоре јавних предузећа и институција, без изузетака. Предност би, према његовом предлогу, требало дати некомпромитованим стручњацима који раније нису обављали руководеће функције у јавном сектору.

Ревизија уговора и упозорење на „Ћаци 2.0”

Кузовић је затражио потпуну ревизију пословања, финансија и преузетих обавеза јавних предузећа. Упозорио је на, према његовим информацијама, убрзано претварање привремених ангажмана у стални радни однос, што тумачи као покушај да се новим управама оставе додатни кадровски и финансијски проблеми. Оцењује да ће прелетачи покушавати да се наметну позивањем на сопствену незаменљивост и стручност, а да ће суштински бранити постојеће односе. За оне који би у новим околностима наставили да игноришу људе дискриминисане због отпора режиму употребио је израз „Ћаци 2.0”.

„Да бисмо променили систем, а не само да мењамо јахаче”, неопходна је промена приступа, поручио је Кузовић. Стручност, по његовом мишљењу, мора бити повезана са личним интегритетом и спремношћу да се преузме одговорност.

Златановић: Нисам се борио да себи и другима правим комбинације

Златановић је навео да му прилазе људи који политички исход тумаче као прилику да преко познанстава добију посао или послове са државом. Неки су се, каже, наљутили када је одбио да посредује, уверени да је већ направио сопствену „комбинацију”.

„Ја нисам се борио да пљачкам ову државу и државне ресурсе”, поручио је. Нагласио је да неће ургирати ни за брата ни за друге рођаке, јер друштво у којем је неопходно позвати некога да „запосли мог” сматра поразом циљева за које се борио. Држава коју жели мора да функционише по Уставу и законима: грађани треба слободно да раде и послују, да донирају Србин.инфо или да се у њему оглашавају, без страха од инспекција и политичке одмазде. Једнако важним сматра право да критикује сваку будућу власт без затвора, пословне дискриминације и других санкција.

Најавио је да ће евентуалну корупцију оних које је подржавао критиковати још оштрије управо због очекивања са којима су добили поверење. Поручио је да исти принцип прихвата и за себе и да јавност има право да испитује његово поступање. Осврћући се на скандинавска друштва, као пожељан узор издвојио је ниску корупцију и функционисање институција, уз изричито неслагање са НАТО политиком и појединим вредносним политикама које је у емисији повезао са ЛГБТ питањима. Његов главни критеријум је да предност најуспешнијих не сме да почива на дискриминацији осталих, што је илустровао примером Новака Ђоковића и једнаких спортских правила.

Златановић је позвао грађане да се баве јавним пословима, јер повлачење из политике оставља простор онима који државу користе за личну корист. Подсетио је и да политичка промена сама по себи не решава финансирање Србин.инфо: донације су и даље неопходне, а страх оглашивача није преко ноћи нестао.

Информер и РЕМ: Одговорност мора да се утврђује на одрживим основама

Златановић је критиковао и Информер и поступање људи у РЕМ-у. Према његовој оцени, неприхватљиво је да они који су раније толерисали спорно поступање тог медија сада изненада наступају као његови најстрожи контролори, без преиспитивања сопствене одговорности. Упозорио је да лоше образложене мере могу да омогуће Драгану Ј. Вучићевићу успех у судском спору. Зато тражи истрагу конкретних финансијских токова, коришћења јавног новца, садржаја емитованих у програму и одговорности свих учесника.

Изнео је оптужбе да је Информер новац добијао кроз односе са општинама и плаћање кратких текстова, уз притиске на локалне власти. Поменуо је износе од две до три хиљаде евра по тексту и затражио испитивање порекла новца за студио, као и Вучићевићевих ранијих послова са хладњачама и пољопривредницима. То су тврдње које Златановић износи у емисији, уз спремност да о њима говори и пред судом.

Као други основ за одговорност навео је садржаје које оцењује као позиве на насиље и државни удар. Истовремено је затражио да јавни сервис отвори простор за идеје „Сабора” и раније МОБЕ, подсећајући на њихово залагање за колективно одлучивање још 2021. године и улогу Душка Кузовића и Давора Калајжића.

