YоуТубе поглавља:

00:00 Увод: Ужице, Нови Сад и опасност од грађанских сукоба
00:51 Снајперисти на крову и „последња фаза режима”
01:36 Шкоро: Вучић је „пренаменио” Србију и институције
02:28 Медији, границе, дугови, пљачка и одговорност власти
03:13 Храброст грађана и како одговорити на организовано насиље
04:50 БИРОДИ: Студентска листа 48,5%, СНС–Вучић 38,6%
05:30 Зашто Вучић не расписује изборе и могуће манипулације
06:26 Незадовољство у СНС-у, нереди и могуће ванредно стање
07:31 Шкоров позив опозицији да се повуче пред студентима
08:53 Како би власт могла да искористи опозицију и медије
09:53 Завршна порука Срђана Шкора

Повод за разговор Дејана Петра Златановића са Срђаном Шкором били су сукоби у Ужицу уочи и после скупа Српске напредне странке, као и најављени долазак Александра Вучића и присталица СНС-а у Нови Сад 4. септембра. Шкоро је догађаје у Ужицу и најављено окупљање у Новом Саду протумачио као део ширег обрасца у коме власт, суочена са падом подршке, покушава да политичку кризу пресели са институционалног на улични терен.

„Ово је за њих питање власти, затвора и одговорности”

Шкоро је на почетку разговора рекао да није изненађен заоштравањем политичке ситуације и насиљем које се, према његовој оцени, све чешће везује за скупове власти. На питање о сукобима у Ужицу и тврдњама да су у граду примећени снајперисти, одговорио је да су се у јавности појавиле фотографије и да, по његовом мишљењу, „има доказа”.

Фотографија достављена редакцији, састављена од три кадра снимка, заиста показује више лица која се мердевинама пењу на кров, док једно од њих носи дугачку футролу или предмет налик футроли за дуго оружје. На кадровима се види и лице у полицијској униформи које стоји уз мердевине.

Фотографија са крова: шта се види, а шта тврди објава

Србин.инфо је претходно објавио да су у питању „плаћени снајперисти” доведени ради Вучићевог обезбеђења, позивајући се на снимке и објаве са друштвених мрежа. У том тексту наводи се да се на кров пењу цивилно обучена лица са дугачким футролама и ранчевима, уз помоћ униформисаног полицајца.

Достављена фотографија потврђује визуелни део тог описа — лица на крову, мердевине, присуство полицајца и дугачак предмет или футролу — али сама по себи не може да докаже идентитет људи, садржај футроле, њихов формални статус, износ или постојање уговора, нити ко их је ангажовао.

Према Шкоровој анализи, власт је ушла у „последњу фазу”, јер људи из врха режима знају да за њих губитак власти није само политички пораз. Он тврди да је за њих то питање опстанка, могућег одласка у затвор и одговорности за поступке током власти. Управо због тога, сматра Шкоро, они ће „учинити све” да спрече смену, а насиље ће се појачавати како се буде приближавала могућност избора.

Шкоро, међутим, наглашава да је и за грађане који се противе власти исход садашње кризе постао питање живота и слободе. Према његовим речима, сваки нови дан останка Александра Вучића и његовог политичког окружења на власти не угрожава само положај појединаца и друштвених група, већ и будућност саме Србије.

Зато су, по његовом суду, обе стране свесне да се не води обична изборна утакмица, већ борба чије последице могу бити дугорочне и тешко поправљиве.

Шкоро: Вучић је „пренаменио” државу и њене институције

Објашњавајући шта подразумева под последицама Вучићеве власти, Шкоро је употребио поређење са пренаменом земљишта. Као што се, према његовим речима, пољопривредно земљиште претвара у грађевинско, тако је Александар Вучић „пренаменио Србију” и све њене институције, одузимајући им првобитну и законом предвиђену сврху.

Он тврди да полиција више не служи првенствено заштити недужних грађана, већ партијских интереса и, како их је назвао, „криминалних јединица које је окупио Вучић”. Шкоро је додао да ни војска, по његовом мишљењу, не испуњава своју основну улогу заштите грађана и државе, док је врх Српске православне цркве описао као структуру која се одвојила од народа и постала „партијска подружница СНС-а”.

