Др инж. Мирослав Паровић данас је ставио једну стару слику поред једног новог распореда. Мики Ракић командовао је хапшењем Ратка Младића. Кад је Ракић умро, на комеморацији је у првом реду био Александар Вучић, иза њега цела влада. Данас, кад је у Дому војске комеморација генералу Младићу, Вучић и чланови владе су, пише Паровић, побегли у Ниш. Државне почасти имао је онај који је ухапсио генерала. Генерал их нема. Реченица је политичка и груба. Распоред је, међутим, тачан.

Ратко Младић умро је 27. августа у Хагу. Комеморација је данас одржана у Дому војске. Дошли су чланови породице, ратни саборци, министар правде Ненад Вујић, званичници Републике Српске. Председника Србије није било. Владе у првом реду није било. Вучић је у Нишу, на седници Главног одбора СНС, у незваничној кампањи. За понедељак, дан сахране на Топчидеру, већ је најавио целодневни протокол са председником Узбекистана. Држава даје логистику, ред и зграду. Не даје лице председника. Паровић то зове бекством. Званични Београд то зове календаром. Календар је изабран после упозорења из Загреба и Брисела да би највише почасти затвориле врата Европској унији.

Миодраг Мики Ракић био је шеф кабинета Бориса Тадића и координатор служби безбедности кад је Младић 26. маја 2011. ухапшен у Лазареву. Умро је 2014. Испраћај је био државни. Вучић, тада већ на власти, седео је где седи власт кад хоће да покаже континуитет. Ових дана председник Демократске странке Срђан Миливојевић тврди да је Вучић Ракићу, а не тужилаштву, дао податке о јатацима и логистици скривања — да би, након изласка из радикала, купио европски имиџ. Бруно Векарић то пориче за тужилаштво. Паровић не улази у ту расправу. Узима само протокол. Коме је држава устала. Коме није.

Двоструки језик овде није нов. Вучић је 2007. лепио табле „Булевар Ратка Младића“. 2011. је, по једном тумачењу, помогао да се исти човек преда Хагу. 2026. шаље владини авион и министра на аеродром, па одлази у Ниш док се у Дому војске чита помен. Паровић види чин. Види и цену. Почасти за Ракића биле су порука Западу: Србија сарађује. Одсуство са данашњег помена порука је истом Западу: Србија се неће фотографисати поред осуђеника за Сребреницу. Порука бирачима иде преко таблоида и колоне на надвожњацима. Председник остаје ван кадра.Сахрана је у понедељак. Комеморација је већ прошла без њега. Ниш је данас важнији од Дома војске јер је Ниш кампања, а Дом војске рачун. Паровић је то свео на две сахране и једног човека. Држава је устала пред оним који је ухапсио генерала. Пред генералом је села у комби за југ. Између тих редова стоји цела политика мандата: језик за кућу, протокол за Брисел, одсуство као једини чин који се сме потписати.

(Србин инфо)