Косово и Метохија: Притворени Срби, притисци и промена представника

Кузовић је затим отворио питање положаја Срба на Косову и Метохији, саставном делу Србије под окупацијом албанских сепаратиста. Пренео је вест о протесту породица ухапшених Колашинаца испред општине у Зубином Потоку, које траже правду и могућност да се њихови ближњи бране са слободе.

Осврнуо се и на поновљени почетак суђења Јовану и Драгиши Вићентијевићу и Игору Димовићу у предмету експлозије на каналу Ибар–Лепенац. Према вестима које је читао, поступак је враћен на почетак због промене председника већа, оптужени су одбацили кривицу, Вићентијевићи су у притвору, а Димовић се брани са слободе. Критиковао је праксу у којој судови, по његовом мишљењу, прихватају политички усмерене предмете без довољног преиспитивања.

Коментаришући гласање Срба са Косова и Метохије, изнео је процену да је Студентска листа добила око 30 одсто, а СНС у појединим енклавама јужно од Ибра између 95 и 98 одсто. Те бројеве навео је у оквиру своје анализе притисака, истичући да грађане који зависе од радног места, социјалне помоћи или су изложени криминалним претњама не треба колективно осуђивати због изборног понашања.

Поручио је да „Сабор” не учествује у вршењу власти и да не преузима одговорност за њене одлуке, али да ће јавно бранити Србе са Косова и Метохије од одмазде и погрешног тумачења њихових гласова. Каже да му се људи већ обраћају управо због страха да би могли постати жртве нових политичких односа. Српску листу види као продужетак СНС-а, а излаз тражи у сарадњи са новим, честитим представницима из свих средина. Упозорио је да је дугогодишње партијско запошљавање, према његовој оцени, потискивало образоване младе људе, приморавајући их да напусте покрајину и своја огњишта.

Преиспитати споразуме и организовати конкретну заштиту људи

Кузовић је затражио преиспитивање Бриселског и Охридског споразума, других договора и неформалних докумената на које се ослањала политика Александра Вучића. Сматра да су уступци Приштини прављени ради очувања власти у Београду, на штету српских институција и државних интереса. Ћутање Приштине после изборног исхода протумачио је као знак да су тамошње структуре изгубиле партнера чија им је политика одговарала. Предложио је да се део разговора нових власти са Србима из покрајине води без медија, како би људи могли слободније да говоре о безбедности и могућим реципрочним мерама према приштинским структурама.

Изнео је тврдњу да је више од 200 Срба у затворима, да држава нема уређен списак притворених и да изостаје делотворан одговор на хапшења. Посебно је упозорио на случајеве у којима, према његовим сазнањима, људе који одбијају да продају имовину терете за измишљене ратне злочине, док им се породице расељавају и имања пропадају.

Затражио је потпуно нову организацију државне политике према покрајини. Косово и Метохију описао је као стратешки осетљиво подручје и културно срце Србије, наглашавајући да губитак људи, економске основе и историјског памћења додатно слаби државу. У том контексту изнео је и оцену да финансијско јачање албанских криминалних структура ради против српских интереса.

Златановић: Добар је одлазак студената, али је избор саговорника велики пропуст

Златановић је пренео своје читање извештаја албанских медија, међу којима је поменуо „Коху” и „Бота сот”. Према његовом излагању, део полемике односио се на улазак студентске делегације у покрајину у својству грађана, док су представници Студентске листе наглашавали да ће будуће контакте водити у складу са Уставом Србије. Поменуо је и критике Мирјане Цоцеке и захтев за признавањем независности, са којим се не слаже.

Поздравио је посету Косову и Метохији пре конституисања власти и разговор са епископом Теодосијем. Међутим, оштро је замерио што, према информацијама које има, у разговор нису укључени Српско национално веће, покрет „Отаџбина” и Српски национални форум из Грачанице, односно људи попут Марка Јакшића и Моме Трајковића, који су подржавали студенте.