Слично је оценио и положај универзитета, школа и медија. Према Шкоровим речима, универзитет и школски систем су „разваљени”, а медијска сцена је доведена у стање у коме је само значење новинарства постало нејасно великом делу јавности.

Он сматра да је новинарство као професија обесмишљено зато што медији уместо контроле власти и информисања грађана све чешће служе политичким и пропагандним циљевима.

Институција или област	Шкоров став о ономе што јој је власт учинила	Последица коју он види
Полиција	Штити партијске интересе и групе блиске власти уместо недужних грађана	Грађани остају без институционалне заштите
Војска	Не обавља улогу заштите грађана и државе	Слаби безбедносни ослонац земље
Српска православна црква	Део црквеног врха постао је, по његовој оцени, политички ослонац СНС-а	Црквено руководство се удаљава од народа
Универзитет и школе	Образовни систем је политички и институционално разорен	Знање и аутономија губе друштвени значај
Медији и новинарство	Медији су претворени у пропагандне механизме	Јавност све теже разликује новинарство од политичке промоције
Држава у целини	Србија је „пренамењена” према потребама власти	Институције више не служе сврси због које постоје

Дуг, границе и питање шта је остављено будућим генерацијама

Шкоро је власт оптужио и да је променила положај и границе државе, као и да је Србију задужила до мере у којој грађани не знају ко ће једног дана доћи да наплати дугове или преузме њене ресурсе.

У том контексту набројао је Кинезе, Русе, Авганистанце, Азербејџанце, Европу и Америку, желећи да нагласи да, по његовом виђењу, задуживање и уступање ресурса нема јасну државну стратегију нити границу.

Он је то описао као „ужас” и повезао са количином пљачке и издаје за коју сматра да је обележила садашњу власт. Шкоро тврди да су људи из режима свесни размера онога што су учинили и да због тога желе да избегну сваку одговорност. Према његовој оцени, једини начин да сачувају стечене позиције јесте продужавање „накарадне власти”, без обзира на цену коју би платило друштво.

Суштина његовог исказа јесте тврдња да су државни ресурси и институције подређени опстанку власти, а да ће последице плаћати будуће генерације.

Ужице као упозорење, Нови Сад као следећи испит

Шкоро сматра да су грађани Ужица показали „завидан ниво храбрости” и да би Нови Сад могао да буде следеће место на коме ће се видети да ли страх још делује као средство контроле.

У Ужицу је 29. августа, пре и после скупа СНС-а на коме је говорио Александар Вучић, дошло до сукоба грађана и присталица власти. Медији су објавили снимке на којима се виде физички обрачуни, полицијски кордони и потискивање окупљених, као и напад редара скупа СНС-а на једног грађанина.

За Нови Сад је најављен скуп СНС-а 4. септембра, док су новосадски зборови истог дана најавили протест. У тренутку припреме текста нису били јавно објављени сви организациони и безбедносни детаљи скупа власти, због чега није могуће унапред тврдити да ће до нереда заиста доћи. Шкоро, међутим, сматра да власт намерно подиже тензије и ствара атмосферу у којој су сукоби све вероватнији.

Према његовој процени, грађанима је „трпило пукло” и они више не виде будућност са садашњом влашћу. Због тога су сукоби могући, али Шкоро изражава наду да ће грађани који се противе Вучићу из таквих искушења изаћи сложнији и јачи. Његова порука није била да грађани траже сукоб, већ да се не повлаче пред групама које покушавају да их застраше и појединачно нападају.

„Не треба се склонити — треба се организовано бранити”

На директно питање да ли грађани у Новом Саду треба да се склоне пред присталицама власти и групама које би могле да изазову инциденте, Шкоро је одговорио: „Не треба, треба се бранити.” Он је додао да човек мора да поштује себе и сопствени интегритет и да грађани треба да се организују како појединци не би остајали сами и постајали лаке мете за напад.

Као пример навео је ситуацију у којој група покушава да из кафића изведе и претуче појединца. Према његовом ставу, тада би требало да устану сви присутни и супротставе се нападу, у оквирима онога што могу да учине. Шкоро сматра да се организованим групама не сме дозволити да створе слику потпуне доминације, нити да јавним демонстрацијама силе „утерују страх у кости” осталим грађанима.

