Професор уставног права и члан Републичке изборне комисије Танасије Маринковић рекао је за Н1 да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац може да поднесе тужбу Управном суду и покрене управни спор за поништавање акта о помиловању. Како је истакао, „било би много ефикасније“ да то учини врховна јавна тужитељка него да терет покретања поступака буде на оштећенима. Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања.

Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију.

„Ако бих био злурад, могао бих да констатујем да ово чиме је Александар Вучић завршио свој мандат, овим помиловањима, можда најбоље, у малом, изражава срж његове владавине“, рекао је Маринковић.

Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства.

„Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић.

Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора.

„Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић.

Подсетимо, Министарство правде објавило је јуче списак 49 особа које је бивши председник Александар Вучић помиловао 27. септембра.

„Акти шефа државе могу бити предмет судског преиспитивања“
Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али је како је навео, законски оквир је касније промењен због чега постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом.

„Постоји схватање да су акти шефа државе, такозвани политички акти, дискрециони и да не могу бити предмет судског испитивања. Али када је донет нови Закон о управним споровима 2009. године, укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава. Законодавац је тиме ставио до знања да се они могу преиспитивати пред Управним судом“, објаснио је Маринковић.

„Управни суд може да одлучи да привремено обустави извршење тог акта“
Према његовим речима, Управни суд могао би да донесе одлуку и о привременом заустављању дејства таквог акта док траје поступак.

„Тај суд може да одлучи да привремено обустави извршење тог акта како не би дошло до ослобађајућих пресуда, што сада формално-правно може да се деси, јер су акти о помиловању достављени“, рекао је Маринковић.

Он сматра да би посебно важну улогу у оспоравању одлука о помиловању требало да има Врховно јавно тужилаштво.

„Мора да се изврши притисак на Доловац, јер је то најефикасније средство. У супротном је терет на оштећенима да покрећу те поступке“, рекао је.

Како је објаснио, појединачно покретање поступака за оштећене значи и додатне трошкове и потребу за ангажовањем адвоката.

„Све нас упућује на злоупотребу службеног положаја“
Маринковић сматра и да би, уколико се утврдиле незаконитости приликом доношења одлука о помиловању, могло да се отвори питање кривичне одговорности.

„Све нас упућује на то да је реч о злоупотреби службеног положаја“, оценио је Маринковић.

Према његовим речима, тужилаштво би најпре требало да покрене поступак за оспоравање аката о помиловању, а потом, уколико за то постоје услови, да испита евентуалну кривичну одговорност.

„Тужилаштво баш зато треба да покрене оспоравање тог акта, да би потом повело поступак за злоупотребу службеног положаја. Мислим да примера има напретек. По свему судећи, дошло је и до повреде поступка када је реч о одлукама о помиловању, а јасно нам је и да је Вучић прекорачио границе своје слободне оцене“, рекао је Маринковић.

Н1