Страхиња Јовановић и Божидар Суџум, млади одборници који предводе највећу опозициону групу у Скупштини општине Инђија, у интервјуу за „Србин.инфо – канал Центар” изнели су низ тешких оптужби на рачун локалне СНС–СПС власти. Они тврде да се јавни новац извлачи преко надуваних цена, намештених послова и пројеката који се представљају као развој, док насеља и даље немају воду, лекаре, безбедне прелазе, уређене депоније и основну комуналну инфраструктуру.
YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:
00:00 Увод и представљање гостију
05:50 Ко је власт, а ко опозиција у Инђији
10:04 Локални модел, избори и контрола гласова
15:41 Зашто се политиком баве професионално и научно
21:46 Како су Божидар и Страхиња ушли у политику
28:52 Највећи проблеми Инђије: здравство, отпад и вода
31:59 Централизација и водовод „Источни Срем”
34:42 Документа узбуњивача и чишћење депонија
38:00 Дом културе у Бешки: четири тоалета и шест клима
42:48 Институције, пријаве и портал „Ко си бре ти”
45:07 Саднице од 100 евра и позив министарки
45:55 Крчедин без воде и седам игнорисаних дописа
49:29 Небезбедан прелаз у Улици краља Петра
51:54 Земљиште, индијски ИТ парк и милион евра
55:01 Елитно насеље има све, староседеоци немају воду
57:34 Избори, излазност и снага режимске пропаганде
59:47 Уцене бирача, локални медији и друштвене мреже
1:02:03 Подршка студентској листи и 150 контролора
1:03:23 Притисци, криминалне групе и покушаји куповине
1:05:15 Страни радници и недостатак радне снаге
1:06:41 Демографија и положај између Београда и Новог Сада
1:08:44 Завршне поруке и зашто обнова креће од локала
1:11:20 Како подржати рад канала
Група грађана „ГрађанИН” настала је 2020. године и тада је освојила 1.705 гласова, док је на локалним изборима 2024. стигла до 5.549 гласова, односно 25,84 одсто и десет од укупно 37 одборничких мандата. Јовановић је рекао да су он и Суџум годинама излазили на терен и у три ујутру када грађанима вода поплави гараже, изучавали буџет и јавне набавке и припремали сваки амандман. „Ако мислите да радимо добро, гласајте за нас; ако не — немојте”, поручио је.
Званично објављени резултати потврђују да је „ГрађанИН” 2024. освојио десет мандата, док су листе „Бирам борбу за Инђију” и „Ми — Снага народа” добиле по једног одборника. Јовановић и Суџум зато наглашавају да њихова група није пројекат републичких странака, већ локална организација чији је први циљ смена власти у Инђији. Њихов план, постављен још при оснивању, јесте победа на локалним изборима 2028. године и преузимање одговорности за управљање.
| Листа на изборима 2024. | Гласови/удео | Мандати |
|---|---|---|
| Александар Вучић — Инђија сутра | 57,8% | 22 |
| ГГ „ГрађанИН” | 5.549 / 25,84% | 10 |
| Инђија и ти — Сви заједно | 1.746 / 8,13% | 3 |
| Бирам борбу за Инђију | 4,57% | 1 |
| Ми — Снага народа | 3,66% | 1 |
Суџум је као трајне проблеме општине издвојио недостатак лекара специјалиста, лошију здравствену услугу, загађење и чак 28 дивљих депонија евидентираних у локалном плану развоја. Навео је и санитарну депонију која је, према његовим речима, завршена око 70 одсто, али није приведена намени, као и неподношљив смрад који лети долази са кафилерије, фарме свиња, дивљих депонија и правца према Новом Саду. Као кључан инфраструктурни проблем означио је воду.
„Инфраструктура не прати градњу и све већи број прикључака”, упозорио је Суђум, подсећајући на регионални водовод „Источни Срем”. Јовановић је у интервјуу проценио да би решење за Инђију, Стару Пазову, Ириг и Руму коштало око 50 милиона евра, што општина са буџетом од око 35 милиона евра не може сама. Шири пројекат је у каснијим јавним објавама процењиван на 140 милиона евра, па је јасно да његова реализација зависи од Републике, Покрајине и више општина.