Одговорност је поделио: епископу Теодосију замерио је избор окупљених саговорника, а студентској делегацији то што није организовала и посебан састанак са изостављеним представницима. Сматра да би и Сабор СПЦ требало да преиспита епископову улогу у таквом поступању. Златановић не тражи формално извињење, него непосредан разговор и исправљање пропуста. Упозорио је да игнорисање људи који су подржали промене може изазвати губитак поверења и створити нову опозицију међу дотадашњим присталицама. Чак и када постоји неслагање са нечијим деловањем, сматра да је обавеза сести за сто и то отворено рећи.

Патриотизам није заштита од питања о јавном новцу

Говорећи о окупљању подршке Информеру испред РЕМ-а, Златановић је испричао да су га познаници позивали да га види као одбрану медијских слобода. Одговорио им је питањем где су организатори били када се протестовало због угрожавања Срба на Косову и Метохији и када су грађани бранили људе од исељења.

Поменуо је протест подршке руском народу 2022. године, Народне патроле и деловање са иницијативом „Кров над главом”. Оспорио је патриотско представљање људи за које сматра да су годинама користили државни новац и прикривали штетне потезе власти, а сада покушавају да наступе као самостални суверенисти. У истом контексту отворио је питање одговорности Динка Грухоњића за учешће у расподели новца за медијске пројекте. Нагласио је да Грухоњић има право на идеолошке ставове са којима се он оштро не слаже и да би то право бранио, али да идеолошка слобода не искључује јавну контролу финансија.

Затражио је увид у одлуке, критеријуме и кориснике новца и оставио могућност да је расподела била законита: ако је новац додељиван према квалитету пројеката, без идеолошког фаворизовања, каже да би то признао. Позвао је и друге медијске актере на разговор под једнаким условима о пословању, прихватајући да истим питањима буде подвргнут и Србин.инфо.

Кузовићев предлог: Услове за локалне изборе уредити пре расписивања

Кузовић је партијско запошљавање описао као механизам претварања јавних радних места у средство уцене. Сматра да су притисци инспекција на неподобне приватнике и фаворизовање блиских фирми додатно повећавали зависност грађана од власти. Критиковао је СПС као, према његовом мишљењу, заштитника крупног капитала уместо радника, уз оцену да су изостали делотворна политичка и синдикална заштита.

Представио је предлоге „Сабора” за локалне самоуправе: измену правила о запосленима, ограничење укупних издвајања за плате, средства за отпремнине, ефикасније организовање комуналних предузећа и повећање финансијске самосталности општина. Указао је да високе плате малог броја руководилаца могу да прикрију ниска примања већине запослених када се приказује просек.

Предлози „Сабора” за јавни сектор и локалну самоуправу

Област	Предлог изнет у емисији	Циљ који Кузовић наводи
Руководећи кадрови	Нови вршиоци дужности и јавни конкурси без изузетака	Укључивање некомпромитованих стручњака
Пословање јавног сектора	Ревизија финансија, уговора и преузетих обавеза	Утврђивање наслеђених проблема и одговорности
Запослени у локалној управи	Измена минималног броја са 40 на 60, према моделу који „Сабор” предлаже	Смањивање простора за уцене привременим уговорима
Расходи за плате	Финансијски лимити и средства за отпремнине	Одрживо пословање и рационализација
Локалне финансије	Повећање удела локалних буџета са 14 на 25 одсто, према излагању	Децентрализација и више новца за локалне потребе
Изборни период	Забрана запошљавања у одређеном периоду пре избора и до примопредаје власти	Спречавање изборног запошљавања
Месне заједнице	Обезбеђивање средстава и обновљено учешће грађана	Одлучивање становника о сопственом окружењу
Обим администрације	Смањење са 126.000 на 77.000 запослених, према процени „Сабора”	Мањи трошкови и ефикаснији систем

Бројеви и параметри у табели представљају Кузовићево излагање предлога „Сабора”; нису приказ важећих прописа нити независно потврђена статистика. За параметар 40–60 у транскрипту није наведена обрачунска јединица.

Кузовић је затражио да становници непосредно утичу на изградњу у свом комшилуку, уместо да се о свему одлучује из удаљених центара моћи. Оцењује да су ранија обећања о децентрализацији често завршавала новом централизацијом и расподелом новца према политичкој послушности. Навео је да „Сабор” има разрађен модел обрачуна потребних запослених и да припрема измена може да се заврши за око месец дана. Критиковао је и преузимање њихових програмских идеја, посебно у грађевинарству, урбанизму и инфраструктури, без довољног разумевања решења, уз поруку да су спремни да помогну и без јавног признања ауторства.

