Истог дана када је управник затвора Забела Родољуб Рончевић добио полицијско задржавање до 48 сати, управник нишког затвора Братислав Дикић се писмом обратио запосленима и извинио им се што их је терао да гласају за режим Александра Вучића, под сумњом да је починио кривично дело злоупотребе службеног положаја и давања мита.
Иначе, кривичну пријаву о томе је маестрално саставио адвокат Иван Нинић уместо армије тужилаца на огромним платама којима је то службена дужност. И још се не зна да ли ће ТОК одредити званично поступајућег тужиоца у случају скупљања капиларних гласова по затворима широм Србије и озбиљно се позабавити овим неделом.
У допису је Дикић признао своју грешку и прихватио личну одговорност због тога што је КПЗ Ниш, по, како је навео, инструкцијама руководства УИКС-а, поред законског спровођења гласања притворених и осуђених лица, учествовао и у активностима које нису биле у његовој надлежности – праћењу такозваних капиларних гласова, прикупљању информација о излазности грађана и прослеђивању тих података централном штабу.
Пензионисани полицијски генерал и бивши шеф Жандармерије Братислав Дикић, сада прима плату из буџета као управник Казнено поправног завода у Нишу. Интересантно је да су пре овог извињења службеници УКП (чији је начелник Марко Кричак тренутно у притвору по пријави Веселина Милића због случаја Сењак) посетили Забелу због пријаве да се на дан избора 25. октобра, у тој институцији налазио кол центар Српске напредне странке (СНС) и да су се скупљали капиларни гласови, те да су поједина осуђена лица за глас добијала бокс цигарета, из шлепера из дворишта Забела.
Допис Братислава Дикића, који је адвокат Иван Нинић објавио на свом Икс налогу, преносимо у целости:
„Након одржаних избора и догађаја који су уследили на појединим местима у Србији, сматрам својом обавезом да се обратим свим запосленима и подсетим на основне принципе којима морамо да се руководимо у обављању својих службених дужности.
Република Србија је правна и демократска држава. Сви смо дужни да поштујемо Устав, законе, институције и демократски изабране органе власти, који свој легитимитет стичу на законито спроведеним изборима. Изборна воља грађана мора се поштовати, а евентуалне неправилности решавати искључиво кроз законом прописане поступке и пред надлежним органима.
Ми смо државни службеници и запослени у установи чија је делатност од посебног значаја за безбедност и функционисање правног поретка. Наша обавеза је да послове обављамо законито, непристрасно, одговорно и професионално, независно од политичких околности и личних политичких уверења.
Свако од нас има право на сопствено политичко опредељење, али нико нема право да свој положај, службена овлашћења, ауторитет или ресурсе установе користи за политичко деловање. У обављању службених послова морамо бити политички неутрални и непристрасни. Не смемо се јавно политички експонирати у својству службених лица, нити својим поступањем стварати утисак да КПЗ или његови запослени заступају интересе било које политичке странке или организације.
Посебно наглашавам да нико од нас нема право да на било који начин утиче на изборну вољу грађана, а нарочито лица лишених слободе која су под нашом непосредном службеном надлежношћу. Њихово право да слободно, самостално и тајно одлуче да ли ће и за кога гласати мора бити у потпуности заштићено. Наша обавеза је да им омогућимо остваривање бирачког права у складу са законом, без притисака, сугестија, убеђивања, условљавања или било каквог другог утицаја.
Поводом прозивки и оптужби које су се протеклих дана појавиле у јавности на рачун запослених у УИКС и КПЗ Ниш, желим да разјасним шта су биле наше службене обавезе, али и да укажем на грешке које не смемо поновити.
Тачно је да смо на дан одржавања избора организовали и спровели гласање лица лишених слободе на бирачком месту број 26, у складу са законом и прописаном процедуром. То је била наша законска и службена обавеза. Према сазнањима којима располажем, том приликом нисмо утицали на самосталност и слободу одлучивања лица лишених слободе. Такав утицај не би смео да постоји ни у једној околности.
