Председник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик наводно је америчком председнику Доналду Трампу понудио споразум о експлоатацији минералних сировина по узору на договор између САД и Украјине, пише аустријски „Стандард“. Низ рударских пројеката у Босни и Херцеговини већ изазива велику забринутост грађана због могућег утицаја на животну средину, а посебно се издвајају пројекти на Мајевици, Озрену, у Језеру и Варешу.
Становници села у околини Мајевице у Републици Српској годинама страхују да би стране компаније могле започети експлоатацију литијума и других руда. Према проценама, испод Мајевице налази се око 1,5 милиона тона литијум-карбоната, 94 милиона тона магнезијум-сулфата и 17 милиона тона бора. Швајцарска компанија „Арцоре АГ“ добила је дозволу за истражна бушења, а са канадско-немачком „Роцк Тецх Литхиум“ договорила је заједничко улагање. Експлоатација би требало да почне 2028. године, а литијум би се користио за производњу батерија за око 500 хиљада електричних возила годишње.
Мештани су основали удружење „Чувари Мајевице“ и упозоравају да би експлоатација могла угрозити реке Гњицу и Јању. Сличне бојазни постоје и на Озрену због никла, у општини Језеро због истраживања злата, сребра, бакра и других метала у близини извора Пливе, као и у Варешу где канадска компанија већ експлоатише метале, а забележене су повишене концентрације олова у крви радника и становника.
Овај развој догађаја представља велику опасност и за Србију. Рударски пројекти у непосредном суседству, посебно они који укључују литијум и пратеће хемикалије, могу директно угрозити водотокове и подземне воде које прелазе границу. Овај сулуди Додиков покушај да себе политички спасе је иста опасност као и евентуално отварање рудника Рио Тинта у Србији. Док се у Републици Српској тек истражују налазишта, у Србији је пројекат Јадар већ далеко одмакао и прети да загади један од најважнијих водоносних система у земљи, са потенцијално катастрофалним последицама по пољопривреду, здравље становништва и цео екосистем западне Србије.
Док мештани у БиХ организују отпор и захтевају строже еколошке стандарде, питање је да ли ће власти у Србији имати снаге да се одупру притисцима за отварање Рио Тинта. И Александар Вучић покушава на исти начин као и Додик да се политички спасе и странцима препусти све ресурсе.
Искуство из Босне и Херцеговине показује да се локалне заједнице често остављају саме у борби против моћних компанија и политичких договора који се склапају далеко од очију јавности. Уколико се слични споразуми почну склапати и у региону, ризик од трајног загађења постаје регионални проблем од којег Србија неће моћи да побегне уколико се цео српски народ не дигне на устанак.
(Србин инфо)