Подсетио је на позив за забрану рада СНС-а и привремено искључење одговорних функционера из јавног и политичког живота. Упозорио је да би расписивање локалних избора без претходног уређења услова омогућило старим структурама да сачувају моћ, а да би цену таквог исхода најпре платила Србија ван Београда.

Скупштина и стручност на челу одбора

Златановић је најавио извештавање Србин.инфо са конститутивне седнице Народне скупштине, коју је у емисији најавио за 17. новембар, и пренос окупљања жртава режима испред парламента од 8.30. Навео је да ће теренски пренос радити Нада Гладовић. Потом је говорио о договорима за расподелу скупштинских функција. Подржава захтев да председници одбора имају одговарајуће знање и квалификације, уместо да се постављају искључиво по партијском договору. Као суштину издвојио је да ресор не може одговорно да води човек који о њему нема потребно знање.

Поменуо је и захтев студентских представника да седе са десне стране скупштинске сале, што је протумачио као занимљив сигнал њиховог политичког осећаја. Изразио је очекивање да ће опозиција имати потпредседничка места и учешће у раду парламентарних тела. Са резервом је говорио о одлагању одлуке који ће одбори припасти опозицији. Такво поступање сматра прихватљивим само као привремену, изнуђену меру у специфичним околностима, уз захтев да не постане трајан начин искључивања опозиције и да јавност добије објашњење.

Златановић о покушајима куповине посланика: Циљ је заштита богатства

Најозбиљнији део његовог излагања односио се на незванична сазнања о покушајима куповине посланика. Тврди да круг богатих људи, међу којима су клијенти једног познатог адвоката, покушава да обезбеди парламентарни утицај како би спречио преиспитивање начина на који је стекао имовину у различитим периодима власти.

Златановић није именовао адвоката ни људе о којима говори, образлажући то истраживањем које жели да документује за институционално поступање. Изричито је рекао да нема доказ да адвокат ради противзаконито или учествује у куповини посланика; чињеницу да поједини актери имају истог правног заступника представио је као везу коју даље истражује.

Према његовим незваничним информацијама, први циљ су посланици СНС-а: помиње десетак већ придобијених и намеру да се окупи двадесет до тридесет. Даљи сценарио који описује подразумева покушај придобијања још приближно петнаест посланика Студентске листе и повезивање са мањинским представницима, како би нови блок постао неопходан за формирање или опстанак владе.

Навео је да су студентски представници који су, према информацијама којима располаже, посредно контактирани одбили понуде. Поменуо је и могућност да СПС покушава да придобије посланике СНС-а, али је нагласио да за тај део има слабија сазнања. За целину је рекао да не може стопроцентно да тврди да је потврђена, иако сматра да постоје јаке индиције.

У том контексту објашњава и привремено строжу контролу расподеле скупштинских места. Тражи да Студентска листа, када буде имала потпуну документацију, јавно изнесе шта се дешава. Упозорио је и на ризике од подмићивања, уцене и угрожавања студената, због чега разуме широку расподелу одлучивања у пленумима и заштиту идентитета дела учесника. Као супротан пример трговини утицајем испричао је разговор са студентом који не жели да професору помогне да добије функцију у замену за оцену. За Златановића је управо одбијање такве размене знак да постоји стварна могућност другачијег односа према држави.

Рад од куће до куће, анкете и тумачење изборног исхода

Златановић је критиковао објашњења према којима је читав политички преокрет унапред режиран из једног центра. Не негира покушаје страног утицаја — помиње Русију, ЕУ, Немачку и Хрватску — али сматра да то не значи да било ко има потпуну контролу над процесом. Обратио се и аналитичару са јутјуб канала „Истина Директно”, Игору Милосављевићу , чији рад прати и чије отварање тема цени, али се не слаже са делом његових закључака. Позвао га је на размену информација са терена и из Београда, без сујете и без обавезе да се у свему слажу.

