Институт за архитектуру и урбанизам Србије је тело које води рачуна о архитектури и урбанизацији Београда и других градова, а у време СНС-СПС режима је термин „удбицид“ постао уобичајен због дивљачке градње, која је потпуно променила лични опис наше престонице и других градова.

Институт за архитектуру у урбанизам води руководство (директор др Саша Милијић, помоћник директора др Божидар Манић, огроман број научних саветника..), а њихов рад контролише Управни одбор којим је до пре неколико дана председавао проректор БУ и професор на Саобраћајном факултету Небојша Бојовића, а један од чланова УО је био до сада и ректор Владан Ђокић, професор на Архитектонском факултету.

Остали чланови УО овог тела су: др Никола Крунић, др Данило Фурунџић (проф. на Архитектонском), др Ивана Ракоњац (доцент на Архитектонском), др Наташа Даниловић Христић, др Небојша Стефановић (https://iaus.ac.rs/rukovodstvo/)

Грађани Србије појма немају ни када су „опозициони“ ректор и проректор уопште постављени у Институт (постављају се одлуком владе Србије, решења о постављању и разрешењу потписују премијер или његов заменик), а камоли колико су новца (мимо плате универзитетских професора и функција ректора и проректора) добијали из буџета за чланства у Управним одборима током студентских блокада, али и пре и после њих.

Ипак, режимски медији знају јер су блиски властодршцима који деле народне паре па су објавили податак да су од 2024. године до сада њих двојица добила скоро 5 милиона динара. Неко богат ће рећи „па то није нека кинта“, АЛИ жртве урбицида у Београду и Србији знају колику цену плаћају.

Режимски медији су објавили, наводећи Институт као извор, да је ректор Владан Ђокић као члан Управног одбора Института за архитектуру и урбанизам само током 2024. године примио 674.533 динара. Те године Управни одбор је имао само седам састанака тј. седница. У новембру те године је пала надстрешница Железничке станице у Новом Саду под којом је страдало 16 људи (много деце), а студенти су блокирали све факултете тражећи правду за жртве (нико није у затвору због тог убиства, није ни почело суђење).

Током „блокадне“ 2025. године када су професори факултета, средњих и основних школа широм Србије остајали без посла и без плате, ректор и проректор су и даље имали пуно поверење СНС-СПС Владе Србије да седе у Управном одбору Института за архитектуру и урбанизам и добијају апанажу, а Вучић је градио пуном паром.

Током 2025. године је УО одржао укупно осам састанака, а по том основу је Ђокићу исплаћено чак 844.344 динара, док је током 2026. године до августа месеца (када су разрешени од владе Србије), одржано шест седница и за то је из буџета исплаћено Ђокићу још 593.496 динара.

Укупно је Ђокићу за период од 2024. до 2026. године по овом основу исплаћено 2.112.373 динара, наводи Курир и констатује да је још већи износ примио проректор и редовни професор Небојша Бојовић на месту председника Управног одбора.

Њему је 2024. године исплаћено 858.090 динара, а током „блокадне“ 2025. чак 1.070.568 динара, ове године до разрешења у августу још 789.954 динара.

Укупна примања Бојовића по основу функције председника УО су 2.718.612 динара.

Збирно, двојица високих функционера Универзитета у Београду примила су, према подацима достављеним Куриру, готово 4,83 милиона динара. За то време су одржали 21 седницу и одобрили ко зна које пројекте…

Рио Тинто и Зиђинг ПАРТНЕРИ државног Инстуитута за урбанизам?!

На сајту https://iaus.ac.rs/partneri/ као партнери и сарадници Института су наведени Универзитети, Министарства, Јавна предузећа, градови и општине, али и приватне компаније: НИС а.д. Нови Сад
Хепако д.о.о. Београд-Врачар
Ракита еxплоратион д.о.о. Бор
Рио Сава Еxплоратион д.о.о. Београд
Сербиа Зијин Бор Цоппер д.о.о. Бор
Силвер-Коп девелопмент д.о.о. Београд

На страници Актуелни пројекти https://iaus.ac.rs/aktuelni-projekti/ се види да је баш у 2024. години почео њима посебно значајан пројекат: МИНИПАРТ – Унапређење учешћа јавности у просторном планирању рударских региона (2024-2027)

У опису пројекта пише, између осталог:

„Отпор заједнице и стручњака према рударским активностима у Србији интензивиран је од 2000-их, што увећава значај теме суштинског учешћа јавности у планирању рударских подручја. МИНИПАРТ има циљ да пронађе најприкладније методе учешћа јавности, тестиране и прилагођене заинтересованим странама у рударским регионима, укључујући и рањиве групе. Овако дефинисане методе обезбедиће значајно учешће заинтересованих страна у планирању, смањити конфликте и омогућити балансирање потреба грађана, индустрије и управе, не само у рударским регионима већ и другде“.

Није прецизирано да ли су партнери овог пројекта Института Рио Сава и Зиђинг…

Србин.инфо