Иако су обојица изнела противљење чланству Србије у Европској унији и нагласила значај националних питања, понудила су различите одговоре на питање ко данас угрожава српске интересе и с ким треба сарађивати после избора. Станковић је оптужио СНС-СПС власт за погубне уступке у вези са Косовом и Метохијом и за насиље над грађанима, док је Шешељ бранио савез радикала са Вучићем, тврдећи да би део опозиције спроводио још израженију прозападну политику.

У разговору су отворена и питања слободе медија, сређивања бирачког списка, одговорности за злоупотребе државних органа, односа према Русији и Републици Српској, као и места економских и социјалних тема у предизборној кампањи.

Станковић: Сарадња са Европском унијом да, чланство не

Др Станковић је на почетку разговора поручио да политички ангажман има смисла када странка има јасну идеологију и када је доследно брани. Нови ДСС је описао као странку десног центра, која на изборе излази са традиционалним коалиционим партнерима монархистима, уз подршку национално опредељених интелектуалаца.

Међу људима које је поменуо били су Александар Павић, др Немања Девић, професори Бранислав Ристивојевић, Александар Поповић и Атлагић, као и Ружа Цигић. Навео је и подршку Матије Бећковића, Косте Чавошког и Бориса Кривокапића, оцењујући да такво окупљање потврђује националну и демократску оријентацију листе.

Као кључно политичко питање издвојио је однос Србије према Европској унији. Објаснио је да „Аутентична десница“ подржава сарадњу са ЕУ, па и њено унапређивање, али одбацује чланство због уступака које сматра неприхватљивим за Србију.

Према његовој оцени, тај процес отвара питања прихватања сецесије Косова и Метохије, српске покрајине под окупацијом албанских сепаратиста, слабљења положаја Републике Српске кроз унитаризацију БиХ, као и промена у породичном законодавству којима се Нови ДСС противи.

„Ми имамо евроскептичну политику која не подразумева несарадњу, таман посла, са свима треба да сарађујемо, али не подразумева чланство у Европској унији“, нагласио је Станковић.

Француско-немачки споразум и Охридски анекс као тачка сукоба са влашћу

На питање по чему се таква политика разликује од политике владајуће коалиције, Станковић је одговорио да власт остаје декларативно опредељена за чланство у ЕУ и да, према његовој оцени, спроводи француско-немачки споразум и Охридски анекс.

Те документе је описао као пут ка имплицитном прихватању сецесије Косова и Метохије, позивајући се на модел односа две Немачке. Указао је и на њихово повезивање са преговарачким поглављем 35, тврдећи да европски пут већ производи последице по државну политику Србије.

Станковић је зато одбацио идеју да се о чланству у ЕУ расправља тек после затварања свих преговарачких кластера. Његов аргумент је да би Србија до тада могла да прихвати најважније уступке, па би накнадно изјашњавање изгубило суштински значај.

У том контексту поменуо је могуће санкције Русији, притиске на Републику Српску и увођење истополних бракова. Позвао се и на, како је навео, најаве министра Берише о могућим законским променама после избора. За Станковића, расправа о европским интеграцијама зато није споредна тема: из одговора на то питање, сматра он, произлази читав низ одлука које се тичу суверенитета и унутрашњег уређења Србије.

Шешељ: Разлике са Вучићем остају, али постоји разлог за заједничку листу

Александар Шешељ је одговорио да заједнички изборни наступ не значи спајање СРС-а са СНС-ом, нити одустајање радикала од сопствених ставова. Потврдио је да постоје разлике, нарочито у односу према Европској унији. Истовремено је бранио Вучића, тврдећи да га утицајни западни кругови, упркос декларативном европском опредељењу, доживљавају као противника због одбијања да испуни поједине захтеве. Као главни пример навео је неувођење санкција Русији.

Шешељ се позвао и на извештавање западних медија, укључујући „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ и „Дојче веле“, оцењујући да њихов однос према политичким променама у Србији показује наклоност према противницима актуелне власти.

Разлог за заједнички наступ са Вучићем, међутим, првенствено је везао за домаћа дешавања. Протесте и политичку кризу у претходном периоду назвао је покушајем „обојене револуције“ и напада на уставни и законски поредак.

Изнео је и сумњу да једна политичка опција изборе посматра као повод за нову ескалацију немира, а не искључиво као демократско одмеравање подршке. Управо је супротстављање таквом сценарију означио као тачку сагласности радикала и Вучића.