Критиковао је зависност агенција за истраживање јавног мњења од послова са државом и јавним предузећима, оценивши да она утиче на изборне прогнозе. У том контексту изнео је и тврдњу о великом промашају Ипсоса, као део сопствене анализе резултата.

Као пример промене бирачког става навео је блиског рођака, дугогодишњег гласача СПС-а и СНС-а и гледаоца Информера. Према његовом сведочењу, разочарање личним положајем било је важно, али су преокрет донели студенти који су упорно долазили, разговарали, слушали и помагали око лекара и пољопривредних послова. Тај рођак је, каже, касније убедио још неколико породица да гласају другачије. За Златановића је то објашњење снаге теренског рада и слабости раније опозиције: разговор од села до села, конкретна помоћ и покривање бирачких места не могу се заменити медијским наступима и закулисним тумачењима.

Арад: Породична рана Златановића и питање заборављених жртава

Отварајући тему историјског памћења, Кузовић је поменуо Арад, Добој, Нежидер и друге логоре из Првог светског рата. Упитао је зашто се о страдању Срба у тим логорима мало зна и зашто институције нису учиниле више на поименичном пописивању жртава и обележавању места страдања.

Златановић је тада изнео потресно породично сведочење: његов прадеда Стојадин, припадник Моравске дивизије, према породичном предању, жив је сахрањен у Араду. Навео је да су у страдању били обухваћени и други рођаци и да породица ни шездесетих година није успела да пронађе његове посмртне остатке. Према ономе што му је пренела бака, о условима је сведочио преживели логораш који се вратио у стању крајње изгладнелости. Златановић је објаснио да је то за породицу остала отворена рана и захвалио Кузовићу што је покренуо тему.

Кузовић је упоредио познавање школске приче о Титовом псу Рексу са слабим јавним знањем о овим стратиштима. Изнео је број од око 200.000 страдалих у логорима које помиње, као и појединачне бројеве за нека места, захтевајући да се о жртвама учи и да свако доступно име буде сачувано.

Историја, Јасеновац и одговорност институција

Кузовић је оштро критиковао историчаре, институте, фондације и друге установе које финансирају порески обвезници, сматрајући да њихов рад мора да има видљив резултат у заштити друштвеног памћења. Поставио је и питање целовитог музејског представљања српских жртава балканских ратова, оба светска рата и комунистичког периода.

Оспорио је ниже бројеве страдалих у Јасеновцу и у полемици се позвао на број од 700.000. То је став који је изнео у емисији, уз оцену да умањивање страдања погодује релативизацији злочина и новим опасностима у Европи. У истом осврту изнео је и полемичку оцену да је стављање јеврејског страдања у први план било повезано са стварањем Израела; за ту тезу у емисији није представио документацију.

Његов конкретан захтев је попис жртава, обележавање стратишта и одговорност установа које су плаћене да се тим питањима баве. Позвао је грађане да траже резултате и поставе питање како се троши новац за истраживања. Пренео је и тврдњу неименованог бившег припадника службе да више страних обавештајних служби утиче на институције у Србији, питајући зашто надлежни органи и институти не испитују такве јавне наводе. Оцену о припреми Европе за нове сукобе повезао је са својим упозорењем на последице заборава.

Златановић је нагласио да памћење страдања не значи позив на мржњу. Издвојио је европска филозофска, научна и цивилизацијска достигнућа као нешто што треба прихватати, али је остао оштар критичар политике западних држава према Србима. Направио је разлику између те политике и појединаца са Запада које је упознао као племените људе.

Извршитељи, неплаћене субвенције и одговорност трговинских ланаца

Златановић је затим пренео вест о пољопривреднику из Јаше Томића којем је, према наводу из емисије, заплењено 30 говеда, док му држава истовремено дугује субвенције довољне да измири дуг. Тај пример употребио је као илустрацију система који наплаћује обавезе од грађана, а сопствене не испуњава. Подржао је укидање јавних извршитеља и рекао да сличан став чује и од дела студената, уз изричиту напомену да не зна да ли је то већинско мишљење. Сматра да је неприхватљиво да принудна наплата најтеже погађа сиромашне, док се одговорност моћних не испитује истом одлучношћу.