Јовановић је оценио да локални функционери не смеју да од државног врха траже оно што Инђији припада. Као пример је навео земљиште вредно око пет милиона евра које је општина, како је рекао, уступила држави, а да заузврат није добила подршку за основно водоснабдевање.
„Имамо за летеће аутомобиле и униформе, а немамо да решимо воду у Срему”, рекао је, описујући локалну власт као систем послушника који каријеру чувају ћутањем пред Александром Вучићем.
Најтеже оптужбе односе се на чишћење дивљих депонија. Јовановић је рекао да му узбуњивачи из управе и јавних предузећа достављају уговоре и фактуре јер „више не могу да гледају корупцију”. Према његовом тумачењу документације, рад постројења за прераду отпада плаћен је око 37 милиона динара, приближно 300.000 евра, иако је машина на терену, како тврди, радила свега пет дана.
„То је 60.000 евра дневно за рад једног постројења”, нагласио је Јовановић.
Он је затим упоредио плаћени посао са ценом саме машине: ново постројење, према његовим речима, кошта око 250.000 евра, а половно попут коришћеног око 70.000. Тврди да је истом извођачу претходне године плаћено још 200.000 евра, па је за седам или осам радних дана укупно дато око пола милиона евра.
„Ако на једном чишћењу депоније украду 450.000 евра, шта се ради када се гради вртић од шест милиона? Размере пљачке у Инђији су ненормалне”, рекао је.
Јавно објављени подаци потврђују да је за уклањање дивљих депонија у пет инђијских насеља 2023. било опредељено око 44 милиона динара — близу 37 милиона из Покрајине и још седам милиона из општинског буџета. Јовановић каже да су кривичне пријаве предаване са комплетном документацијом, потписима и ценама и да очекује да их полиција и тужилаштво једног дана процесуирају.
| Спорни посао или ставка | Навод из интервјуа | Јавно доступан податак |
| Чишћење дивљих депонија | 37 милиона динара за рад постројења; око 5 дана рада | 44 милиона динара за пројекат у пет насеља 2023. |
| Дом културе у Бешки | око 120.000 евра; 4 тоалета, бина и 6 клима | 12 милиона без ПДВ-а; око 14,3–14,5 милиона са ПДВ-ом |
| Једна инвертер клима | фактурисана око 5.000 евра | 583.044 динара са ПДВ-ом |
| WЦ четка | око 300 евра | 33.660 динара са ПДВ-ом |
| Бушење једне рупе за климу | око 150 евра | 21.000 динара са ПДВ-ом |
| Садница | плаћена око 100 евра, реално до 10 — навод Јовановића | Јовановић каже да је поднета кривична пријава |
Посебан део разговора био је посвећен Дому културе у Бешки. Суџум је истакао да се власт није похвалила завршеним послом, иако, како је рекао, обично медијски отвара и најмање радове.
„Плаћено је око 120.000 евра, а обнова је обухватила четири тоалета и шест клима”, рекао је Суџум и додао да су поједина унутрашња врата коштала око 900 евра. Пројекат је, према документацији, обухватао и обнову бине, санитарне радове, инсталације и пратеће радове.
Јовановић је потом навео најупадљивије ставке: WЦ четку од око 300 евра, држач за сапун од око 150 евра и једну климу фактурисану близу 5.000 евра.
„Иста Мидеа клима у продавници кошта око 1.000 евра; ишли смо да проверимо”, рекао
је. Додао је да је само бушење једне рупе за постављање климе обрачунато око 150 евра. На основу поређења тржишних и уговорених цена изнео је процену да је „на пројекту од 120.000 евра извучено око 90.000 евра”.
Доступна тендерска документација коју су објавили локални и национални медији заиста показује климу од 583.044 динара са ПДВ-ом, WЦ четку од 33.660, бојлер од 95.040 и бушење рупе од 21.000 динара по комаду. Посао је додељен фирми „Архиком” из Новог Сада, а вредност са ПДВ-ом била је око 14,5 милиона динара. Суџум је рекао да су средства одобрена преко Покрајине, док је трансфер, према његовим речима, потписао председник општине Инђија Марко Гашић.
