Александар Вучић неће генерала Ратка Младића. Не у Београду. Не са државним почастима. Не на снимку који ће сутра ујутру стићи у Брисел. После оштре изјаве Европске уније о Ратку Младићу и претње да Србија неће отворити нова поглавља, председник, према објави која кружи од јутрос, мора да избегне и сам одлазак на сахрану. Зато, тврди исти извор, притисак више не иде на јавност него на сина – Дарка Младића.

Сценарио је сложен само на папиру. Прва опција: генерал да не буде сахрањен у Београду. Друга: породица да пристане на кремацију. Трећа: да га однесу у село одакле је родом у Републици Српској. Пошто је Дарко те идеје одбио, остаје четврта, најциничнија: да син изјави како је очева последња жеља била сахрана у кругу најуже породице. Тад Вучић не мора да каже не. Тад каже да поштује породицу.

То није пијетет. То је извлачење из кризе. Исти човек који је годинама лепио име Ратка Младића на билборде кад му треба глас сад тражи да се тело склони са мапе главног града. ЕУ је запретила поглављима. Председник је разумео поруку боље него иједну молбу породице. Урсула не мора више ни да зове. Довољно је да се помене застој у преговорима па да се државна сахрана претвори у породичну тајну.

Притисак на сина има и други циљ. Ако Дарко каже да је то била очева жеља, режим добија алиби пред два фронта. Пред Бриселом: нисмо правили спектакл. Пред делом јавности која Младића и даље зове генералом: није Вучић забранио, него је породица одлучила. Класичан трик. Одлука се пребацује на оног ко је најслабији у преговорима са државом – на сина који је управо изгубио оца.

Београд као место сахране није само географија. Београд је слика. Колона, црква, камере, народ на улици. Тој слици ЕУ каже не. Тој слици Вучић сад тражи замену: крематоријум, сеоско гробље или затворено двориште. Све три опције имају исту функцију – да председник не буде виђен поред ковчега који Брисел третира као црвену линију.

Док се око сахране цртају резервни планови, остаје питање које објава не крије. Ако је Вучић спреман да притиска породицу да би отворио поглавље, шта неће притиснути да би задржао власт? Младић је постао терет. А председник поново ради оно што најбоље зна: кад странци дигну глас, историју склања у село, у пепео или у реченицу „тако је покојник хтео“. Народ ће добити објашњење. Брисел ће добити тишину. Породица ће добити притисак у данима када би требало да добије мир.

(Србин инфо)