Међутим, поред тих законом утврђених активности, по налогу и инструкцијама организационог „Штаба“ Управе за извршење кривичних санкција, у „Центру за обуку и оспособљавање“ формиран је оперативни штаб који је прикупљао извештаје из других установа, и то: ОЗ Врање, КПЗ Лесковац, ОЗ Прокупље, ОЗ Зајечар и КПЗ Ниш, и прослеђивао их централном „Штабу“.
Поред наведеног, добијали смо и захтеве да пратимо активности у вези са такозваним капиларним гласовима, прикупљамо информације о излазности грађана на изборе и о томе достављамо извештаје.
Управо у том делу морам да будем потпуно јасан.
Прихватањем и реализацијом таквих активности направили смо професионални пропуст, јер нисмо направили јасну границу између службених обавеза и активности које не припадају делокругу наших послова.
Наша обавеза била је да обезбедимо законито и безбедно спровођење гласања лица лишених слободе у установама, а не да се бавимо праћењем политичких активности, прикупљањем података о капиларним гласовима или излазности грађана на изборе.
Чињеница да су такви захтеви долазили од руководства или да су нам представљани као активности од интереса за државу не ослобађа нас обавезе да проценимо њихову законитост, оправданост и повезаност са пословима које обављамо.
Као управник, прихватам свој део одговорности што нисам у довољној мери препознао и зауставио такво мешање службених активности са активностима које нису биле у непосредној вези са нашим надлежностима.
Погрешили смо. И таква грешка не сме више никада да нам се понови.
Желим да знате да сам веровао да поступамо у интересу државе Србије, штитећи њене институције и извршавајући захтеве руководства. Међутим, данас сматрам да смо морали да покажемо више професионалне самосталности и критичког односа према захтевима који нису били у непосредној вези са нашим службеним обавезама.
Државни интерес се не штити слепим извршавањем сваког налога, већ доследним поштовањем Устава, закона и професионалних стандарда. Од сваког запосленог очекује се да поступа у границама својих овлашћења и да на одговарајући начин укаже на налоге и захтеве за које постоји сумња да нису у складу са законом или службеним надлежностима.
Посебну одговорност имамо у погледу чувања имовине, ствари, документације и других добара која нам је држава поверила на управљање, коришћење и чување.
Нарочито наглашавам обавезу правилног поступања са предметима одузетим, привремено одузетим или заплењеним у кривичним поступцима, као и са другим предметима и доказним материјалом. Они се морају чувати, евидентирати и обезбеђивати у складу са законом и прописаним процедурама. Забрањено је свако неовлашћено располагање, коришћење, изношење или уступање таквих предмета и података.
Исто тако, службене просторије, телефони, рачунари, возила, службена документација и друга средства која су нам поверена не смеју се користити за активности које нису у вези са службеним пословима, а посебно не за потребе политичких или страначких организација.
Сваки запослени дужан је да чува поверљиве информације и личне податке до којих долази у обављању послова, да поштује прописе о заштити података о личности и да неовлашћено не доставља информације трећим лицима.
Од свих руководилаца организационих јединица очекујем да обезбеде доследну примену ових принципа и да својим личним примером покажу како се чувају законитост, професионални интегритет и углед установе.
Наш приоритет остаје несметано функционисање КПЗ, безбедност запослених, лица лишених слободе и грађана, као и доследно извршавање законом утврђених послова. Политичке промене, лична опредељења и било чији интереси не смеју утицати на наш рад, међусобне односе и професионалну одговорност.
На крају, желим да се лично извиним свим запосленима уколико сам својим поступањем, прихватањем инструкција „Штаба“ и поверењем у руководство допринео томе да се наше службене активности доведу у везу са политичким активностима.
Веровао сам да на тај начин извршавамо налоге УИКС-а, доприносимо заштити државе Србије и њених институција. Међутим, схватио сам да добра намера не може бити замена за законитост и да нико од нас, без обзира на положај и функцију, не сме да занемари границе својих службених овлашћења.
