По налогу Александра Вучића, јавна предузећа су узимала огромне кредите, које су поделили он и његови тајкуни, а дуг отплаћују грађани. Највећа дуговања имају Телеком и ЕПС, али они имају и оперативне могућности за раст прихода. Србијагас је прошле године исплатио око 400 милиона евра на име рата старих кредита, подигао је приходе за 5%, а смањио профит за 30%. Кредити Србијагаса плаћени су из буџета, који пуне грађани, који примају минималне плате, за разлику од директора Бајатовића, чији месечни приходи износе више од четири милиона динара. У катастрофалном стању се налазе Путеви Србије, Коридори Србије и све државне фирме из железничког система. Србија неће бити нормална држава док се на оптуженичкој клупи не нађу Вучић и сви његови саучесници у уништавању и пљачкању јавних предузећа.
У Србији, под влашћу Александра Вучића, јавна предузећа дугују више од 25 милијарди евр! Скоро половину тих дужничких обавеза забележиле су највеће компаније, из којих Вучић извлачи највише новца за себе, своју породицу и странку.
Кад су Војислав Коштуница и Борис Тадић, у мају 2007. године, формирали владајућу коалицију, Вучић је тврдио да је Коштуница „мали, искомплексирани егоистични идиот“. Као кључни доказ за тачност те процене истицао је чињеницу да је Коштуници било важно само да се „ували у фотељу премијера“, а Телеком је препустио Демократској странци, не схватајући колику оперативну корист има та државна компанија. Вучић није поновио Коштуничин пропуст. Кад је доведен на власт, под своју шапу је ставио Телеком, Електропривреду Србије и сва остала јавна предузећа. Све их је користио као краве музаре. Из њих је измузао десетине милијарди евра, а у њих ухлебио десетине хиљада породичних и страначких паразита. Последице су исказане у извештајима о пословању тих предузећа. Вучић их је све уништио.
Највећа жртва Вучићевог пљачкашког похода је Телеком Србија.
У ову пословну годину, Телеком је ушао са 727 милијарди динара, односно 6,2 милијарди евра укупних дугова. У структури дуга, на дан 31. децембар 2025, највећи део односи се на дугорочне (400,1 милијарда динара) и краткорочне (57 милијарди динара) кредите и зајмове. Поред тога, Телеком има и обавезе по корпоративним обвезницама. Око 97,6 милијарди долара по обвезницама пласираним у иностранству и око 23,5 милијарди динара на домаћем тржишту. Око 15,9 милијарди динара износе дуговања за лизинг, дуг према добављачима је 57,6 милијарди динара, плус остале обавезе од око 7,3 милијарди динара. Телекомово финансијско задужење око четири пута веће од ЕПС-овог и око седам пута веће од дуга Србијагаса.
Међутим, сама величина дуга није довољна за закључак о финансијском ризику. Иако је Телеком прошле године удвостручио висину дуга у односу на 2024, за анализу пословања важно је истаћи да је до повећања задуживања дошло ради аквизиција и улагања. Телеком је 2025. остварио запажен раст пословања, што је исказано у извештају о оствареним приходима од 2,3 милијарде евра (28,1% у односу на претходну годину) и прилагођеном ЕБИТДА од 1,3 милијарде евра (раст од 51,3%). У мају ове године, Телеком је унапредио кредитни рејтин на ББ-, што је потврдио Фитцх и остале међународне агенције.
Основна позитивна разлика, у односу на остала државна предузећа, истиче се у томе што се Телеком не задужује само ради покривања текућих губитака, већ део кредита инвестира у нове пословне пројекте. Ипак, успех тог модела зависи од тога да ли ће повећања прихода и ЕБИТДА бити трајна, односно да ли ће будући прилив новца бити довољан за рефинансирање огромног дуга.
Иако Телеком има највеће финансијско оптерећење, он представља много мањи ризик за буџет Србије од Србијагаса, чија номинална дуговања су седам пута мања, али и већу повезаност са државним гаранцијама.
Електропривреда Србије има велика дуговања, али и најповољнији однос дуга према оперативној снази. У финансијском извештају за прошлу годину, ЕПС је навео да има бруто дуг око 151,5 милијарду динара. Међутим, укупне обавезе су много веће. Дугорочне обавезе ЕПС-а износе 169,7 милијарди динара, краткорочне обавезе 165,6 милијарди, одложене пореске обавезе 54,1 милијарду и остале обавезе 11,4 милијарди динара.
Кад се уброје кредити, пореске обавезе, исплате добављачима и други издаци, ЕПС је прошлу годину завршио са 404 милијарди динара, односно скоро 3,5 милијарди евра финансијских обавеза. Структура дуга показује да је највећи део задужења дугорочан. Само током прошле године, ЕПС је узео дугорочне кредите и лизинге на домаћем финансијском тржишту у износу од 13,94 милијарди динара, а у иностранству 99,93 милијарди динара.