Изнео је оптужбе о дугим роковима плаћања и притисцима великих трговинских система на произвођаче, помињући Мирослава Мишковића, „Делту” и друге велике трговце. Позвао се и на сопствено искуство трговачког путника. Затражио је испитивање порекла богатства и начина куповине „Центропрома”, уз критику поступака који се заврше медијским спектаклом, а затим одштетама на терет грађана.

За Млађана Динкића везао је политичку одговорност за модел који, према његовом тумачењу, оптерећује произвођача пореском обавезом пре наплате испоручене робе, док трговац користи туђ новац. У поједностављеном примеру говорио је о милион динара вредности робе и 200.000 динара ПДВ-а. Његов предлог је да се рокови плаћања добављачима ускладе тако да произвођач не финансира и државу и великог купца.

Кузовић: Домаћи произвођач не сме да финансира туђу зараду

Кузовић је оценио да увоз хране коју Србија може сама да произведе, уз лош положај пољопривредника, ствара опасну зависност. Изнео је сумње у квалитет и контролу дела увозне хране, помињући и наводе о третману белог лука и необично дугом трајању производа, без представљања лабораторијских налаза у емисији. Као упечатљив пример навео је разговор са произвођачем из Мачве: он сноси трошкове земље, пластеника, сетве, неге, бербе и паковања, а робу трговинском ланцу предаје за 60 динара по килограму, са наплатом за 90 дана. Ланац је, према тој причи, продаје за 125 динара и новац добија одмах.

Кузовић је то повезао са безбедношћу државе. Ако Србија изгуби способност да сама храни становништво и истовремено поквари односе са савезницима, у кризи остаје без сопствене основе и без спољне помоћи, сматра он. У том контексту изнео је и непоткрепљену процену о великом уделу шпанског свињарства намењеном Србији. Критиковао је и медијско свођење јавног живота на свакодневне поступке Александра Вучића. Сматра да такво понављање, укључујући забавне и опозиционе садржаје, одржава култ личности и потискује теме које непосредно одређују живот грађана.

План за храну, сточни фонд и домаће машине

Кузовић је предложио да Србија постепено обезбеди исхрану становништва домаћом производњом, обнови сточни фонд, уведе гарантоване откупне цене и подстакне производњу хране веће додате вредности. Заложио се за забрану увоза ГМО производа за људе и стоку и забрану производње вештачког меса.

Пољопривредни и индустријски циљеви које предлаже Кузовић

Рок или приоритет	Предложена мера	Намера предлога
У наредне две године	Исхрана становништва храном произведеном у Србији	Већа прехрамбена самосталност
У наредне две до три године	Постепено смањење, затим забрана увоза хране	Заштита домаће производње, према његовој замисли
Одмах као програмски правац	Обнова сточног фонда и гарантоване годишње откупне цене	Сигурније планирање и опстанак газдинстава
Као регулаторни захтев	Забрана увоза ГМО производа и производње вештачког меса	Модел пољопривреде за који се залаже
У року од четири године	Покретање домаће производње трактора, комбајна и прикључних машина	Индустријски развој и опрема прилагођена домаћим газдинствима
Као власничко опредељење	Државно или заједничко власништво грађана и државе у фабрикама	Домаћа контрола стратешке производње
Континуирано	Више прераде, квалитета и учења од успешних произвођача	Већа зарада од готових производа уместо извоза сировина

Рокови су програмски предлози из емисије, а не усвојене државне мере.

Посебно је нагласио да би домаће фабрике требало да ангажују домаће знање и раде за потребе овдашњих газдинстава. Као ризик искључивог ослањања на стране инвеститоре навео је то што мултинационалне компаније у кризи најпре могу да затворе периферне погоне. Предложио је учење од Италије, Француске и Шпаније у преради, брендирању и пласману хране. Уместо извоза сировина, жели више производа који задржавају зараду у Србији. Затражио је и строгу одговорност за злоупотребу субвенција.

Поруку да је потребно стварати имућне грађане, а не изједначавати људе у сиромаштву, илустровао је причом из села Субјел о породици Марић. Смисао анегдоте коју је испричао јесте да реформа треба да омогући сиромашном да напредује, уместо да се своди на осиромашење имућног.

