Пет дана након парламентарних избора, Србија и даље нема коначне резултате. Иако је победник убедљиво познат, Републичка изборна комисија још није окончала изборни поступак. За то време новоизабрани представници грађана не могу да преузму своје дужности, док одговорност за актуелне проблеме у држави остаје на досадашњој власти.
Према последњим прелиминарним резултатима РИК-а, Студентска листа освојила је 53,04 одсто гласова, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” добила 38,97 одсто. Разлика износи више од 623.000 гласова.
Упркос томе, РИК је одлучио да се гласање понови на 53 бирачка места, на којима право гласа има свега 24.438 бирача.
Дакле, поновљено гласање не може променити победника избора. Може, међутим, додатно одложити коначне резултате, конституисање парламента и избор нове владе.
Како је могуће да на 31 бирачком месту резултати нису могли да буду утврђени, а да је на још 22 гласање поништено? Ко је одговоран за те пропусте и зашто јавности није предочена јасна анализа одговорности изборних органа?
Законски рокови морају се поштовати, али они не могу бити оправдање за пропусте у организацији избора. Од РИК-а и локалних изборних комисија оправдано је захтевати потпуну транспарентност и ефикасност.
Ко данас заиста управља Србијом?
Ово је питање које се у јавним расправама често занемарује.
Студентска листа јесте победник према прелиминарним резултатима, али њени будући посланици још немају потврђене мандате.
Не могу да доносе законе, изаберу нову владу, контролишу рад министарстава нити управљају државним институцијама.
Све док не буде изабрана нова влада, досадашња влада и њени министри настављају да обављају послове у оквиру законом ограничених овлашћења.
Зато је политички неодговорно садашње проблеме у држави приписивати онима који још нису преузели власт. Изборна победа није исто што и преузимање институција.
Проблеми у јавним предузећима, државној управи, финансијама и функционисању институција не постају одговорност будуће владе самим објављивањем изборних пројекција.
Време пролази, а следе и председнички избори
Посебну тежину овом одлагању даје чињеница да Србија мора да организује и ванредне председничке изборе након оставке Александра Вучића.
Председнички избори морају бити расписани најкасније 27. новембра, а прво гласање одржано до 27. децембра 2026. године.
Свако додатно одлагање парламентарног поступка продужава период институционалне транзиције, док се истовремено приближавају нови изборни рокови.
Грађани су гласали 25. октобра. РИК и други надлежни изборни органи дугују им јасне одговоре о сваком пропусту и завршетак поступка у најкраћем законски могућем року.
Јер одлагање формалне потврде изборне воље не одлаже само формирање нове власти. Оно продужава и период у којем досадашња власт наставља да врши државне послове, док победници избора још немају институционална овлашћења.
1. Шта је РИК до сада урадио?
| Датум | Активност |
|---|---|
| 25. октобар | Одржани ванредни парламентарни избори |
| 26. октобар | Утврђени прелиминарни резултати са 97,56% бирачких места |
| 28. октобар | Одлучено да се гласање понови на 53 бирачка места |
| 29. октобар | Утврђени резултати гласања у иностранству, са 93 бирачка места |
| 1. новембар | Заказано поновљено гласање |
Извори: 70. седница РИК-а, 72. седница и 73. седница.
Према прелиминарним подацима РИК-а, Студентска листа има 53,04% гласова и пројектованих 140 од 250 мандата, док листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” има 38,97% и 104 мандата. То су резултати пре окончања свих изборних радњи, а не коначна расподела мандата.
2. Председнички избори: Кључни рок је децембар 2026, не мај 2027.
Ово битно мења анализу формирања нове владе.
Александар Вучић је 27. септембра 2026. поднео оставку на функцију председника Републике, а 28. септембра је дужност преузела Ана Брнабић, као председница Народне скупштине и вршилац дужности председника Србије.
Према члану 10. Закона о избору председника Републике, гласање након превременог престанка мандата мора да се одржи најкасније у року од три месеца, а између расписивања и гласања мора проћи 30–60 дана.
Крајњи рок за расписивање
27. новембар 2026.
Крајњи рок за одржавање гласања
27. децембар 2026.
То су рокови за организовање првог гласања према важећем законском оквиру, а не потврђени датуми избора. Ако буде потребан други круг, поступак се наставља по посебним правилима.
3. Колико се раније чекало на формирање владе?