„Због тога смо на овим изборима на заједничкој листи. А да ли имамо разлике? Имамо разлике“, казао је Шешељ.

Шешељ о ЕУ, Пицули и изгледима за проширење

Шешељ је изнео тврдњу да Европска унија не жели Србију у свом чланству и да то показује политичким сигналима које, како је оценио, прикрива дипломатским формулацијама. Посебно је критиковао избор Тонина Пицуле за известиоца Европског парламента за Србију. Повезао је ту критику са Пицулиним учешћем у хрватским ратним операцијама и оптужио га да се хвали учешћем у етничком чишћењу Срба. О приликама у Хрватској говорио је као о „ренесанси нацизма и усташтва“, што је било део његовог образложења противљења политици ЕУ.

Изразио је и уверење да Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина неће постати чланице Уније, остављајући могућност да га будућност демантује. ЕУ је описао као заједницу која чува „западни идентитет“, а у случају Албаније као препреку је представио и верски састав становништва.

За Молдавију је своју процену повезао са руским војним присуством и делом територије под руском контролом. Све те оцене користио је као аргумент да обећања о проширењу сматра илузорним.

Зашто радикали нису са Новим ДСС-ом: Пети октобар и однос према Русији

На питање зашто СРС није изабрао сарадњу са Новим ДСС-ом, с којим дели противљење чланству у ЕУ, Шешељ је указао на историјске и политичке разлике. Као прву је издвојио однос према Петом октобру, наводећи да је ДСС странка која се поноси учешћем у тим догађајима. Као другу је навео изразито русофилну оријентацију радикала, тврдећи да је она сметала претходном председнику ДСС-а.

Подсетио је да су две странке имале коректне односе и да је постојао покушај заједничког формирања владе, али да тај покушај није успео. Станковић је, са своје стране, оценио да део Шешељевих критика ЕУ заправо представља додатни аргумент за политику Новог ДСС-а: што раније отворити расправу и одустати од чланства, уз наставак сарадње.

Национална политика, уџбеници и економија

Станковић је одбацио раздвајање националних питања од свакодневног живота грађана. Према његовом виђењу, национална политика повезана је са образовањем, здравством, економијом, правном државом и начином рада војске и полиције. Изнео је предлог да се Заводу за уџбенике врати монопол над издавањем уџбеника за основне и средње школе. Говорио је и о потреби да војна и полицијска униформа поново представљају част, као и да институције служе грађанима.

У економији је супротставио субвенционисање страних инвеститора развоју домаће прехрамбене, прерађивачке и наменске индустрије. Као потенцијал за развој навео је знање ученика Математичке гимназије, студената Електротехничког факултета и Факултета техничких наука, као и стручњака из области информационих технологија и вештачке интелигенције.

Слободни медији, једнака примена закона и демократизација друштва, нагласио је, могу да се остваре и без чланства у Европској унији. Одговорност за њихово остваривање поставио је пред само српско друштво и његове институције.

Зашто „Аутентична десница“ наступа самостално

Објашњавајући зашто Нови ДСС није подржао Студентску листу уместо сопственог изборног наступа, Станковић је навео начелне и програмске разлоге. Према његовим речима, странка која има сопствену организацију, идеје и програм треба да их понуди бирачима. Подршка другој листи уместо сопственог наступа, сматра он, значила би признање да неко други боље обавља њен политички посао.

Студентску листу је описао као идеолошки разнородну, са људима различитих погледа на свет. Посебно је оспорио став појединих њених представника да о чланству у ЕУ треба одлучивати референдумом тек после затварања кластера.

Истакао је да „Аутентична десница“ жели да представља национално и демократски опредељене бираче, укључујући оне чије су се раније странке повукле или подржале друге листе. У том кругу види и разочаране гласаче СНС-а, за које тврди да су преварени политиком напредњака.

Станковић је оценио да без тог дела бирачког тела неће бити смене издајничке и мафије власти Александра Вучића. Позивајући се на раније политичке промене, навео је да је за изборну победу у Србији било неопходно повезивање националног и демократског елемента.

„Нећемо подржати Српску напредну странку“

Један од најдиректнијих одговора у дебати уследио је када је водитељка питала да ли могућа сарадња упркос програмским разликама значи да би Нови ДСС могао да подржи и СНС. „Нећемо подржати Српску напредну странку“, одговорио је Станковић.