Мађарска, порекло имовине и везе политике и капитала

Златановић се осврнуо на вести из Мађарске о откривеној готовини у истрази повезаној са бившим министром из Орбанове владе. Тај случај представио је као пример да смену власти мора да прати истрага порекла новца, а не само промена политичког речника. Упоредио је антикорупцијске поруке Петера Мађара са Орбановом политиком, критиковао раскорак између јавног патриотизма и приватног богаћења и поменуо поступак повезан са Орбановим братом и кријумчарењем људи. У том контексту повукао је политичку паралелу са Александром и Андрејем Вучићем. Његова оцена је да се догађаји у две државе међусобно одражавају; то је политичко тумачење, а не доказ појединачне кривичне одговорности.

Пренео је и своје виђење Мађаровог супротстављања додатном финансирању Украјине и оценио да патриотска реторика не сме да прикрива приватне интересе. Помињући Сороша, изнео је политичку оцену о континуитету спољне подршке појединим лидерима. За Србију је као кључно питање издвојио несклад између пријављених прихода функционера и њихових некретнина, луксузне одеће, путовања и породичне потрошње. Осврнуо се на Синишу Малог, Сава-малу, „Миленијум тим” и интервју са Николом Ристићем, износећи своју оцену да о тим везама и одговорностима мора да се спроведе истрага. Поменуо је и незваничне приче о повлачењу и покушајима преговарања Синише Малог, без представљања доказа за тај део навода у емисији.

Пријављивати корупцију и обезбедити поштене плате

Златановић је позвао привреднике и грађане да захтеве за мито не прихватају као нормалан трошак пословања. Поручио је да такве случајеве пријављују полицији и тужилаштву и да се обрате Србин.инфо са конкретним подацима, именима, околностима и доказима. Најавио је јавну подршку и помоћ у проналажењу адвоката. Нагласио је да одбрана Студентске листе, по његовом схватању, значи и јавни притисак да се она заштити од куповине и да остане везана за Устав и законе. Пренео је да му поједини студенти управо траже да настави да отвара теме корупције и јавно реагује на злоупотребе.

Као решење предложио је спој знатно бољих плата у јавним службама и нулте толеранције према корупцији. Помињао је најмање 2.000 евра за лекаре, више за хирурге, око 5.000 евра за царинике и 10.000 евра за премијера, уз идеју мањег броја потребних службеника и много веће личне одговорности. Предложио је и изузетно строге казне: трајан губитак права на обављање посла, повраћај исплаћених плата, одузимање имовине, а у појединим примерима и дугогодишњи затвор, укључујући двадесет година за корумпираног цариника и најмање тридесет за премијера који злоупотреби функцију. То су његови предлози казнене политике, а не опис важећих санкција.

Његова рачуница је да добро плаћен службеник кошта државу мање од корупције која може да однесе вишеструко веће износе. Вратио се зато на почетну поруку: циљ није да неко преко Златановића „намести посао”, него да правила важе за све.

Завршно питање Кузовића: Да ли је „само сам радио свој посао” довољан одговор?

Кузовић је на крају поставио питање одговорности извршитеља, нотара, судија и тужилаца за спровођење закона и одлука које сматра погубним за грађане. Упитао је да ли је кроз такве прописе и поступке нанесена велика материјална и људска штета и да ли су институције учествовале у ономе што назива специјалним ратом против Србије. Одбацио је оправдање „само сам радио свој посао”, поредећи га са историјским изговором извршилаца злочина. Његов завршни захтев је лична и институционална одговорност за последице поступања, а не скривање иза функције и налога.

Златановић је у завршници, уз шалу, подсетио Богољуба Карића на опкладу за вечеру и његову најаву председничке кандидатуре. Према Златановићевим речима, опклада је била везана за три одсто гласова, а резултат који је поменуо био је 0,4 одсто; зато је Карића позвао да најпре плати договорену вечеру. Емисију је закључио позивом на правно уређену Србију засновану на етици и моралу, уз поздрав Србима на Косову и Метохији и свим људима добре воље.

Извор: Србин.инфо – Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић