Пацијенти гину у болницама услед лекарског немара и грешака, случајних или намерних. Здравствена инспекција је у последње три годне поднела само седам кривичних пријава против лекара. Једна од тих пријава поднета је због смрти Бранислава Ивковића, високог функционера прво СПС-а, а онда и СНС-а. За разлику од Александра Вучића и чланова његове породице, као и његових саучесика Златибора Лончара и Драгана Ј. Вучићевића, који се лече у иностранству, Ивковић се науспешно лечио у Клиничком центру Србије.
Режимски политичари и медији скривају трагичне примере, који разоткривају истину о катастрофалном стању у здравству. Процес уништавања система јавног здравља не спроводи се случајно већ са намером да се пацијенти преусмере на приватне клинике, које су у власништву Вучићевих политичких и пословних ортака, као што су Џихан Абазовић и Милица Ђурђић, ванбрачна партнерка Ане Брнабић.
Србија добија нову дијагностичку опрему и мобилне амбуланте. Министарство здравља наставља да развија трансплатациони програм. Превенција кардиоваскуларних болести у фокусу Министарства здравља. Србија подржала нову „Мапу пута“ за здравље на Западном Балкану. Бесплатна ХПВ вакцина.
Овако изгледају наслови саопштења, којима Министарство здравља покушава да створи утисак да здравствени систем постоји, да се свакодневно ради на побољшању заштите здравља грађана. Режимски медији извештавају о сваком купљеном медицинском апарату, окреченом болничком ходнику, реновираном тоалету и, нарочито, о активностима министра Златибора Лончара.
Права слика стања у здравству може да се види на друштвеним мрежама, где унесрећени и огрочени људи објављују информације о трагедијама које су задесиле њихове ближње. У једном таквом снимку, који се пре неколико дана појавио на Инстаграму, наводи се: „Преминуо је Константин Таневски, ђак Политехнике. Нигде у медијима нећете наћи да је дан пред смрт, под температуром, покушао да оде код зубара у Дом здравља у Шилеровој улици у Земуну. Враћен је јер није имао оверену књижицу. Нигде у медијима нећете наћи да је кобне ноћи позивао Хитну помоћ, али дежурни лекар је сматрао да нема потребе да долазе, него је дао савет. Нигде нећете наћи ни да, кад је Хитна на други позив дошла, није ни морала да долази.“
Режимски медији нису објавили ни вест да је почетком јула избио пожар у старом одељењу Ургентног центра. Лекари и медицинске сестре су на чаршавима износили двадесетак непокретних пацијената. Шест ватрогасних екипа је сатима гасило ватру. Иако су били угрожени животи немоћних пацијената и медицинског особља, вест о пожару није смела да буде објављена како не би нарушила бајке о одличном стању у здравственим установама, које пласирају представници власти.
Режимски медији су игнорисали и трагичан случај двадесеттрогодишњег Ивана Бркића, који је умро у Ургентном центру. Његов стриц Милован Бркић, главни уредник Магазина Таблоид, у својим новинама и у наступима на разним подкастима износио је информације о тронедељном „лечењу“ младића, које је завршено ликвидацијом. У обдукционом налазу истакнут је закључак да је до смрти дошло услед компликација. Не наводи се како је дошло до компликација и ко је за њих одговоран. Ни надлежно тужилаштво није било заинтересовано да то открије. Реаговао је само директор Ургентног центра Марко Ерцеговац, који је оставку на ту функцију поднео истог дана када је умро Иван Бркић. Ерцеговац је одмах отишао у Црну Гору. У вести о Ерцеговцу, дугогодишњем најближем сарадни министра Лончара, медији су истакли: „Његова изненадна оставка, после десет година управљања Ургентним центром, изазвала је велико изненађење међу запосленима, док разлози одласка за сада нису званично саопштени.“
Катастрофално стање у српском здравству понекад на својој кожи осете и припадници владајуће касте, као што је то био случај са Браниславом Ивковићем, бившим високим функционером СПС-а и потом СНС-а. Крајем 2023. године, Ивковић је у једном интервјуу бескрајно хвалио Александра Вучића и „златно доба“, које је у Србију дошло захваљујући напредњачком картелу. Из телевизијског студија је отишао у Клинички центар Србије. После прегледа, хитно је оперисан у пределу абдомена. После двогодишње борбе са карциномом, преминуо је 20. новембра 2025.
У том периоду, борио се и против лекара, које је сматрао да су одговорни за стање у коме се налазио. Ту борбу је, после његове смрти, наставила Биљана Поповић, која је са Ивковићем била у браку и која је, такође, била истакнути припадник картела.
– Све наше сумње да му је сакривена дијагноза су се потврдиле редовним надзором, а након тога и ванредном инспекцијом Министарства здравља. Инспекција је поднела кривичну пријаву надлежном Првом основном тужилаштву у Београду. Ми смо се истовремено борили за мало живота и достојанства. Бане јесте био метастатски болесник од самог почетка и њему је требала системска терапија. Дакле, не можете никога да отпустите из болнице, да иде кући, да га уверите да је здрав – каже Биљана Поповић, бивша државна секретарка у Министарству унутрашњих послова.
У својим исказима на Инстаграму, она истиче да је кривична пријава поднета против Велимира Марковића, директора Клинике за дигестивну хирургију, патолога Марјана Мицева, хирурга Драгана Басарића и лекара Ненада Мијалковића, Марка Дожића и Александре Ђурић Стефановић. Биљана Поповић тврди да нису криви они, него доктор Владимир Дугалић, па чак објављује и његове фотографије из ресторана „27“.
О старој мудрости „болест је свачија“, Бранислав Ивковић и Биљана Поповић нису размишљали док није погодила њих. До тада су учествовали у злочиначким подухватима режима Слободана Милошевића и Александра Вучића. Нису ни претпоставили да их може снаћи судбина милиона обичних грађана, који су деценијама страдали од последица лекарских грешака и злоупотребе правосуђа.
За разлику од Ивковића, већина водећих чланова картела добро зна у каквом стању се налази здравствени систем. Зато се Александар Вучић лечи у Лондону и Тел Авиву, Данило Вучић у Чикагу, Милица Вучић у Берлину, министар здравља, тзв. Доктор Смрт у Бечу, а Драган Вучићевић у Минхену. Знају какав систем су створили, па не желе да ризикују. А, док се новцем грађана, лече у најскупљим клиникама, уверавају своје жртве да је здравство квалитетно.
Осим у пропагандним изјавама, ту лаж бране конкретним поступцима, кроз државне институције. Здравствена инспекција је поднела само седам кривичних пријава у последње три године. Не зна се колико десетина хиљада пацијената је оштећено услед лекарских грешака, многи и фатално, али инспекција је само за седам случајева утврдила да постоји основана сумња да су учињена кривична дела.
Јефтиним маркентишким триковима, Вучић покушава да сакрије трагично стање у здравству, за које су одговорни он и његови саучесници из картела. У последњој кампањи пред парламентарне изборе, 26. октобра 2023. године, обећао је да ће „тачно до 1. јануара 2024.“ бити очишћење све листе чекања.
Дневни просек, објављен на сајту Републичког фонда задравственог осигурања, за дан 20. јула 2026. показује да се на листама чекања налазило 29.386 пацијената.
Чека се на све врсте интервенција, од уградње бајпаса или трајног вештачког водича срца (ТВЕС) до уградње ендопротеза кука. Чак се чека и на прве МР прегледе главе. У Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, пацијенту који је примљен 16. јуна 2026. заказан је први преглед за 4. децембар ове године. На листама чекања налазе се пацијенти, којима је још у пролеће 2023. одређен термин за интервенцију крајем 2027. године.
Вучићев режим је системски уништио српско здравство. Наравно, то није урађено случајно, услед незнања или несналажења, него због повећања зараде његових ортака из картела, који имају приватне клинике.
Србији данас недостаје 2.155 лекара специјалиста, а око 800 лекара је затражило до краја јуна да напусти земљу и оде у печалбу.
У Србији послује око 700 приватних здравствених установа, општих и специјалних болница, поликлиника и домова здравља, као и више од 1.000 приватних специјалистичких ординација и око 3.000 стоматолошких амбуланти. Приватни здравствени сектор вреди приближно 500 милиона евра годишње, што чини око 10 одсто укупног тржишта здравствених услуга у Србији.
У последњих седам година, удео приватних клиника у подели зараде од укупно пет милијарди евра, константно расте по 15 одсто годишње. Толики раст је омогућен принудним трансфером пацијената из државних у приватне болнице, који стимулише напредњачки режим.
Но, напредњачки преваранти су толико неспособни да не умеју да искористе ни све предности у пословању, које су сами себи обезбедили. То се види на примеру клинике БеоЦелл, коју су у октобру 2022. године у Београду отворили Џихан Абазовић, брат тадашњег црногорског премијера Дритана Абазовића, и Милица Ђурђић, сексуална партнерка тадашње српске премијерке Ане Брнабић. Да је у питању превара могло је да се наслути по власничкој структури.
Као званични власник клинике пријављена је фирма Винцула Биотецх Гроуп д.о.о. Београд. У њеној власничкој структури налазе се кипарска офшор компанија Енсифолиа са 75% власничког удела, Робне куће „Београд“ са 15%, Александар Љубић са једним процентом, док један проценат деле Владимир Хархаји и Душан Марић. Није познато ко поседује остали удео у власништву. Са пријављеним почетним капиталом од нула динара (0), клиника БеоЦелл у првој пословној години је направила губитак од 632,4 милиона динара. Следеће године, 2024, пословала је са профитом од 107,5 милиона динара, да би потом, 2025. опет забележила минус од 30 милиона динара.
Укупни губитак износио је око 555 милиона динара, односно 4,7 милиона евра. Уз то, Абазовићева и Ђурђићкина клиника је оставила дуговања од 867 милиона динара, тј. око 7,4 милиона евра. БеоЦелл је пуштен у стечај, а његов власник Винцула Биотецх налази се у блокади од 2024. године са краткорочним и дугорочним дуговима од 813 милиона динара (6,9 милиона евра). На крају, ником ништа. Дритан Абазовић и Милица Ђурђић иза БеоЦелл-а оставили огромне дугове и упустили се у нове пословне ангажмане.
Ако буде правде, њихови и сви остали напредњачки дугови биће наплаћени чим Вучићев картел падне с власти.
У ослобођеној Србији створиће се услови за обнову здравственог система, али и за привођење правди свих криваца за његово уништавање.
Предраг Поповић – Магазин Таблоид
