Студентска листа представила је детаљан економски програм који предвиђа напуштање модела заснованог на јефтиној радној снази и прелазак на економију знања, уз праведнију пореску политику и већу транспарентност јавних финансија. Програм наглашава да оно што не функционише треба мењати правилима која важе за све, да ће сваки уговор који држава потпише бити јаван, а да ће јавни новац чувати институције.
Кључна промена односи се на опорезивање. Уводи се прогресивно опорезивање дохотка са више разреда, који се примењују на месечну зараду на извору, док се годишњи порез укида. Неопорезиви део зараде повећава се са 23 на 35 одсто просечне плате, што треба да смањи терет на сиромашније слојеве. Најсиромашнији у Србији плаћају несразмерно високе дажбине због акцизне робе, код које се висина намета мери према количини, а не према примањима. Уместо снижавања акциза, које би навике становништва променило нагоре, планира се да се рад опорезује мање, а велика имовина више.
Порез на имовину рачунаће се прогресивно, не променом стопа, већ збирним обрачуном свих некретнина једног обвезника. Градови ће моћи да уведу додатни намет за станове празне дуже од 12 месеци, а приход остаје општинама. Стопе пореза на велика наследства повећавају се, али супружник, породични дом и висок неопорезиви износ по наследнику остају изван пореза. Циљ није повећање прихода за буџет, већ отежавање утаје, јер пријављено и опорезовано наследство постаје доказ порекла имовине.
Субвенције по радном месту укидају се, осим постојећих, а подстицаји се дају само пројектима који подижу просечну зараду. Улагања у истраживање и развој, тренутно око један одсто БДП-а, треба удвостручити до 2032. године. Сваки уговор државе биће јаван, портал јавних набавки објављиваће цео текст уговора, а велики пројекти ревидираће се. Стратешка предузећа остају државна, без насилне приватизације, а директори ће се бирати са јавне листе независних стручњака. Буџетска резерва враћа се на два одсто прихода, а одузета имовина иде у друштвено корисне сврхе.
Економисти подржавају идеју прогресивног опорезивања као праведнију, али напомињу да ће реализација зависити од стања финансија и приоритета нове власти. Програм Студентске листе нуди другачији модел развоја – од јефтине радне снаге ка знању, транспарентности и праведнијој расподели терета.
Додатне мере укључују и јавност свих услова задуживања, проверу ризика гаранција и јавно-приватних партнерстава од стране Фискалног савета, као и електронску анализу ризика при избору пореских контрола. Приходи од одузете имовине ићи ће на посебан рачун, од чега најмање 30 одсто по законској формули на лечење, таленте, науку и социјалу. Одузета имовина уписује се у јавни регистар који годишње ревидира Државна ревизорска институција. За јавна предузећа предвиђено је прекидање мандата директора и надзорних одбора у року од 12 месеци, прелазак на дводомно управљање и бирање директора са јавне листе стручњака који полажу државни испит и немају сукоб интереса. Конкурсе воде Народна банка Србије и Агенција за спречавање корупције, чиме се прекида пракса политичког кадрирања. Програм наглашава и забрану распродаје стратешких предузећа, стабилност динара и друштвено корисну употребу одузете имовине, уз усклађивање пензија два пута годишње уместо једном.
(Србин инфо)
