Александар Вучић је у суботу дошао у град да се покаже члановима странке као човек који се не плаши. Улица до Народног позоришта била је затворена у оба смера. Жандармерија је држала прилазе. Између њега и грађана који су скандирали „ниси добродошао“ стајао је кордон. Педесет метара до улаза прешао је у сакоу, наочарима и осмеху за камере, окружен људима у црном, који праве широк обруч. Председник Ћацистана шета као да је улица његова. Испод сакоа, на фотографији снимљеној с леђа, тканина не пада као обичан капут. Рамена су равна, леђа укрућена, видљива је мрежаста структура. Јасно се оцртава панцир.

Објава „Храбриша“ већ је прешла десетине хиљада прегледа. Аутор је спојио две колоне: једну у којој Вучић иде празном улицом, другу у којој градски скуп гура напред док га полиција зауставља. Натпис је једноставан: затвориш улицу у оба смера и шеташ. Други налог пише да сисици није било доста што је полиција дан раније блокирала град и што га окружују пробрани људи, па је обукао и панцир — и да то значи да се плаши и најближег круга.

Кукавица у овом тексту није псовка ради псовке. То је опис чина. Човек који јавно поручује да се не плаши блокадера истог јутра затвара улицу да би прешао педесетак метара до улаза. Глуми храброст пред шачицом испред улаза у позориште, док град држи жандармерија. Панцир испод одела, ако је то што се види на леђима, није опрема против непознатог снајпера са крова. То је признање да ни сако више не држи причу о недодирљивом домаћину. А нико ни не жели да убије параноика. Сви му желе дуг живот – иза решетака.

Истог дана, у Београду, у Дому војске, трајала је комеморација Ратку Младићу. Председник Ћацистана тамо није отишао. Отишао је у Ниш, у кампању. Храброст је резервисана за позорницу на којој публика има чланску карту. Мада, ни тамо изгледа се више не осећа безбедно.

(Србин инфо)