Образложио је да његова листа не може да подржи политику која, према његовој оцени, води против националних интереса Србије. Додао је да је смена Вучићеве власти здрава за друштво, нарочито после владавине исте политичке структуре од 2012. године. Нагласио је да циљ „Аутентичне деснице“ није само персонална промена, већ и промена политике. За њега, национално опредељење подразумева противљење уступцима на Косову и Метохији, санкцијама Русији и другим одлукама које сматра штетним.

Поменуо је и страх од могућег увлачења Србије у ратне сукобе, повезујући своју критику европских интеграција са ширим питањем односа према НАТО-у. Ипак, на позив да СРС означи као „лажну десницу“, одбио је лично и страначко етикетирање. Поручио је да радикали имају право на сопствену одлуку и аргументацију, а да представници Новог ДСС-а треба да износе аргументе уместо да дебате претварају у свађе.

Техничка влада са Студентском листом на шест до девет месеци

Станковић је најавио спремност за постизборну сарадњу са Студентском листом, коју види као најјачи фактор на опозиционој страни, али је нагласио да таква влада због програмских разлика може бити само техничка и временски ограничена.

Као њене задатке навео је ослобађање јавног простора и медија, сређивање бирачког списка, смањивање друштвених тензија, сузбијање насиља и покретање одговорности оних који су кршили закон.

„За то је довољно шест до девет месеци“, оценио је. После тог периода, према његовом предлогу, требало би расписати нове изборе. На њима би странке понудиле сопствене програме у слободнијој атмосфери, а грађани одлучили о будућој политици. Станковић је нагласио да ни техничка влада не би могла да избегне национална и спољнополитичка питања. Притисци у вези са санкцијама Русији и положајем Срба на Косову и Метохији, упозорио је, могли би да се наставе и током њеног мандата.

Зато учешће „Аутентичне деснице“ у таквој влади представља као гаранцију да ће се бранити национални интереси. Тврдио је и да улазак његове листе у парламент није споран, наглашавајући да је важна снага коју ће добити од бирача. На питање о истраживањима јавног мњења одговорио је позивањем на подршку коју, како каже, види на терену.

Шешељ: Нови ДСС би у таквој власти био само украс

Шешељ је оспорио могућност да Нови ДСС кроз техничку владу са Студентском листом обезбеди политику коју најављује. Изнео је процену да би та листа спроводила још израженији прозападни курс од актуелне власти. Њен састав је повезао са бившом Демократском странком, круговима из којих је настао ЛДП и невладиним сектором. Као пример навео је Зорана Ђајића, критикујући његово изјашњавање о генералу Ратку Младићу.

Могућу улогу Новог ДСС-а упоредио је са улогом Војислава Коштунице 2000. године. По Шешељевој оцени, национални углед једног политичког актера тада је омогућио долазак других актера чију политику радикали сматрају штетном.

Тврдио је да би и у будућој коалицији учешће Новог ДСС-а било „украсне природе“, док би одговоре на питања Русије, Косова и Метохије и Републике Српске давали други, утицајнији партнери. За разлику од тога, политику Вучићеве листе представио је као познату бирачима. Признао је да постоје бројне грешке, спорне одлуке и кадровска решења која је и сам критиковао, али је оценио да је опозициона понуда недовољно јасна.

Полемика о Ломпару и формирању Студентске листе

Шешељ је посебно отворио питање професора Мила Ломпара, чије се име, како је навео, помињало у вези са водећим местом на листи или председничком кандидатуром. Иако је рекао да се не слаже са Ломпаровим политичким опредељењима, описао га је као национално свесног човека и одбацио да га назива издајником.

Позивајући се на Ломпарове изјаве и изјаве његових сарадника, Шешељ је изнео тврдњу да иза одлучивања о Студентској листи стоје Бојан Пајтић и Душан Петровић, а да пленуми и зборови немају стварни утицај на њено формирање.

Станковић је одговорио да није представник Студентске листе и да на питања о избору кандидата и начину њеног настанка треба да одговоре њени представници. Поновио је да у њој има и људи блиских ставовима Новог ДСС-а и људи са којима постоје значајне разлике. Управо због тих разлика, поново је нагласио ограничен, технички карактер могуће сарадње.