Желим да будемо државни службеници којима грађани верују и које поштују због њиховог рада, стручности, поштења и одговорности, а не због политичког опредељења или било чије подршке.
Наша једина обавеза у служби јесте да поштујемо Устав и законе, чувамо државну имовину, штитимо безбедност и достојанствено обављамо послове за које смо одговорни.
Држави Србији служимо – закон поштујемо – грађанима одговарамо!“
Бившем шефу Жандармерије Братиславу Дикићу није управљање затвором први буџеташки хонорар уз уносну генералску пензију. Он је 2021. године након повратка из Црне Горе и укидања пресуде за покушај државног удара у тој земљи, именован за помоћника генералног директора у ЈП Србијашуме (деценијска СПС „прћија“).
Дикић је у полицију запослен у режиму Слободана Милошевића 1991. године и био је у САЈ јединици. У Жандармерију долази чим је основана 2001. године и након 5. октобра његова каријера почиње вртоглаво да напредује из режима у режим. Убрзо постаје командант нишког одреда полиције, а 2009. и командант ове јединице МУП Србије, да би га 2011. године Ивица Дачић унапредио у генерала полиције.
„Кап која је прелила чашу жучи“, како је у јулу 2013. тадашњи директор полиције Милорад Вељовић близак Александру Вучићу, објаснио свој захтев за смену Дикића. Разлог је било хапшење Александра Крстића, припадника краљевачког одреда ове јединице осумњиченог за двоструко убиство. Крстић је касније осуђен на максималних 40 година затвора због убиства Срђана Томића и Александра Недељковића из Јагодине, које је, наводно због дуга од 5.000 евра, усмртио па запалио. Одмах по Вељовићевом јавном обраћању, министар унутрашњих послова Ивица Дачић је изјавио да ће прихватити захтев за разрешење Дикића, али је Дикић одмах постављен на функцију помоћника директора полиције и са тог положаја је отишао у пензију две године касније.
Пензионисан је крајем 2015. године на свој захтев (испунио је услове за пензију због бенефицираног радног и борачког стажа) након што га је Вучићев режим сменио у јулу 2013. године уз наводе да је умешан у организовани криминал и рекетирање, а Сектор унутрашње контроле и тужилаштво су покренули предистражне радње и поступке како су писали медији, али их јавност није видела и та тема се брзо заташкала јер је постао Вучићев оперативац.
Две године пре смене Дикића (2011), Инсајдер је открио да је он био под оперативном обрадом Управе Криминалистичке полиције (УКП) у оквиру тајне акције „Систем“ и да су прикупљени докази да је Дикић као командант Жандармерије нелегално прислушкивао своје сараднике, али и да су припадници те јединице нашли оружје на подручју Новог Пазара које нису пријавили, већ су га однели у своју базу на Власини. Инсајдер је објавио да у МУП-у постоји службена белешка од 26. јула 2010, у којој се наводи да је Дикић припадницима Жандармерије наредио да сандук са муницијом и бомбама који су нашли у селу код Бујановца склоне у базу у Нишу. Медији су писали и да је у то време он имао задатак да у Жандармерији формира Одред за специјалне намене од 615 припадника, па је добио надимак „Мали Легија“.
У то време пажњу јавности је привукла и показна вежба Жандармерије, рекламирана у ТВ спотовима и на билбордима којима је доминирала порука „Бог и Жандармерија чувају Србију“. Огроман новац из буџета је издвојен за ту кампању.
Иако је Братислав Дикић последњих година повезан са Александром Вучићем, његове колеге у полицији га сматрају Дачићевим саборцем од 1990-их када је Слобин мали из Житорађе вредно кадрирао у полицији, а сви су после 5. октобра опуштено наставили да раде на буџету и прелећу из режима у режим, само без Милошевића. Будући да је Ивица Дачић испод цензуса на последњим изборима, а Александар Вучић је поражен, занимљиво је видети да ли ће деценијски функционери и буџеташи наћи нове заштитнике у новом режиму.
