Од стратешке финансијске институције некадашње Југославије, повезане и са извозом наоружања, до приватне АЛТА банке којој је одузета дозвола за рад. Историја ЈУБМЕС-а отвара питања о приватизацији, политичким утицајима и судбини новца српске наменске индустрије.

Југословенска банка за међународну економску сарадњу (ЈУБМЕС) основана је 1979. године, посебним савезним законом, као институција за финансирање и осигурање великих извозних послова.

У време када је СФРЈ извозила индустријска постројења, градила инфраструктуру широм света и била значајан извозник наоружања, ЈУБМЕС је представљао важан део система финансирања међународне трговине.

Иако није формално основан искључиво као војна банка, његова улога била је повезана са извозном привредом којој је припадала и наменска индустрија.

О том континуитету сведочи и податак да је државни извозник наоружања „Југоимпорт-СДПР“ још 2019. године био акционар ЈУБМЕС-а са 3,43 одсто капитала.

Како су приватни трговци преузимали послове?

Распадом Југославије, санкцијама и променама привредног система ЈУБМЕС је постепено изгубио некадашњи положај. Од 1998. године пословао је по правилима комерцијалних банака.

Истовремено, трговина српским наоружањем све више је привлачила пажњу јавности због улоге приватних посредника.

Афера „Крушик“ открила је спорне односе државних фабрика и приватних трговаца оружјем. БИРН је 2019. објавио документа према којима је компанија ГИМ, повезана са Бранком Стефановићем, оцем тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, куповала оружје по повлашћеним ценама у односу на државни „Југоимпорт-СДПР“.

Стефановић је негирао спорну повезаност, а објављени налази нису сами по себи доказ да је ЈУБМЕС због тих послова изгубио клијенте.

Међутим, остало је питање како се мењао систем финансирања извоза оружја и да ли су некадашњи послови државних институција прелазили у приватне финансијске токове.

Мењачница преузима банку

Године 2019. држава продаје пакет од 28,51 одсто акција ЈУБМЕС банке компанији АЛТА ПЕЈ ГРУП, повезаној са бизнисменом Давором Мацуром, за нешто више од пет милиона евра.

Тиме АЛТА постаје највећи појединачни акционар банке, мада у том тренутку још нема апсолутну већину капитала.

Ова чињеница је посебно значајна за оно што ће уследити почетком 2020. године.

Фебруар 2020: Шта је ЈУБМЕС престао да ради?

Комисија за хартије од вредности Србије 21. фебруара 2020. доноси решење којим ЈУБМЕС банци, на њен захтев, одузима дозволу за обављање делатности инвестиционог друштва.

Према званичном саопштењу Комисије, финансијски инструменти клијената који нису изабрали другог депозитара пренети су, без накнаде, на рачуне брокерско-дилерског друштва „Тесла Капитал“ из Београда.

У тренутку ове одлуке АЛТА ПЕЈ ГРУП већ је била највећи акционар ЈУБМЕС банке.

Одлука се односила на инвестициону делатност, а не на банкарску дозволу. Сам пренос финансијских инструмената не доказује неправилности, али захтева одговор на питање зашто је банка одустала од тог дела пословања и како је изабрано друштво које је преузело инструменте клијената.

Само месец дана касније, у марту 2020, ЈУБМЕС мења име у АЛТА банка.

Тако је окончано четири деценије пословања под именом институције настале у време југословенске извозне експанзије.

Државни новац и раст АЛТА банке

У годинама власти СНС-а, АЛТА банка добија значајну улогу у пословима са јавним сектором.

Посебну пажњу изазива укључивање банке у наплату рачуна Електропривреде Србије, укључујући уплате потрошача са подручја Београда.

Од мале мењачнице настале на темељима ЈУБМЕС-а, АЛТА прераста у финансијску институцију са активом од више од милијарду евра.

Њен власник Давор Мацура у медијима је годинама описиван као бизнисмен близак СНС-у. Међутим, обим и природа политичког утицаја на пословање банке захтевају посебну истрагу.

Пет дана која су променила све

На парламентарним изборима 25. октобра 2026. године Студентска листа убедљиво побеђује Вучићеву коалицију, означавајући крај четрнаестогодишње доминације напредњака.

Само пет дана касније, 30. октобра, Народна банка Србије одузима дозволу за рад АЛТА банци.

НБС као разлог наводи значајно погоршање финансијског стања, проблеме са ликвидношћу и угрожавање интереса депонената.

Већ 2. новембра ухапшен је власник банке Давор Мацура, заједно са још двојицом запослених. Тужилаштво за организовани криминал сумња да је Мацура неовлашћено износио новац из трезора банке и прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара.

Пропаст АЛТА банке представља непосредну последицу пада Александра Вучића са власти и изборног пораза СНС-а 25. октобра 2026. године. Банка која је годинама бележила нагли раст, ослањајући се на послове са државним институцијама и јавним предузећима, изгубила је политички ослонац на којем је почивао њен успон. Само пет дана након изборног пораза СНС-а, Народна банка Србије одузела јој је дозволу за рад. Тај драматичан расплет показује колико је опасан пословни модел у којем успех финансијске институције зависи од политичке моћи, уместо од економске одрживости. АЛТА банка је тако постала једна од првих великих финансијских жртава пада режима Александра Вучића.

Да ли је пропаст банке погодила и наменску индустрију?

Најозбиљније питање можда није само судбина новца грађана и јавних предузећа.

Према истраживању специјализованог портала АдриаДефенсе, објављеном 2. новембра 2026, у јавним евиденцијама рачуна АЛТА банке појављују се и предузећа „Југоимпорт-СДПР“, „Застава оружје“, „Милан Благојевић – Наменска“, „Слобода“ Чачак, „Трајал“ и „Прва искра – Наменска“.

То потврђује евидентиране банкарске везе, али не и износе који су се налазили на рачунима у тренутку одузимања дозволе.

Јавности зато мора бити објашњено да ли су ова предузећа у АЛТА банци држала значајна средства, користила кредитне линије или имала банкарске гаранције за извозне послове.

Да ли су сви војни послови некадашњег ЈУБМЕС-а заиста престали 2020. године или су, поред новца ЕПС-а и других јавних предузећа, у АЛТА банци остали и значајни послови српске наменске индустрије?

И ако јесу — колико је новца, гаранција и међународних уговора данас заробљено или угрожено пропашћу банке и ко ће сносити одговорност за евентуалну штету?