Издвојио сам седам парламентарних изборних циклуса од 2008. до 2024. године. Број дана рачунат је од дана парламентарних избора до дана избора нове владе у Народној скупштини.
| Избори | Нова влада | Чекање |
|---|---|---|
| 11. мај 2008. | 7. јул 2008. | 57 дана |
| 6. мај 2012. | 27. јул 2012. | 82 дана |
| 16. март 2014. | 27. април 2014. | 42 дана |
| 24. април 2016. | 11. август 2016. | 109 дана |
| 21. јун 2020. | 28. октобар 2020. | 129 дана |
| 3. април 2022. | 26. октобар 2022. | 206 дана |
| 17. децембар 2023. | 2. мај 2024. | 137 дана |
Извори: историјски преглед организације ЦРТА Н1 инфо, РТС за 2008. РТС и званични подаци Владе Србије за 2024.
Где су могућа нова одлагања?
Према Уставу и Пословнику Народне скупштине, постоји неколико узастопних фаза.
- Утврђивање коначних резултата
РИК објављује укупан извештај у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја. Приговори, жалбе и нова понављања гласања могу померити почетак тог рока. - Заказивање конститутивне седнице
Председница претходног сазива Скупштине дужна је да закаже прву седницу тако да се одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата. - Потврђивање посланичких мандата
За конституисање је потребно потврдити најмање 167 мандата. То не значи да свих 167 посланика мора физички бити присутно. Поступак провере уређен је члановима 5. и 6. Пословника. - Предлагање мандатара и избор владе
Председник Републике, односно вршилац дужности у прописаном обиму, предлаже мандатара. За избор владе потребно је најмање 126 гласова посланика. - Уставни рок од 90 дана
Ако Скупштина не изабере владу у року од 90 дана од конституисања, председник Републике мора да распусти Скупштину и распише нове парламентарне изборе.
Извори: чланови 101. и 109. Устава, чланови 2–6. Пословника Народне скупштине и члан 121. Закона о избору народних посланика.
Ово је важно јер евентуална опструкција не мора да се догађа искључиво у РИК-у. Након коначних резултата, могу се пратити заказивање прве седнице, поступак потврђивања мандата, избор руководства парламента и процедура предлагања мандатара.
Временска процена формирања нове владе
На основу ранијих рокова, тренутног изборног поступка и председничких избора, издвојена су три сценарија. Ово су процене календарске динамике, а не потврђени датуми или прогнозе изборних резултата.
| Сценарио | Могући период избора владе | Услови |
|---|---|---|
| Убрзани | Децембар 2026. | Брзи завршетак поступка, конституисање и договор о саставу владе |
| Средњи | Јануар – фебруар 2027. | Уобичајена динамика институционалних поступака и припрема |
| Продужени | Март – април 2027. или касније | Нова понављања гласања, правни спорови или дуже одлагање конституисања |
На пример, ако РИК прогласи коначне резултате 10. новембра, прва седница мора да се одржи најкасније 10. децембра. Ако се Скупштина конституише управо 10. децембра, рок од 90 дана за избор владе истиче 10. марта 2027.
Моја процена за планирање је јануар–фебруар 2027, уз могућност избора владе већ у децембру ако поступак буде брзо окончан.
Историјски просек од 109 дана, примењен на изборе од 25. октобра, даје 11. фебруар 2027. као статистичку оријентацију. Сам просек, наравно, не говори колико ће садашњи процес стварно трајати.
Избори су одржани, али власт још није промењена
Грађани су 25. октобра дали своје гласове. Разлика између две водеће листе износи више од 623.000 гласова, док на бирачким местима на којима се гласање понавља право гласа има 24.438 грађана.
Иако поновљено гласање не може променити редослед прве две листе, оно одлаже окончање изборног поступка. Зато РИК дугује јавности одговор не само када ће резултати бити коначни, већ и због чега је дошло до неправилности на 53 бирачка места и ко за њих сноси одговорност.
Док се чека завршетак тог поступка, новоизабрани представници грађана још немају потврђене посланичке мандате. Не могу да доносе законе, изаберу нову владу или врше парламентарну контролу извршне власти.
За то време досадашња влада наставља да обавља законом дозвољене послове, а њени министри и државни функционери остају одговорни за одлуке које доносе.
Изборни победници не могу бити одговорни за управљање институцијама које још нису преузели.
Зато је неопходно јасно раздвојити изборну победу од стварног преузимања власти, а политичку одговорност тражити од оних који у овом тренутку врше јавне функције.
