Прочитај ми чланакБура око пресуде Арбитражног суда у Хагу о Пиранском заливу још увек се није слегла ни у Словенији, која инсистира на примени пресуде, ни у Хрватској која пресуду не признаје. Уље на ватру додао је млади словеначки политичар Жан Махнич заказивањем седнице одбора за обрану и тврдњом да је потребно да се Словенија припрема за евентуални сукоб.
Махнич, иначе опозициони посланик из редова Словенске демократске странке (СДС) бившег премијера Јанеза Јанше и председник одбора за одбрану у парламенту Словеније, заказао је ванредну седницу тог одбора на којој би требало да се расправља о провери словеначке војске у случају евентуалног рата са Хрватском. Седница је сазвана за 14. септембар са темом „Спремност словеначке војске на могуће конфликте при имплементацији арбитражног споразума“.
„Хрватска распоређује бродове са специјалним јединицама“
Премијер Словеније Миро Церар позвао је на отказивање седнице, због како је наведно у саопштењу његовог кабинета, „непримерене теме“. Различите ставове прате и тешке речи, па је тако Махнич оптужио премијера да из његовог кабинета „цуре информације“, као и да је чуо да хрватска влада шаље два брода, један код Умага и један у околину Пуле.
– На бродовима су припадници специјалних јединица Хрватске војске, а не обалска стража. Њихов циљ је да спрече спровођење арбитражног споразума. Хрватска је спремна да брани своју земљу, али не знамо како ће то учинити. Не дај Боже да дође до конфликата, које можемо очекивати с хрватске стране – додао је Махнич који је напао Церара да не ради ништа по овом питању.
Са друге стране, Церар наглашава да се залаже за имплементацију арбитражног споразума, али да је потребно да пронаћи дипломатски начин. Његови позиви упућени Махничу да повуче предлог за одржавање седнице очигледно нису уродили плодом, па је извесно да ће седница ипак бити одржана.
Све мање простора за дипломатију?
Дипломатских метода које је Церар помињао изгледа све је мање у оптицају. Први састанак премијера две земље након арбитраже одржана је у Љубљани месец дана након што је суд у Хагу рекао своје, а тада Церар и Пленковић усагласили су се само да имају различите ставове. Или једноставније речено, „сложили смо се да се не слажемо“.
Друге прилике за усаглашавање ставове изгледа неће бити. Састанак, који је према најавама требало да буде одржан у септембру, неће ни бити, бар судећи по речима министра спољних послова Словеније.
– Мислим да је и први састанак премијера са хрватским премијером био грешка. Пленковић није искрен саговорник – рекао је словеначки шеф дипломатије Карл Ерјавец.
Како је Ерјавец рекао, хрватски премијер је недавно рибаре из Умага и Савудрије позвао да и даље рибаре као и до сада, на целој половини Пиранског залива, иако је суду у Хагу две трећине тог залива доделио Словенији. То је, према његовим речима, био „недипломатски“ потез хрватског премијера који сведочи о његовој неискрености у разговорима са Словенијом.
Немачки медији: Звецкање оружјем
Михач није једини који помиње оружје када је реч о примени одлуке Арбитражног суда у Хагу. Немачки медији који су претходних дана извештавали о затегнутим односима Словеније и Хрватске, пишу да је „није искључена употреба силе у спору око Пиранског залива.
Тако је немачка агенција ДПА спор Хрватске и Словеније описала као „свађу две чланице ЕУ, која све чешће ескалира у претње једне другој“, а листови „Франкфуртер Алгемајне цајтунг“ и „Зидојче цајтунг“ пишу да „суседи не искључују ни употребу полицијске силе“. У тексту се подсећа на хрватско одбијање да прихати арбитражну одлуку, те да је словеначки премијер Миро Церар одржао састанак са опозицијом, на коме је добио подршку за употребу полицијске силе у спровођењу арбитражне одлуке.
Шта је спорно у абритражном споразуму?
У јулу ове године, Арбитаржни суд у Хагу донео је пресуду у корист Словеније у граничном спору који су та држава и Хрватска водиле око Пиранског залива. Словенија је добила три четвртине Пиранског залива, није добила излаз у међународне воде, али јесте пролаз кроз део хрватског мора. Такође, Словенија је добила и слободан пролаз кроз део хрватског мора ка међународним водама. Коридор до међународних вода је широк око 2,5 наутичке миље и према речима суда словеначки бродови и авиони имаће сву слободу проласка кроз хрватско подручје.
Хрватска је још током самог процеса, у јулу 2015. године донела одлуку о повлачењу из арбитраже због „тешке повреде арбитражног поступка“. Хрватски сабор је тада Словенији предложио да почну преговори о алтернативном решавању спора, пошто је оцењено да је арбитражни процес неповратно компромитован када је откривено да су се словеначки представник у арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког Министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија.
Неколико дана пре одлуке арбитражног суда у Хагу, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да „Хрватску арбитражни поступак не занима“ и да је се у Хагу „неће догодити ништа посебно“.
