Комисија за контролу рада тужилаштава, коју је формирала врховна тужитељка Загорка Доловац после избора, објавила је извештај о извршеној контроли Вишег јавног тужилаштва у Београду које је такође подређено Загорки Доловац.
Утврђено је да постоје основи сумње да је главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић (директно подређени Загорки Доловац као и шефови свих тужилаштва) радио противзаконито и злоупотребљавао овлашћења (што је свима било очигледно сем Загорки Доловац до извештаја њене Комисије). На основу тог извештаја, сада ће та Комисија извештај доставити Младену Ненаду и Јавном тужилаштву за организовани криминал, како би они предузели даље гоњење.
Нејасно је зашто Загорка Доловац и даље не смењује свог подређеног и зашто су му дозволили годинама да ради противзаконито, злоупотребљава службени положај и служи режиму Александра Вучића? По налогу тужиоца Стефановића и ВЈТ су прогоњени, хапшени и притварани у ЦЗ бројни критичари власти, укључујући и новинаре (Дејан Златановић, Милован Бркић…), многи студенти, грађански и родољубиви активисти, људи који су писали по друштвеним мрежама о безакоњу у Србији. И на све то Врховно тужилаштво није имало приговор до данас.
„Коначан закључак је да главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић, формално делујући у оквиру јавнотужилачког система, фактички делује паралелно, руководећи се ванправним интересима, чиме врши инструментализацију појединих јавних тужилаца у сврху остваривања нелегитимних циљева и суштински, успоставља паратужилачки систем, заснован на принципима који су супротни принципима вршења јавнотужилачке функције, у смислу члана 12. Закона о јавном тужилаштву“, пише у извештају.
Комисија наводи да је увидом у предмете Вишег јавног тужилаштва у Београду „Звучни топ“, „Претрес зграде Филозофског факултета у Београду и зграде Ректората Универзитета у Београду“, „Помиловања“, „Кривична пријава пуномоћника Виста Рика“, „Повређивање студената, учесника протестне шетње на Новом Београду, у улици Јурија Гагарина“, „Догађај код Факултета драмских уметности уочила системске обрасце у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца ВЈТ у Београду, који имају одлике дисциплинских прекршаја и тешких дисциплинских прекршаја и указују на постојање основа сумње да су учињена кривична дела из надлежности Јавног тужилаштва за организовани криминал, из ког разлога се овај извештај доставља том тужилаштву ради предузимања кривичног гоњења.
У оквиру системског обрасца Комисија је препознала следеће облике деловања:
- Селективна примена права и пристрасно поступање у виду пристрасног тумачења чињеница и селективног вредновања доказа, доношење одлука на основу унапред формираног става, заснованог на ванправним разлозима, различит третман лица у упоредивим правним и чињеничним ситуацијама, привилеговање појединих окривљених, преурањено одбацивање кривичних пријава, избегавање провере навода и прикупљања релевантних доказа, неоправдано одуговлачење поступка, промена правне квалификације без одговарајућег чињеничног основа и стварање услова за некажњивост појединих учинилаца кривичних дела;
- Кршење закона у виду незаконитог претресања и одузимања предмета, прикупљања података који нису повезани са предметом поступка, поступање супротно правилима о стварној надлежности и коришћење процесних овлашћења супротно сврси због које су поверена јавном тужилаштву;
- Злоупотреба организационих и хијерархијских овлашћења ради усмеравања предмета у виду арбитрарног одузимања и прерасподеле предмета, изигравање института изузећа ради промене поступајућег јавног тужиоца, додељивање предмета супротно Правилнику о управи у јавном тужилаштву, као и непоступање по процесним обавезним упутствима непосредно вишег јавног тужиоца из члана 51. ст. 3. Законика о кривичном поступку;
- Инструментализација јавнотужилачке функције кршењем принципа правичности ради остваривања ванправних циљева, у виду употребе јавнотужилачке функције и јавних наступа ради дискредитације грађана, сведока и других лица, јавног криминализовања остваривања уставом зајемчених права и слобода, претњи кривичним прогоном због јавно изнетих ставова и коришћење података из кривичних поступака у сврхе које нису повезане са законитим вршењем јавнотужилачке функције;
- Ограничавање и онемогућавање остваривања права оштећених у виду ускраћивања права на разматрање списа, онемогућавање делотворног преиспитивања јавнотужилачких одлука и поступање које доприноси некажњивости учинилаца кривичних дела. Посебно је значајно нарушавање права оштећених у предметима повезаним са остваривањем слободе изражавања и мирног окупљања, чиме се, поред ускраћивања делотворне кривичноправне заштите, ствара и обесхрабрујући ефекат на остваривање уставом зајемчених права и слобода.
Комисија тврди да континуитет, интензитет и сродност уочених неправилности упућују на закључак да се не ради о изолованим случајевима незаконитог и неправилног вршења функције од стране јавних тужилаца који су поступали у анализираним предметима, већ да су последица начина руковођења ВЈТ у Београду за које је сагласно Закону о јавном тужилаштву одговоран главни јавни тужилац.
Додаје се да описано деловање главног јавног тужиоца, мимо правила која уређују функционисање јавног тужилаштва, а у виду системског коришћења јавнотужилачких овлашћења ради остваривања нелегитимних циљева, супротно је Уставом заштићеним вредностима, а пре свега владавином права, начелима грађанске демократије, људским правима и слободама, као и заштити јавног интереса.
Комисија Врховног јавног тужилаштва наставља рад на вршењу увида у предмете Вишег јавног тужилаштва у Београду и других јавних тужилаштава у Републици Србији, ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању, о чему ће јавна тужилаштва као и јавност у Републици Србији бити извештавани у континуитету.
Ако неко избави Србију од безакоња то ће бити Загорка Доловац, која је постављена на чело Врховног тужилаштва још у Тадићевом мандату.
Србин.инфо
