На протесту у Ваљеву одржао је свој говор Владимир Јанковић, бивши потпуковник полиције, који је објаснио да је свог колегу видео дан након прошлогодишњег насиља за кога је сазнао да је стравично тукао студенте и грађане на протесту у том граду.

„Питаш ме за тај 14. август. Боли. Боли сваки ударац пендреком иако мене нису тукли. Прескакали су трећепозивце и тукли само децу јер су њих се вероватно највише плашили. Циљна група били су средњошколци и студенти и све што личи на њих док маторце нису дирали“, рекао је Јанковић.

Он је истакао да га посебно боли то што младе није могао да заштити, а требало је, али је претрпео стравичне последице од сузавца.

„Боле оне улице које су првом зором опране и орибане да се не види крв. Патроне сузавца су покупили стакло почистили а улице орибали. Рециклирали су штитове да се не виде трагови крви. Савест нису рециклирали јер ће то за њих одрадити Информер. Ту ноћ нисам спавао. У плућима сузавац а у очима сузе не због сузавца већ због свега виђеног. Очи ми је излечила једна Милица гимназијалка која ми је дала физиолошки раствор а затим отрчала да помаже другима. Она је са нама“, рекао је говорник на протесту.

Он је истакао да га је посебно погодио сусрет са колегом, наредног јутра, за кога је сазнао да је најстрашније тукао студенте и грађане.

„Бивши колега кога сам претходне вечери препознао у кордону и за кога сам одмах сазнао да је највише тукао оне који су се предали. Јавили су ми његови да нису могли да га обуздају. Придржава своје дете на тобогану игра се са њим тепа му и пева му дечије песмице. То је оно што највише боли када схватиш да је то за њих само посао и да су те вечери зарадили дневницу за прековремени ноћни рад. Синоћ то нису била њихова деца већ нека туђа деца а сада је ово његово дете коме ће поклонити дневницу од ноћног рада. Купиће му књигу. Можда му се свиди па одлучи да студира па га можда за двадесет година пребије неки колега коме је баш ту ноћ запала ноћна смена. Или ће му купити пластични пиштољ да се навикава на оружје. Можда постане полицајац као тата. Тата ће га све научити и све ће му објаснити али му никада неће рећи шта је радио тог 14. августа“, истакао је бивши потпуковник.

Он је истакао да је овај говор и скуп посвећен деци којима нису могли да помогнемо тог 14. августа.

„Посвећено студентима који већ годину и по дана трају у тој борби. Посвећено и свим људима из нашег града који трпе пропагандну машинерију и који су сада на стубу срама. Поздрав за мог кума Николу Мирковића адвоката кога сада развлаче по пропагандним гласовима. Живела Србија, живела слобода“, рекао је за крај Владимир Јанковић.