Режим Александра Вучића је променио Закон о држављанству, како би омогућио стотинама хиљада миграната да стекну бирачко право. Србија је једина држава у Европи која не спроводи безбедносну проверу кандидата за стицање држављанства. То је један од најважнијих узрока стравичних злочина које готово свакодневно врше мигранти из Азије и Африке. Осим тога, власт даје бројне субвенције приватним предузетницима, који запошљавају „новонасељена лица“, као што је умањење пореза и доприноса од чак 70 одсто. С друге стране, Вучићев картел стимулише имиграционе процесе, током којих је, откад је СНС доведена на власт, више од 1,2 милиона младих и радно способних грађана напустило Србију. Ипак, остало је довољно нормалних људи, који су спремни да на првим следећим изборима оборе СНС са власти и ослободе Србију.
На следећим изборима гласаће и Сабхи Фаес, Мидхун Руџек, Абдулрезак Сетар, Нкимо Оџеле и још седамнаест новопечених држављана Србије, који су пријављени на истој адреси у београдској Улици Гаврила Принципа.
Осим њих, бирачко право у Србији, током последњих девет година, стекло је још 290.000 странаца, углавном из Азије и Африке.
Режим Александра Вучића врши промену становништва Србије. Откад је Српска напредна странка доведена на власт, из Србије је отишло више од 1,2 милиона грађана, углавном младих, образованих и фертилних. У последње време, тај тренд је значајно успорен. Републички Комесаријат за избеглице и миграције, у документу „Миграциони профил Републике Србије за 2025. годину“ не наводи податке о емиграцији, а подаци о пријему у држављанство нису потпуни ни методолошки усклађени.
Међутим, на основу процене Републичког завода за статистику, која је изведена углавном из података држава у које су се грађани Србије одселили, указују да је Србију, у последње три године, напуштало око 27.000 становника. У ранијем периоду тај број је био дупло већи. Смањење показује да у Србији има све мање оних који могу да оду. Млади и способни су већ отишли.
Вучић на све начине подржава исељавање младих, јер уверљива већина те популације не подржава његову политику, криминал и корупцију. Људи нису напуштали Србију само због политичке патологије и економске стабилности, него и због менталне хигијене. Нису желели да живот проведу у друштву чије вредности обликују Пинк и Информер. Такви – нормални и поштени – нису прихватљиви за Вучићев систем владавине, они само сметају и праве проблеме.
С друге стране, озбиљне губитке у људству трпи и Вучићев гласачки корпус. Вучић има подршку само једног дела старије и социјално угрожене популације. А и та подршка није мотивисана политичким резонима, него страхом од неизвесности и додатног угрожавања голе егзистенције. Ипак, њихов број се драматично смањује. Сваке године умре око 40.000 пензионера.
У таквим околностима, Вучић спас тражи у промени структуре становништва. Уместо младих грађана из староседелачких породица, Србију насељава мигрантима из Африке, са Блиског истока и из осталих азијских држава. Напредњачка власт је комплетну законску регулативу променила и прилагодила тим потребама. Све под изговором да нема довољно домаће радне снаге, Вучићев режим је омогућио бројне повластице приликом запошљавања миграната.
Уз опште субвенције Националне службе за запошљавање, предузећа која запосле странце добијала су олакшице као што је умањење пореза и доприноса за „новонастањена лица“. Иако се странци, у пореском систему, углавном третирају као домаћи радници, послодавци обрачунавају порез на зараду и доприносе на основицу умањену за 70 одсто. Практично, давања се обрачунавају само на преосталих 30 одсто основице, уз примену законских минималних доприноса. Олакшице су орочене на пет година од заснивања радног односа.
Међу условима за стицање таквих погодности налази се обавеза да странац, пре запослења, није претежно боравио у Србији најмање 24 месеца. Кад уђе у радни однос, мигрант се настањује у Србији и постаје њен порески резидент и осигураник. Посебне буџетске субвенције, које су биле намењене послодавцима који су запошљавали високоплаћена новонастањена лица, са платама већим од 439.692 динара, укинуте су прошле године. Укинуте су јер су ионако бесмислене, пошто у Србији занемарљиво мали број запослених прима плату у том износу.
Оваквим олакшицама, власт стимулише власнике приватних предузећа да запосле што више миграната. На тај начин странцима се значајно олакшава могућност стицања држављанства Србије. Последње измене Закона о држављанству откривају праву намеру Вучићевог режима, а то је проширење напредњачке гласачке машине.
Одлуком о спајању боравишне и радне дозволе, које се издају на три године, власт је убрзала процедуру уписа у држављанство Србије. Међу законом прописаним условима за натурализацију странаца, један од најважнијих је обавеза да има најмање три године непрекидно пријављено пребивалиште у Србији. Осим тога, странац мора имати одобрено стално настањење, затим да буде пунолетан, да му није одузета пословна способност и да поднесе писану изјаву да Србију сматра својом државом.Људи и друштво
Напредњачки Закон о држављанству је међу најлибералнијим у свету. Само Аргентина и, у неким сегментима, Канада имају лакше услове за стицање држављанства. У Србији нема језичког испита, теста историје или државног уређења, не тражи се доказ о финансијског зависности и, што је најважније, нема стандардизоване процедуре за безбедносну проверу.
