Студентска листа однела је убедљиву победу на ванредним парламентарним изборима који су одржани 25. октобра и тиме након 14 година скинула Српску напредну странку са власти. У данима и месецима који предстоје грађани очекују бројне промене, а једно од питања које се намеће односи се на саучесништво бројних естрадних личности са СНС-ом и профитом који су остварили током деценије и по њихове владавине.
Јелена Карлеуша вероватно је име које грађанима ових дана прво пада на памет, али не треба се заваравати – дугачка је листа оних који су годинама не само ћутали на све што је претходни режим радио, већ су га здушно и јавно подржавали, а успут и фино зарадили. Па, кренимо редом.
Јована и Жељко Јоксимовић
Телевизије, новинска агенција, маркетинг и односи с јавношћу – пословање Јоване и Жељка Јоксимовића одавно је превазишло водитељску и музичку каријеру. У средишту тих послова налазе се „Мајо публиц“, „Минацорд медиа“ и „Тачно“, док је сарадња са Телекомом била важна и за финансирање ширења њиховог медијског бизниса.
Пословне везе са државом развијале су се упоредо са јавним приближавањем напредњацима. Нова.рс је писала и о ангажману Јоване Јоксимовић на Академији младих лидера СНС-а, где је полазницима говорила о медијима, комуникацији и јавном наступу. Фотографије и снимке предавања објавила је Фондација „За српски народ и државу“.
Једна од фирми преко којих се најјасније види пословање са државним сектором јесте маркетиншка агенција „Мајо публиц“. Основале су је Јована Јоксимовић и Мања Грчић 2019. године. Јована је у међувремену постала једина власница.
У септембру 2024. ова агенција је у размаку од две недеље добила два посла од Србијавоза, укупно вредна 7.171.200 динара са ПДВ-ом, односно око 61.300 евра. Први посао односио се на ПР стратегију, односно пласирање и дистрибуцију информација за јавност, а други на одржавање друштвених мрежа и израду садржаја. Сваки је вредео по 3.585.600 динара са ПДВ-ом. За први посао „Мајо публиц“ била је једини понуђач. За други је конкурисала и фирма Оливере Јовићевић, чија је понуда била јефтинија, али је, према документацији коју је Нова.рс пренела, одбијена због неиспуњавања тражених услова.
Сарадња је настављена и наредне године. Србијавоз је 16. октобра истог дана доделио агенцији још два уговора: један за пласирање и дистрибуцију информација за јавност, а други за друштвене мреже и садржај. Сваки је вредео по 4.788.000 динара са ПДВ-ом.
Списак послова није се завршавао на железници. Како је Нова.рс раније објавила, „Мајо публиц“ је током 2023. са Србијавозом имала и уговор за ПР услуге вредан око 30.000 евра.
Исте године уговорила је консултантске услуге из области ПР-а и маркетинга са државним Дипосом, вредне око 29.700 евра. Са тим предузећем, које управља некретнинама у власништву Србије, пословала је и 2022: један посао за ПР услуге вредео је око 25.000 евра, док је организација корпоративног догађаја износила око 14.300 евра.
Међу клијентима које је агенција наводила на свом сајту били су и Телеком, еУправа, Природњачки музеј, Ауто-мото савез Србије и АМС Осигурање.
За Жељков медијски бизнис посебно је важна „Минацорд медиа“, иза које су били он и Мања Грчић, а у оквиру које послују К1, Казбука и ТВ Доктор.
Како је писао портал Раскрикавање, ова фирма је добила два банкарска кредита укупне вредности 2,4 милиона евра: 1,5 милиона у новембру 2019. и још 900.000 евра у марту 2020. Као обезбеђење отплате заложила је потраживања из три уговора са Телекомом о дистрибуцији телевизијског програма.
Колико је фирма порасла показује податак из ранијег текста Нова.рс: од почетног прихода нешто већег од 500 евра 2019, „Минацорд медиа“ стигла је до више од четири милиона евра прихода 2020, а затим до 7,2 милиона 2021. године. Године 2024. имала је приход од 1.108.935 евра, док је 2025. остварила приход око око 700.000 евра.
Претходних година, власничка структура фирме „Минацорд медиа“ била је подељена између Жељка (80%) и његове куме Мање Грчић (20%). Међутим, према последњим подацима, Жељко је власник 84% фирме, док је осталих 16% забележен као сопствени део фирме.
Друга важна фирма у пословној мрежи јесте „Тачно“. Према власничкој структури коју је Нова.рс објављивала, РТВ Панчево има 60 одсто, а „Минацорд медиа“ 40 одсто удела.
