Најновији пример тог модела је Богдан Илић – Бака Прасе, јутјубер чије се име последњих дана све отвореније доводи у везу са изборним амбицијама, али и са људима из најтврђег језгра режимске моћи.

Портал Београдинфо.рс објавио је промотивни визуал са поруком „Бака Прасе излази на изборе“, уз тврдње да би могао да освоји „чак до 25 одсто гласова“, циљајући пре свега младе који „не виде себе ни у СНС-у, али ни у блокадерској опозицији“.

Другим речима – идеална мета за Вучићеву стратегију разбијања опозиционог бирачког тела.

На друштвеним мрежама уследиле су бурне реакције. Корисница Маријал (@ММојсиц) иронично је најавила оно чега се многи већ прибојавају:

„Једва чекам кампању на Пинку. Да Жељко Митровић пушта Баку Прасета све у 16 и организује емисије у којима га хвале. Чуј организује, сам учествује и хвали.“

Ова порука није без основа. Пинк, Жељко Митровић и Александар Вучић већ годинама функционишу као јединствен пропагандни апарат, у којем се „нови ликови“ лансирају искључиво када су корисни режиму.

Тврдње о вези са Звонком Веселиновићем

Додатну тежину целој причи дају тврдње које су се појавиле на мрежама, а које власт упорно игнорише.

Корисник БезСтраха (@БезСтраха26279) навео је:

БАКА -ПРАСЕ ЈЕ ВЕЋ ДУЖЕ ВРЕМЕ ПОД КОНТРОЛОМ ВЕСЕЛИНОВИЋ ЗВОНКА И У ВЕЛИКИМ ДУГОВИМА ЈЕ !👌
👎👎👎 https://t.co/zJnazNDdRs

— БезСтрага (@БезСтраха26279) Јануарy 19, 2026

Иако ове тврдње засад нису судски потврђене, име Звонка Веселиновића није непознато јавности. Реч је о човеку који се налази под санкцијама САД, а чије се име годинама везује за криминал, корупцију и манипулације на Косову и Метохији, инфраструктурне послове и блиске везе са врхом власти у Београду.

У таквом контексту, питање није да ли је свака тврдња тачна – већ зашто режим ћути, и зашто се Бака Прасе појављује искључиво у медијима који су под директном или индиректном контролом власти.

Вучићев стари рецепт – Лажна алтернатива

Александар Вучић већ има искуства са оваквим пројектима:
– „независни“ кандидати,
– естрадне листе,
– политички аналфабети са великим дометом на мрежама,
– људи без икакве одговорности, али са огромном медијском подршком.

Циљ је увек исти:

разводнити бунт, склонити фокус са стварних проблема, разбити опозиционе гласове и понудити „забавну“ замену за озбиљну политику.

У земљи у којој се студенти хапсе, активисти развлаче по таблоидима, а криминалци постају инвеститори и партнери државе, идеја да се политичка сцена претвори у ријалити није грешка – већ стратегија.

Док одговори изостају, једно је јасно:

У Вучићевој Србији ништа не излази на изборе случајно.