У цивилизованим државама примењују е другачија правила. Кандидат за држављанство Сједињених Америчких Држава мора пет година да има статус „лаwфул перманент ресидент“. Мора да зна енглески језик и да положи тест из историје и државног уређења, да добије потврду да има „добар морални карактер“, као и да положи заклетву. Амерички закон предвиђа старосне, здравствене и друге законске изузетке. И у Немачкој редовна натурализација је могућа тек после пет година законског боравка.
Кандидат мора да зна немачки језик, да докаже да може да издржава себе и чланове породице, а не сме имати кривичне осуде. Потребно је и да потпише изјаву о „привржености слободном демократском уставном поретку“. Закон у Великој Британији омогућава кандидатуру за упис у држављанство после пет година, када добија „сеттлед статус“, а редовни поступак почиње тек за годину дана. Неопходно је знање енглеског језика и полагање теста „доброг карактера“. Хрватски закон о држављанству је још рестриктивнији. Кандидат мора најмање осам година да непрекидно живи у Хрватској са пријављеним сталним боравком, мора да докаже да зна хрватски језик и писмо, да познаје хрватску културу, поштује правни поредак и да је измирио приспела јавна давања.
Сједињене Америчке Државе спроводе најстрожије безбедносне провере. Поступак је изричито прописан, а реализује га служба УСЦИС. Проверавају се биометријски подаци, ФБИ врши проверу идентитета, отисака прстију и кривичне евиденције, као и података који се налазе у безбедносним и имиграционим базама. Резултати се користе и приликом процене „доброг моралног карактера“. Немачка служба Верфассунгссцхут проверава кривичну евиденцију, али и политичку подобност, како би утврдила да ли постоје „уставне и безбедносне сметње“.
Процењује се да ли је кандидат „деловао против слободног демократског уставног поретка“, да ли је подржавао терористичке или екстремистичке организације, да ли је учествовао у активностима усмереним против безбедности Немачке и да ли је дао лажну изјаву о својој политичкој оријентацији. Специјализована јединица британске службе Хоме Оффице проверава полицијске податке о подносиоцу захтева за упис у држављанство, да ли је кршио имиграциона правила или међународне, давао лажне податке, да ли је повезан са терористичким или екстремистичким организацијама, да ли је вршио ратне злочине и злочине против човечности или је учествовао у активностима које представљају опасност за националну безбедност и уставни поредак.
Српски Закон о држављанству не садржи посебну одредбу којом је стандардизована безбедносна провера, нити описује њен метод и обим. У Закону се наводи да Министарство унутрашњих послова „може одбити захтев ако кандидат не испуњава све формалне услове и ако оцени да постоје разлози од интереса за Републику Србију због којих захтев треба одбити“. Закон није прецизно дефинисао критеријум „интереса Републике Србије“, нити је прописао образац безбедносне провере, а МУП нема увид у оперативне податке полицијских или безбедносних служби држава из којих кандидат долази. Иако постоји могућност размене података, не постоји протокол који је одређен Законом.
Такви пропусти нису случајни. Они су део Вучићеве стратегије, која има за циљ промену становништва Србије и повећање броја потенцијалних гласача његовог картела.
Србија се већ суочава са последицама Вучићевог демографског експеримента. Осим што су српско држављанство добили међународно познати криминалци из Русије, Украјине, Бугарске, Кине и других држава, то право су стекле и десетине хиљада арапских и афричких миграната, чији криминалитет је много нижег ранга, али не мање опасан за грађане Србије.
Какве су последице настале види се у готово свакодневним медијским извештајима о монструозним злочинима, чији починиоци су мигранти. Радник из Турске недавно је убио, искасапио и у кофер убацио комаде тела младе Рускиње у београдском насељу Падинска Скела. Неколико дана касније, један Авганистанац је ушао у двориште куће у општини Звездара са намером да силује жену. Други Авганистанац је изазвао саобраћајну несрећу код Правног факултета у којој је тешко повређено двоје људи. Група миграната је покушала да силује две девојке у општини Раковица. У околини Суботице, мигранти су силовали и убили 72-годишњу старицу.
Трагични случајеви се нижу један за другим. Појединачни злочини се дешавају свуда у свету, али само у Србији власт их подстиче тиме што не врши безбедносне провере. Додуше, напредњачки режим на водећа места у МУП-у и БИА поставља кадрове који не би могли да прођу безбедносне провере.
Многи од ових 290.000 странаца, који су добили српско држављанство и право гласа на изборима, већ учествују у политичким активностима Српске напредне странке. Велике групе Азијата и Африканаца уочене су на митинзима Вучићевог картела, све са страначким обележјима. Сасвим је извесно да њих не занимају дешавања на српској политичкој сцени. Но, глас извесног Сабхија Фаеса на изборима вреди као и глас сваког српског староседеоца, који је судбински везан за Србију. А, Вучићу су потребни баш такви, који се, попут миграната, не супротстављају његовом картелу.
Ипак, чак и кад би свих 290.000 новостворених гласача на следећим изборима гласало за Вучића, то му неће бити довољно за победу и опстанак на власти. У Србији има много више грађана, који се боре за ослобођење од напредњачке окупације.
Магазин Таблоид – Предраг Поповић