Преко те фирме преузета су права на коришћење Тањугових имовинских права на десет година. Дирекција за имовину тада је наглашавала да се ради о уступању тих права, а не о продаји саме новинске агенције.
Нова.рс је 11. марта 2026. објавила да је „Тачно“, чија је директорка Јована Јоксимовић, добило и посао медијског праћења активности ЕXПО-а 2027, вредан око 5,04 милиона динара.
Према одлуци о додели уговора позив је упућен фирми „Тачно“ и агенцијама Бета и ФоНет, а понуду је благовремено доставило само „Тачно“. Комисија је констатовала да су услови испуњени и да је цена прихватљива и тржишна.
Лазар Ристовски
Глумац, продуцент и редитељ – Лазар Ристовски има каријеру дугу скоро пет деценија, а за то време постао је име које се везује за квалитетне улоге, али и за верност сваком актуелном режиму. Пред изборе који су одржани 17. децембар 2023. године, глумац је био један од потписника листе СНС-а под називом „Александар Вучић – Србија не сме да стане“.
Само годину дана раније, односно у априлу 2022. Ристовски је био четврти на листи „Александар Вучић – Заједно можемо све“ и активно учествовао у предизборној кампањи СНС.
Један од најистакнутијих глумачких имена у домаћој кинематографији подржао је Вучића још 2017. године, када је присуствовао конвенцији СНС у београдској Арени. Он је том приликом одржао говор у којем је са сигурношћу тврдио да ће Вучић бити председник.
Да се његова подршка владајућој структури исплатила показују и бројке.
Много је прашине подигнуто одлуком Филмског центра Србије да са чак 57.040.370 динара 2024. године подржи пројекат „Вера Кронер“ продукцијске куће Лазара Ристовског „Зилион филм“. Осим тога, „Зилион филм“ је за организацију фестивала у Равном Селу добио пет милиона динара и то је највећи износ којим је подржан било који фестивал на овом конкурсу.
Предузеће Зиллион Филм, на чијем је челу глумац, добило је 2019. године 10 милиона динара од градских власти Новог Сада за снимање филма „Очеви слободе“, чији је назив касније промењен у „Име народа“. Овим је Зиллион добио огромну већину од укупно 12,5 милиона динара колико је било издвојено на конкурсу за суфинансирање пројеката у култури из области филмске уметности. Преосталих 2,5 милиона поделило је дванаест учесника конкурса којима су одобрена средства у износима од по 100, 150 или 200 хиљада динара.
Две године раније, када је први пут пружио подршку Александру Вучићу у предизборној кампањи, Ристовски је од Филмског центра Србије добио чак 40 милиона динара за филмски пројекат. У питању је био филм „Краљ Петар Први“, на којем је Лазар потписан као продуцент, а и тумачио је насловну улогу, док је његов син Петар Ристовски режирао ово остварење.
Ристовски је тада отворено рекао да филма не би било да није било Александра Вучича.
„Кад кажем подршка председника Вучића, није он дошао и дао ми паре, него је у разговорима са РТС-ом дошло дотле да РТС мора да стане иза тога“, навео је глумац тад.
Јелена Карлеуша
„Сви окупатори у историји, сви освајачи, сви непријатељи српског народа заједно, НИСУ УСПЕЛИ ДА УЧИНЕ ЗЛО СРБИЈИ као ови што су јуче заокружили број 3“, твитовала је Карлеуша дан након историјске победе Студентске листе на парламентарним изборима. Ова фрустрација најпознатије режимске певачице није никога зачудила – две године уназад трудила се из петних жила да се докаже као највернија пудлица режима – и за то је дебело награђена.
Након више од деценије дискографске паузе, Јелена Карлеуша је 2023. године објавила два албума, „Алфа“ и „Омега“. Један од финансијера ових пројеката био је Телеком Србија, односно његов бренд МТС, који је промовисан и у спотовима за песме „Бенга“ и „Такита“.
О финансијским детаљима сарадње јавност је први пут чула од тадашњег опозиционог посланика Ђорђа Станковића, који је у Народној скупштини изнео тврдње да је за певачицине пројекте предвиђено чак милион и по евра. Према његовим тадашњим наводима, 350.000 евра било је намењено албуму, додатних 150.000 евра другим трошковима, док је милион евра наводно требало да буде издвојено за телевизијску емисију.
У другим изјавама Станковић је помињао и укупно 450.000 евра за два албума.
Карлеуша је касније покушала да се одбрани од критика, тврдећи да је Телеком приватна компанија и да новац за њене пројекте не долази из џепова грађана. Међутим, Телеком Србија је компанија у већинском државном власништву, због чега су њене тврдње о приватном власништву биле нетачне.
И док је јавност расправљала о износима које је певачица добила, она је наставила да хвали Вучића и напада његове политичке противнике.
Сарадња са Телекомом није била једини уносан ангажман који је пратио Карлеушину отворену подршку власти. Током 2024. године певачица је почела интензивно да наступа на градским трговима широм Србије, а њени концерти финансирани су из буџета локалних самоуправа.
Гага Антонијевић
Редитељ Предраг Гага Антонијевић у више наврата је означаван и критикован као један од најистакнутијих подржаваоца и пропагатора Српске напредне странке. Антонијевић је јавно подржавао изборне листе СНС-а и Александра Вучића, између осталог стављајући свој потпис подршке листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ за изборе 2023. године, као и у ранијим изборним циклусима.
У медијским наступима на телевизијама са националном фреквенцијом отворено је хвалио потезе власти и званичнике СНС-а, називајући министра Синишу Малог најбољим министром финансија и износећи ставове блиске владајућој странци. Његова блискост са влашћу и те како се исплатила.
Антонијевић је добио вишемилионска средства за филмове од националног значаја, попут филма „Дара из Јасеновца“. Кроз продукцијске куће „Данделион Продуцтион“ и „Филм Данас“, Антонијевић има статус кључног партнера државног Телекома. Телеком Србија је финансирао његове бројне игране серије, попут „Убице мог оца“, „Државни службеник“, „Певачица“, „Бунар“, „Рингишпил“.
У августу ове године, министар културе Никола Селаковић и директорка Културног центра Златибор Даница Јевтић Шишовић потписали су уговор којим Министарство културе са 17 милиона динара суфинансира трећи Национални фестивал филма и телевизије (НАФФИТ), чији је један од оснивача, изненађујуће, баш Гага Антонијевић. Истог дана Селаковић је рекао да се ове године у Србији „снимају сјајни филмови“, те да се баш на Златибору завршава и снимање остварења Предрага Гаге Антонијевића – „Сретење“ о епохи српске револуције, Првог и Другог српског устанка.
- НАФФИТ треба да буде бренд фестивал српске кинематографије и Србије на ком ће сваке године да тријумфују филмски и телевизијски посленици који су били најбољи у години пре тога – поручио је.
Растко Јанковић
СНС већ дуго подржава још један глумац – Растко Јанковић, који је већ годинама помоћник директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Јанковић је годинама обављао и функцију председника Удружења филмских глумаца Србије.
Пред овогодишње парламентарне изборе посебно се потрудио да потврди улогу режимског глумца, па је био звезда напредњачке предизборне рекламе. Да напредњацима креативност није јача страна показали су и овог пута, те је Јанковић био део пројекта који је готово идентичан као предизборна реклама Бејамина Нетањахуа (годинама уназад прича се о томе да израелски спин мајстори раде на кампањама СНС-а).
У том промотивном видеу, Нетањаху се појављује као бејбиситер, док у овом Александар Вучић прави друштво једном пензионеру. Растку је додељена улога сина усамљеног деке којем ће живот улепшати баш Вучић.
Аја Јунг
Друга на београдској листи напредњака 2018, промотерка обећаног метроа, а потом директорка Балета Српског народног позоришта. Политички ангажман Аје Јунг прате и вишемилионска издвајања за Београдски фестивал игре који води. Само током 2025. овој манифестацији опредељено је 17 милиона динара.
Веза Аје Јунг са Српском напредном странком конкретизована је 2018, када је прихватила друго место на листи „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“, одмах иза Зорана Радојичића.
Према анализи Независне културне сцене Србије коју је 2024. пренела „Машина“, Београдски фестивал игре добио је 2022. године 12 милиона динара од Министарства културе, четири милиона од београдског Секретаријата за културу и два милиона из покрајинског буџета. Укупно – 18 милиона динара.
За 2023. наведено је девет милиона од Министарства, шест милиона од Града Београда и три милиона од Покрајине, поново укупно 18 милиона динара. У анализи је посебно проблематизован велики удео фестивала у укупним средствима намењеним овој области, због чега другим организацијама остаје знатно мање новца.
Подршка је стизала и кроз спонзорства јавних предузећа. Нова.рс је у јулу 2022, позивајући се на извештај о пословању Поште Србије за први квартал, објавила да је Београдски фестивал игре од тог предузећа добио три милиона динара.
За 21. издање фестивала 2024. Министарство културе определило је девет милиона динара, највише на конкурсу у области уметничке игре.
Подршка је настављена и 2026. Како је писао Данас, на конкурсу београдског Секретаријата за културу фестивалу је намењено три милиона динара. „Време“ је у јуну објавило да је од Новог Сада добио 2,25 милиона, од укупно 5,15 милиона динара за област позоришне уметности и уметничке игре на том конкурсу.
