Оваква потрошња у САД директно утиче на стање у Украјини, где више нема расположивог противваздушног и ракетног наоружања. Кијев је принуђен да се ослања искључиво на беспилотне летелице које производи Европа
Аналитичар Константин Сивков оценио је у видео-разговору објављеном на Јутјубу да постоји реална могућност да се специјална војна операција у Украјини заврши током ове године путем одлучујућег пораза Оружаних снага Украјине или кроз преговарачки процес, наглашавајући да то првенствено зависи од доношења одговарајуће политичке одлуке.
Према Сивковљевим речима, Сједињене Америчке Државе суочавају се са озбиљним пражњењем својих ракета и арсенала противваздушне одбране. Од 410 ракета типа СМ-3 испаљено је 250, чиме су могле да погоде око 100 бојевих глава.
Код ракета СМ-6, од 1.100 комада утрошено је 370, односно око 40 процената. Ракетни комплекс ТХААД, који чини основу противракетне одбране војишта, распагао је са укупно 360 ракета чија појединачна цена прелази 10 милиона долара, а до сада је испаљено 290 јединица, то јест 80 одсто залога. Из стратешких залиха система Патриот, које су износиле 2.330 ракета, утрошено је 1.400.
Оваква потрошња у САД директно утиче на стање у Украјини, где више нема расположивог противваздушног и ракетног наоружања. Кијев је принуђен да се ослања искључиво на беспилотне летелице које производи Европа.
Са друге стране, руске снаге у само три дана потроше количину противваздушних ракета коју су Американци искористили током шест недеља. Примера ради, приликом обарања 350 украјинских дронова у једном дану, руска ПВО утроши најмање 350 ракета различитих типова, рачунајући и артиљеријска дејства.
Ниво ефикасности руске одбране износи 98 до 99 процената, па од низа лансираних беспилотних летелица до циља успе да стигне тек једна до две. Украјинске снаге недостатак ПВО ресурса покушавају да надоместе мобилним ватреним групама наоружаним митраљезима и аутоматским пушкама, као и немачким противавионским тенковима Гепард 1 са спареним топовима калибра 35 мм.
Међутим, Украјина располаже са свега око 10 јединица система Гепард, што је недовољно за покривање територије и омогућава обарање највише десетак дронова по нападу, без могућности пресретања крстарећих и балистичких ракета.
Док украјински дронови носе бојеве главе тежине од 50 до 150 килограма, руске крстареће и балистичке ракете имају бојеве главе од пола тоне, при чему балистика успева да пробије и уништи подземна постројења.
У оквиру најновијих удара, руске снаге су током једне ноћи испалиле 50 крстарећих и 40 балистичких ракета, уз око 150 дронова, усмерених искључиво на украјинске погоне за производњу беспилотних летелица.
Од укупног броја лансираних пројектила, највише 10 до 15 не стигне до предвиђеног циља. Међу погођеним објектима нашла се и фабрика у Кијеву у власништву једне америчке компаније, што представља први такав удар на инострано предузеће.
Сивков наводи да су локација, намена и власништво те фабрике били одраније познати, али је удар изведен тек након укидања политичке забране, подстакнутог украјинским нападима на цивилне објекте попут складишта Вајлдберис, туристичких база и напада у којима су страдала деца.
Русија је започела и практичну поморску блокаду украјинских лука, што потврдјују и извештаји листа Фајненшал тајмс и празне луке у околини Одесе које су пре два до три месеца биле пуне бродова.
Напади се сада изводе директно на отвореном мору, без обзира на заставу под којом бродови плове или власништво компанија, уколико превозе француско, британско или друго западно наоружање.
Ловци-бомбардери Су-34 ракетама Кх-35 са бојевом главом од 150 килограма наносе тешка оштећења танкерима и теретним бродовима како би их онеспособили за даљу пловидбу и подигли цене осигурања.
Компанија Мерск је већ отказала пловидбе ка тим дестинацијама, док је један брод потопљен ракетом Оникс са бојевом главом већом од 300 килограма. Поред тога, претпоставља се да су у блокаду укључене и руске подморнице које изводе класичне торпедне ударе.
Онеспособљавање поморског транспорта драстично сманјује снабдевање Украјине, јер је пропусна моћ морских путева бар два реда величине већа од копнених и ваздушних.
Један савремени теретни брод носивости 100.000 бруто регистарских тона замењује 25 железничких композиција од по 60 вагона, око 5.000 камиона шлепера носивости 20 тона, или између 1.000 и 5.000 летова стратешких и војних транспортних авиона попут модела Ц-5 Галакси, Ц-17 или Ц-130 Херкулес.
Руске снаге истовремено интензивирају и нападе на железничку инфраструктуру ради уништавања дизел локомотива.
Као други могући сценарио завршетка сукоба, Сивков наводи елиминацију Владимира Зеленског и његовог најближег окружења – било ударима, било заједничком специјалном операцијом америчких и руских обавештајних служби – и њихову замену прихватљивијом фигуром која би потписала сепаратни споразум са Русијом.
Трећа опција подразумева сценарио у којем би Русија пристала на услове које предлажу Европа и Кијев, што би практично представљало капитулацију Москве.
Сивков упозорава да би таква капитулација изазвала револуционарни талас у Русији. У првој фази дошло би до демонтаже вертикале власти Владимира Путина.
У другој фази, они који би срушили Путина били би уклоњени од стране снага са фронта које не би дошле као демобилисани појединци, већ у саставу читавих дивизија и армијских корпуса.
То би довело до обнове социјалистичких друштвених односа и укидања капитализма, јер нове снаге не би допустиле даљу приватизацију већ би успоставиле ред међу онима који су се богаћени на рату.
wебтрибуне