У истом периоду, према домаћим банкама ЕПС је повећао краткорочне обавезе за 9,04 милијарди динара, а у страним финансијским институцијама (немачки инвестициони фонд КфW и Европска инвестициона банка) још 28,49 милијарди динара. Део тих кредита је употребљен за одржавање ликвидности компаније, а део за модернизацију енергетског система и капиталне инвестиције.
Укупан дуг према добављачима, домаћим и страним, износи око 66,88 милијарди динара. Пословне обавезе ЕПС-а, током прошле године су износиле 70,13 милијарди динара, што је 11 милијарди више него 2024.
С обзиром да ЕПС има капитал вредан 681,8 милијарди динара и годишњу добит од 38,7 милијарди динара, пословање компаније више угрожавају одлуке актуелне власти, него стање на тржишту.
На питање: „Ко је одговоран за штету од три милијарде, коју је ЕПС претрпео током последњих пет година“, министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је одговорила: „Грађани“! За катастрофално управљање компанијом, кашњење са ремонтом машина и отварањем рударских копова, спаљивање багера и драматично смањење производње електричне енергије, министарка не сматра одговорним бившег директора Милорада Грчића или тренутне руководиоце, који нису постављени на функције због својих стручних капацитета већ због политичке подобности. Криви су грађани! Зато су и кажњени поскупљењем струје, али и отплатом кредита ЕПС-а из државног буџета.
Тај начин пословања, односно пљачке грађана, још је израченији на примеру Србијагаса. У ревидираном финансијском извештају за 2024. годину (извештај за 2025. још није прошао ревизију) наводи се да је Србијагас „значајно смањио кредитно задужење“. У 2023. години, дуг је износио 1.095 милијарди евра, а онда је смањен на 654,5 милиона евра. Већи део дуга отплаћен је из буџета Републике Србије. Другим речима, кредите Србијагаса враћају грађани, који примају плате од по 60.000 динара, за разлику од Душана Бајатовића, директора Србијагаса, чији месечни приходи износе око 4.040.000 динара. Бајатовић сваког месеца прими 67 минималних плата, а сва штета коју направи покрива се из буџета.
У структури задужења, највећи део (495,7 милиона евра) односи се на дугорочне кредите са државним гаранција. Такође, Влада Србије новцем из буџета гарантује и исплату 76 милиона евра краткорочних дугова Србијагаса. То значи да се финансијски ризик те компаније не може посматрати одвојено од потенцијалног ризика за државу.
Како Бајатовић води компанију најбоље илуструју подаци о приходима и профиту. Србијагас је забележио пет одсто веће приходе, а 30 одсто мањи профит. У 2024, добит је пала са 12,03 на 8,37 милијарди динара. То показује да проблем није настао услед обима пословања, него, врло вероватно, количине уноса вотке и вињака у Бајатовића, који се на директорској функцији налази од 2008. године.
Вучићев паразитски и пљачкашки систем владавине огромну штету је направио и осталим јавним предузећима. На том списку, истичу се Путеви Србије, Коридори Србије и Желенице Србије, чије пословање још директно утиче на повећање јавног дуга.
У финансијском извештају за 2024, независни ревизор је посебно навео да краткорочне обавезе ЈП Путеви Србије према Републици Србији износе 95,88 милијарди динара. Екстремно дуговање је настало због немогућности предузећа да уредно враћа кредите страним кредиторима. У пракси, то изгледа овако: Путеви Србије узму кредит код страних банака; не враћају га из сопствених средстава, па терет прелази на Републику Србију. Осим тога, ревизор је утврдио проблеме у признавању трошкова редовног одржавања путева, што значи да су Путеви Србије приказивали трошкове за радове који нису извршени. С обзиром да тим предузећем управља Зоран Дробњак, не чуде овакви покушаји преваре ревизора.
Ипак, и од лошег има гори. Од Путева Србије, у горем стању се налази ЈП Коридори Србије. Рачуноводствено исказане дугорочне обавезе показују да дугорочне обавезе Коридора Србије износе 166,24 милијарде динара, што је 52 пута више од капитала којим располаже то предузеће, који износи само 3,2 милијарде динара. Очигледно, Коридори Србије не могу да врате кредите, па ће то опет морати да уради Република Србија, из буџета у који се слива новац грађана.
Сва јавна предузећа су узимала огромне кредите, најчешће са гаранцијама државе. Позајмљени новац је потрошен на прескупе и непотребне инфраструктурне и остале пројекте. У уносне послове су се уграђивали Вучић и његови тајкуни. Они су поделили десетине милијарди евра, које ће страним и домаћим кредиторима исплаћивати грађани Србије. Што је најгоре, Вучић је до те мере уништио јавна предузећа да не постоји шанса за њихов опоравак. Ипак, штета може и мора да буде бар донекле санирана тако што ће бити позвани на одговорност сви Вучићеви саучесници у уништавању јавних предузећа, која су они третирали као властите краве музаре.
Предраг Поповић – Магазин Таблоид
