Александар Вучић је у страшној ноћној мори око расписивања избора. Куповина времена, која му је годинама служила као главна стратегија, више му не помаже – сада му одмаже. Његов рејтинг пао је испод 28 одсто и наставља да тоне.
За поређење, 2012. године улазио је у изборну трку са свега 2,8 одсто, да би у једном тренутку достигао и 58 одсто. Данас је ситуација потпуно обрнута. Рејтинг СНС-а као странке још је нижи од његовог личног. Док чека и одлаже изборе, следе поскупљења, хаос због распада система и све већа беспарица.
Сваки дан одлагања додатно урушава оно мало институција које су остале и повећава гнев грађана. Ако распише председничке изборе, који по Уставу морају да буду одржани најкасније до априла 2027. године, Вучић добро зна да његов кандидат губи. А губитак на председничким изборима аутоматски би отворио пут грађанима да издејствују ванредне парламентарне изборе. Расписивање парламентарних избора још је већи проблем.
Сви његови кадрови који би се нашли на будућој листи тренутно су у негативном рејтингу. Нема више „локомотиве“ која вуче, нема више страха који мобилише, нема више довољно куповине гласова да покрије огромну разлику.
Управо зато Вучић тренутно игра на две карте. Прва и главна је да од западних центара моћи извуче зелено светло за нову, још бруталнију крађу избора. Потребна му је дозвола да поново употреби све механизме које је користио до сада – бирачке спискове, притиске, куповину гласова и класични изборни инжењеринг.
Без те дозволе, ризик да крађа буде превелика и да изазове нове масовне протесте постаје превисок. Ако ту дозволу не добије, у рукаву држи резервни сценарио. Прво би расписао председничке изборе (који по Уставу морају да буду одржани најкасније до априла 2027). Зна да његов кандидат на њима губи. Али губитак би му отворио простор да се, без икаквог додатног гласања, монтира на место премијера. Тако би формално поштовао уставне рокове, а суштински задржао сву реалну власт у својим рукама – макар до краја ЕКСПА уз кампању за транзиоциону, мирну предају власти уз кохабитацију и уз сценарио из ЦГ где Мило Ђукановић није ухапшен за сва злодела.
Председник Демократске странке Срђан Миливојевић ових дана је јасно рекао оно што многи мисле: Вучић не сме на изборе. Двоструко више грађана подржава студенте него њега, а та разлика расте из дана у дан. Не може да украде онолико гласова колико му недостаје.
„Вучевић и његов газда Вучић већ годину дана највљују изборе, померају датуме и купују време. Вучевићево ‚мање од 100 дана до избора‘ само је нови рок у старој превари“, истакао је Миливојевић.
Додао је и да је Вучићева прича о томе како ће прихватити пораз празна прича и унапред припремљено оправдање за ново одлагање. Куповина времена више није решење. Она је постала део проблема. Што дуже одлаже, то дубље тоне. Избори су му постали ноћна мора – јер зна да на њима губи ако игра фер, а без дозволе Запада за крађу више нема сигуран механизам да победи. Зато сада истовремено моли за зелено светло и спрема бекство у премијерску фотељу.
Миливојевић је поручио оно што многи мисле: од избора Вучић још неко време може да бежи. Али да побегне из Србије и од одговорности – нећемо му дозволити.
(Србин инфо)