Ову поруку треба разумети у оквирима права грађана на нужну одбрану, солидарност, мирно окупљање и заштиту физичког интегритета, а не као позив на иницирање насиља или освету. Шкоро је говорио о супротстављању нападу и спречавању да појединци буду изоловани и претучени, а не о тражењу сукоба са политичким неистомишљеницима.

Страх као предизборно средство

Шкоро сматра да приказивање физичке силе има и предизборну функцију. Према његовој анализи, власт жели да пошаље поруку шта би могло да се догоди током избора и да тако заплаши део грађана да остане код куће. Уколико бирачи поверују да ће излазак на гласање, контрола избора или јавно противљење власти донети опасност њима и њиховим породицама, ефекат застрашивања може бити једнако важан као и свака изборна манипулација.

Зато Шкоро позива на супротан одговор: да што више људи изађе на изборе и да што већи број грађана пружи отпор страху. Он верује да би покушај застрашивања могао да произведе контраефекат, односно да додатно мотивише људе који до сада нису учествовали у политичком животу да гласају и бране изборну вољу.

Шта заправо показује БИРОДИ-јев модел 48,5 према 38,6

У разговору је представљен модел Бироа за друштвена истраживања — БИРОДИ, према коме би студентска листа у централном сценарију могла да освоји 48,5 одсто важећих гласова, листа СНС–Александар Вучић 38,6 одсто, а СПС 3,9 одсто. Остале опозиционе листе и листе националних мањина заједно би, по том моделу, имале од 7,8 до 10,2 одсто.

Важно је нагласити да БИРОДИ овај резултат није представио као класичну анкету нити као сигурну прогнозу изборног исхода. Реч је о аналитичком сценарију заснованом на изборним резултатима од 2012. године, истраживањима јавног мњења из 2026. и претпостављеној излазности од 65 одсто.

У централном сценарију студентска листа имала би око 2.003.000, а листа окупљена око Вучића приближно 1.593.000 гласова — разлику од око 410.000 гласова.

Листа или група листа	Централни сценарио БИРОДИ-ја	Шкорово тумачење
Студентска листа	48,5% — око 2.003.000 гласова	Једина листа која тренутно има снагу да победи власт
СНС–Александар Вучић	38,6% — око 1.593.000 гласова	Заостатак од око десет процентних поена тешко је надокнадити
СПС	3,9% — око 162.000 гласова	Налази се близу изборног прага и не решава проблем власти
Остале опозиционе и мањинске листе	Заједно приближно 7,8–10,2%	Расипају гласове и могу послужити власти за стварање привида утакмице
СНС и СПС заједно	42,5% — око 1.755.000 гласова	И заједно би, у овом моделу, заостајали за студентском листом

Шкоро: Десет одсто разлике објашњава зашто избори нису расписани

Шкоро је оценио да су БИРОДИ-јеви бројеви реални и да се управо у њима крије главни разлог због кога Вучић још није расписао изборе. Према његовом мишљењу, разлика од приближно десет процентних поена сувише је велика да би се лако надокнадила уобичајеним механизмима власти. Он тврди да власт нема довољно сопствених гласова и ресурса и да ни изборне манипулације не би биле довољне за затварање толиког јаза.

Шкоро је као могуће механизме које би власт могла да употреби навео крађу гласова, различите изборне комбинације, довођење бирача из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније, ангажовање миграната и политичко произвођење мањинских странака.

Незадовољство и међу највернијим присталицама СНС-а

Шкоро сматра да Вучићева кампања није успела да поново мобилише чак ни најверније присталице власти. Према његовим речима, незадовољство постоји и унутар СНС-а, јер се многи осећају изиграно и преварено. Власт, како тврди, непрекидно даје обећања, док се људи на врху лично богате и поступају без контроле. Он зато закључује да Вучић није успео да „направи ред ни у сопственим редовима”, што додатно погоршава његову позицију пред изборе.

Шкоро је подсетио на Вучићеве раније поруке да се можда последњи пут обраћа као председник и на најаве различитих политичких потеза, после којих је тема избора поново потиснута. Према Шкоровој оцени, након што је престао да говори о изборима, Вучић се окренуо сукобима, насиљу и производњи нереда.

