Пелет је дупло скупљи ове године него прошле. Помиње се да би држава могла да ограничи цене, али је основно питање ко је крив што су овако високе

Поједина београдска стоваришта тону пелета продају чак за 52.000 динара, иако је прошле године цена износила од 26.000 до 35.000 динара, у зависности од квалитета енергента.

„Пелета има, али је скупљи доста него прошле године, око 50.000 динара нам је најквалитетнији“, кажу за „Време“ са једног стоваришта. „Цена је почела да расте још почетком августа, што је много раније него претходних година и сада се само повећава. Ми не можемо да идемо испод овога, јер нам се једноставно не исплати.“

И пелет ниже класе није много повољнији, не може да се нађе испод 40.000 динара.

Да ли су препродавци криви
Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић рекао је медијима да на око 80 одсто стоваришта пелета има довољно и да нема дужег чекања на испоруку.

„Главни разлог наглог раста цена јесте велика потражња и велики број домаћинстава која користе пелет и која су ове године кренула на време да га набављају“, каже Главоњић.

Он је рекао да су цене пелета тренутно превисоке и да је на састанку у Привредној комори Србије произвођачима и трговцима упућен апел да не настављају са повећањем цена.

„Свако даље повећање цена сигурно би изазвало реакцију државе у смислу доношења одговарајуће мере“, каже Главоњић.

Државно потпаљивање цена
Он, међутим, подсећа да је ограничење цена пелета већ било примењено 2022. године, када је цена била ограничена на 38.000 динара по тони. Та мера, оцењује, није дала очекиване дугорочне резултате.

„Доношење мере је нека врста крајње опције. Мислим да је до сада рађено релативно добро, у смислу да су се користили неки други механизми да се заустави даљи раст цена, а да се не поремети снабдевеност домаћег тржишта“, навео је професор.

Овако драстичном поскупљењу енергента, који је пре само неколико година рекламиран као изузетно повољна алтернатива за грејање, у великој мери допринела је заправо – неодговорна државна политика.

Прелазак са грејања на струју на пелет
Прошле године многи грађани прешли су са грејања на струју на пелет, након промена тарифног система због којих им је коришћење електричне енергије постало мање исплативо.

Истовремено, држава је почетком 2025. године донела нови Правилник о квалитету дрвних пелета, са циљем да уреди домаће тржиште и заштити потрошаче. Међутим, примена прописа на увозни пелет довела је до озбиљних застоја на границама. На резултате узорковања и провере квалитета чекало се између 20 и 60 дана, што је успорило прилив јефтинијег пелета из иностранства управо у тренутку када је потражња била највећа.

Проблеме са снабдевањем додатно су погоршале временске непогоде. У „Србијашумама“ су се позивали на лоше временске услове, који су, како су наводили, отежавали сечу и извлачење дрвних сортимената из шума.

Произвођачи пелета поново су се суочили и са смањеним испорукама трупаца из јавних предузећа. Због недостатка сировине, поједини су били принуђени да набављају скупље дрво из приватних шума, док су други смањивали производњу.

Одговорност за такву ситуацију приписивали су директно „Србијашумама“, тврдећи да су у појединим периодима добијали мање од половине уговорене количине сировине.

Последице су се најдиректније осетиле на стовариштима, на којима пелета често није било. За домаћинства која су се ослањала на овај енергент, претходна грејна сезона тако је донела не само веће трошкове већ и неизвесност да ли ће уопште успети да обезбеде довољно огрева.

Зато не чуди што су грађани ове године са знатно више опреза дочекали уверавања државе да ће пелета бити довољно.

Време