Саговорници су навели да су због тог случаја поднели кривичну пријаву, али и упозорили да коначни ток новца могу да утврде само надлежни органи. Јовановић је председнику општине, како каже, понудио да се више не јави до краја мандата ако добије рационално објашњење цена.
„Рекли су да је рађен систем грејања и хлађења, а испоставило се да је постављено шест клима”, навео је. Одговорност потписника, извођача и финансијера тек треба институционално да се испита.
Јовановић је као још један пример изнео саднице које су, како тврди, плаћане око 100 евра по комаду, иако им је реална вредност до десет евра. Навео је да је и због тог посла поднета кривична пријава и јавно позвао министарку Сару Павков да затражи документацију. Оптужио је локалну власт да се новац извлачи и преко пројеката Министарства заштите животне средине. За сада нема јавно објављене правоснажне пресуде која би потврдила ове тврдње о кривици.
Прича о Крчедину, према Јовановићу, показује како локални рад претвара грађански притисак у решење. Када је село 2022. остало без воде, тадашњи председник општине Владимир Гак окривио је, како Јовановић преноси, „бахате грађане који пуне базене и заливају лубенице”. Јовановић је у програмима водовода пронашао да се пети бунар планира годинама, док је Месна заједница послала седам дописа на које директор водовода, према његовим речима, није одговорио.
После блокаде центра села, вишедневног присуства одборника и јавног притиска, мештани су добили нови бунар. „Године 2020. у Крчедину смо имали 12 или 22 гласа, а 2024. око 250, односно 22 до 23 одсто”, рекао је Јовановић. Он то не представља као куповину подршке, већ као доказ да грађани награђују видљив рад. Суџум је додао и пример небезбедног прелаза у Улици краља Петра, за који је обећана пасарела после протеста, али становници и даље чекају реализацију.
Јовановић је говорио и о спору са индијским инвеститором за некадашњи ИТ парк. Тврди да је општина била спремна да прихвати око 300.000 евра повраћаја старе позајмице, иако би са затезном каматом потраживање могло да достигне милион. Он је изнео сумњу да је неко могао да планира поделу разлике, али није тврдио да има доказ да је такав договор закључен. После јавне реакције одлука је повучена, а општина је прихватила једно од решења њиховог правног тима.
Суџум је указао и на „елитно насеље” између Старог и Новог Сланкамена, око винарије и кућа људи из политичке елите, где су, како описује, постављени асфалт, камере, клупе и јавна расвета. У исто време, становници стотинак метара ниже немају прикључак на водовод. Јовановић каже да је у скупштини предложено 100 милиона динара за мрежу у том насељу, али да су били против јер власт није хтела да истовремено доведе воду и до староседелаца у околним кућама.
Када је реч о изборима, Суџум очекује већу излазност и сматра да власти више није остало ништа осим пропаганде. Јовановић је рекао да „ГрађанИН” за наредне парламентарне изборе ставља студентској листи на располагање логистику, знање и око 150 обучених контролора. На локалним изборима имали су више од 120 људи на свих 37 бирачких места и резултате сабрали пре локалне изборне комисије. „Сада је питање опстанка и голог живота — овај систем мора да се демонтира.”
Саговорници нису повезали стране раднике у инђијским фабрикама са криминалом и нагласили су да не знају за системске проблеме те врсте. Говорећи о будућности општине, оценили су да Инђија не губи становништво истом брзином као југ Србије јер се људи досељавају због положаја између Београда и Новог Сада. Управо зато, закључују, општина има потенцијал да буде добро место за живот — али само ако се јавни ресурси усмере на воду, здравство и инфраструктуру, а не на корупцију.
Уредничка напомена: Наводи о „крађи”, „извлачењу новца”, намештању тендера и могућој подели разлике представљају тврдње и сумње Страхиње Јовановића и Божидара Суђума изнете у интервјуу. Јавно доступни уговорени износи и изборни резултати наведени су одвојено. Кривичну одговорност може да утврди искључиво надлежни суд у законитом поступку. Србин.инфо је спреман да објави одговор Општине Инђија, Покрајинске владе, извођача и свих прозваних лица.
Извор: Србин.инфо