Станковић: Власт која се насиљем обрачунава са народом мора да буде промењена

Као суштинску разлику између актуелне власти и Студентске листе, Станковић је издвојио одговорност за рад државних органа и за насиље у претходном периоду. Навео је случај пензионера Илије Костића и тврдио да му је после пребијања у полицијској станици у Новом Саду одстрањен део тела. Поменуо је и напад на студенте бејзбол палицама у Новом Саду, повезујући га са падом владе.

„Једна власт која је у том тренутку решила да изађе и да се обрачуна са својим народом, ако је потребно и насиљем, нема више легитимитет и та власт мора да буде промењена“, поручио је Станковић. Инсистирао је да људи који су злоупотребљавали државне органе морају да буду санкционисани. Техничку сарадњу са Студентском листом зато је образложио потребом за успостављањем основних демократских услова и одговорности, уз касније изборно одлучивање о програмским разликама.

Ко је десница и да ли неко има монопол на родољубље?

Шешељ је оценио да је подела на левицу и десницу превазиђена и да данашњем политичком тренутку више одговара разликовање глобалистичких и антиглобалистичких опција. Нагласио је да социјална правда не може бити искључива тема левице, нити национални идентитет искључиво питање деснице. Одбрану Косова и Метохије као саставног дела Србије представио је као питање које превазилази такву страначку поделу.

Критиковао је и употребу израза „крајња“ и „екстремна“ десница као начина дисквалификације, наводећи да постоје и екстремно леви покрети. Као примере поменуо је Жан-Лика Меланшона и анархистичке покрете.

У полемици о истополним заједницама тврдио је да су радикали раније активно учествовали у противљењу предложеним законским решењима, укључујући расправе о родној равноправности и забрани дискриминације. Поменуо је и ангажман покојног муфтије Муамера Зукорлића, а ДСС-у замерио да тада није довољно истицао ту тему.

Станковић је одговорио да су и он и Милош Јовановић о тим предлозима говорили, а да је питање поново актуелно због нових најава и европског правног оквира. Позвао се на европску одлуку о признавању правних дејстава истополних бракова, коју сматра релевантном за расправу о будућем чланству Србије.

Где су главне разлике?

Питање	Милош Станковић — „Аутентична десница“	Александар Шешељ — СРС
Однос према власти	Смена власти и промена политике; одбацује подршку СНС-у	Брани заједнички наступ са Вучићем, уз признавање разлика
Европска унија	Сарадња без чланства; одлуку о одустајању донети што пре	Противљење чланству; тврди да ЕУ не жели Србију
Студентска листа	Могућа техничка сарадња, упркос програмским разликама	Сматра да би водила израженију прозападну политику
Влада после избора	Технички мандат од шест до девет месеци, па нови избори	Оспорава тај сценарио и утицај Новог ДСС-а у њему
Протести и насиље	Наглашава одговорност власти и злоупотребе државних органа	Протестни талас описује као покушај „обојене револуције“
Политичке поделе	Истиче националну и демократску политику	Предност даје подели на глобалисте и антиглобалисте

Национални бирачи између смене власти и подршке Вучићу

У завршници је отворено питање слабијег резултата појединих десних странака на претходним изборима. Шешељ је одговорио да такво поређење није потпуно ако се из њега изоставе национално опредељени бирачи Вучићеве листе. Нагласио је да грађане занимају Косово и Метохија, Република Српска, положај Срба у Црној Гори, односи са Русијом и Кином, али и економска питања. Оценио је да ниједна странка не може да тврди да само за њу гласају родољуби.

Истовремено је оптужио Студентску листу да избегава изјашњавање о националним темама јер би јасни одговори, по његовом мишљењу, открили политичка опредељења њених кандидата и могли да јој смање подршку. Станковић је своју поруку национално опредељеним бирачима усмерио ка смени власти. Његова теза је да без јаке „Аутентичне деснице“ неће бити ни промене власти ни довољне гаранције за заштиту националних интереса у будућој коалицији.

Дебата на Еуронеwс-у тако је отворила питање политичких последица два различита избора: радикали своје неслагање са европским путем подређују савезу са Вучићем, док Нови ДСС своје програмске разлике са Студентском листом настоји да премости ограниченом сарадњом ради смене власти. Бирачима су понуђена два различита одговора на питање како повезати одбрану националних интереса, демократске услове и одговорност државне власти.

Извор: Еуронеwс
Аутор: Дејан Петар Златановић