Саговорник претпоставља да би инциденти могли да послуже као образложење за одлагање избора или чак за увођење ванредног стања. Он је изричито рекао да не зна шта је Вучићу „у глави”, али га је описао као неурачунљивог човека од кога се, према његовом мишљењу, може очекивати све.

Порука опозицији: „Људи вас неће — склоните се пред студентима”

Други део интервјуа био је посвећен положају опозиционих странака. Шкоро тврди да лидери опозиције веома добро знају колику подршку имају и какав резултат могу да очекују. Самом одлуком да изађу на изборе, иако знају да не могу да победе, они, према његовом тумачењу, дају Вучићу додатно време и „вештачко дисање”.

Шкоро сматра да ће бирачи који су против Вучића, када буду бирали између проевропских странака, странака које се представљају као националне и студентске листе, гласати за студенте јер верују да они могу да победе.

Он је све постојеће опозиционе партијске блокове назвао лажним и закључио да су током претходних година испробали све могуће облике наступа — уједињени, разједињени, у једној, две или три колоне — али да нису успели да придобију грађане.

„Једноставно, људи вас неће”, суштина је његове поруке страначким лидерима. Шкоро сматра да би морално и политички одговорно било да се повуку и препусте простор студентској листи. У том случају би, како каже, после избора могли или да честитају студентима ако победе или да их критикују ако не остваре очекивани резултат, али не би преузимали део одговорности за расипање гласова.

Шкоров сценарио: Власт ће отворити медије старој опозицији

Шкоро очекује да ће Вучић у предизборном периоду намерно отворити медијски простор опозиционим странкама. Циљ таквог потеза, према његовој анализи, не би био стварање поштених изборних услова, већ потискивање студентске листе и стварање утиска да се главна политичка утакмица води између власти и старих партијских противника.

Он предвиђа да ће власт обновити познату реторику о „жутим лоповима”, људима који су отпуштали раднике и затварали фабрике, јер такве оптужбе не може уверљиво да припише студентима.

Уместо директног сучељавања са студентском листом, Вучић би, по Шкоровој оцени, водио кампању против „блокадера”, док би истовремено организовао телевизијске дијалоге и препуцавања са страначком опозицијом.

Шкоро сматра да ће опозициони лидери једва дочекати појављивање на РТС-у и другим медијима које контролише или на које утиче власт. Додао је да ће им велики простор бити доступан и на телевизијама Н1 и Нова, где ће моћи непрекидно да саопштавају своје ставове. Према његовој анализи, та медијска видљивост могла би да задовољи интересе страначких руководстава, али истовремено да ослаби концентрацију гласова око студентске листе.

Главна порука интервјуа: режим рачуна на страх, противници на бројност

Када се сви Шкорови ставови повежу, његова централна теза гласи да власт више нема сигуран политички одговор на пад подршке и да зато покушава да промени природу сукоба. Уместо избора као институционалног начина решавања кризе, Вучићев режим, по његовој оцени, производи страх, инциденте и слику неконтролисаног насиља, рачунајући да ће део грађана одустати од јавног деловања и гласања.

Шкоров одговор на такав сценарио заснива се на солидарности и бројности: грађани не смеју остављати нападнуте појединце саме, морају се организовати, изаћи у што већем броју и спречити да страх постане најважније оружје изборне кампање. Истовремено, он захтева да се опозиционе странке повуку пред студентском листом, јер верује да она једина може да претвори широко незадовољство у изборну победу.

Да ли ће Вучићева власт заиста покушати да изазове шире грађанске сукобе, да ли ће избори бити расписани и да ли би студентска листа на стварном гласању остварила резултат из БИРОДИ-јевог модела, у овом тренутку није могуће знати. Шкоро је изнео своју анализу и упозорење; догађаји у Ужицу и припреме супротстављених окупљања у Новом Саду показују да је политичка напетост реална и да су његова предвиђања и оцене веома вероватни.

Одговорност свих актера, а нарочито државних органа, јесте да спрече насиље, обезбеде једнаку заштиту свим грађанима и омогуће да се политичка криза решава изборима, законом и институцијама.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић