Стојшин је у разговору са Дејаном Петром Златановићем рекао да велике и нагле топлоте не погодују ни човеку ни биљци. Он је оценио да биљке свакодневно улазе у ново умањење рода, а да ће неке културе, у зависности од парцеле, сетве и сорте, завршити готово без икаквог приноса. Према његовим речима, стање је пре десет до петнаест дана било „хиљаду одсто боље“ него сада, док је сваки наредни дан без кише за пољопривреднике нови удар.

Такав опис са терена поклапа се са најновијим јавним оценама да су недостатак падавина и високе температуре већ умањили приносе пшенице, док род кукуруза, шећерне репе и сунцокрета зависи од кише, а на парцелама које киша заобиђе принос кукуруза могао би бити мањи и до 50 одсто.

Кукуруз ће одлучити датум сетве

Говорећи о кукурузу, Стојшин је рекао да је ова година показала колико је пољопривреда непредвидива и колико свака сезона „прича за себе“. Као најважнији чинилац издвојио је време сетве и групу зрења хибрида. Они који су сејали веома рано, већ у првој недељи априла, када је земља достигла температуру од око осам степени, и притом изабрали раније сорте са кратком вегетацијом, прошли су кроз критичну фазу пре најгорих врућина. Такве њиве ће, по његовој процени, имати много бољи род од оних које су посејане касније или у оптималном року, али са средњом и касном вегетацијом.

Он упозорава да ће ове године чак и две суседне парцеле моћи да имају потпуно различит исход. На једној може бити око 70 одсто уобичајеног рода, док друга може имати и 80 одсто мање приноса.

— Ове године ће асортиман, група зрења и датум сетве играти веома, веома битну улогу — рекао је Стојшин.

Он је објаснио да велики произвођачи, који раде више од 200 јутара, не могу све да посеју у једном дану нити да чекају идеалан тренутак. Њима сетва траје две или три недеље, а у том раздобљу увек буде неколико кишних дана, па се посао развуче и до половине маја. Зато они често почињу чим земља дозволи, већ у првој половини априла. Управо због тога ће, по његовој процени, ове године код истог газдинства моћи да се виде огромне разлике: од првог дана сетве до последњег дана сетве принос може да се разликује и до 70 одсто. Стојшин каже да такву разлику никада раније није видео. То је, по њему, најбољи доказ да пољопривредник читав живот учи, а да га природа сваке године поново изненади.

Воће родило, али цена уништава произвођача

За разлику од кукуруза, воћарске културе у његовом делу Баната, како је рекао, дале су пристојан род. Посебно је поменуо смокве, шљиве, вишње и кајсије. Ипак, нагласио је да оне у том крају углавном нису економске културе, већ се саде на мањим површинама, најчешће за кућне потребе. Вишње су, према његовим речима, пре пет или шест година биле засађене на већим површинама, али је око 80 одсто тих засада искрчено управо због ниских откупних цена. Стојшин је као пример навео да је прошле године, када вишња није родила, откупна цена била много већа, док је ове године, када је род обилан, пала на око 30 динара. Са друге стране, у градовима купци ту исту вишњу плаћају и десет пута скупље.

— Када није родила, вишња је била скупа. Када је родила ненормално, откупна цена је око 30 динара — рекао је Стојшин.

На питање како је могуће да сељак добије 30 динара, а купац на пијаци плаћа око 300 динара, Стојшин је одговорио да Србија нема праведан закон о пољопривреди и промету пољопривредних производа. Према његовој оцени, највећи проблем није само у трговцима или прерађивачима, већ у посредницима који узимају највећи део разлике. Он тврди да се у Србији догађа парадокс: произвођач не зна шта ће са родом, док купац у граду плаћа високу цену. Навео је да су поједини произвођачи нудили вишње или кајсије бесплатно, само да не пропадну, под условом да људи сами дођу да беру. То је, по његовој оцени, „страшна катастрофа“ и доказ да је Србија земља у којој „само од вишка глава боли“. Уместо да обилан род буде благослов, он постаје повод за ново крчење засада и пропадање домаћина.

Сточарство у још тежем положају

Стојшин је посебно драматично описао стање у млечном говедарству. Према његовим речима, суша је уништила пашњаке, па нема траве ни испаше. А када нема испаше, краве су гладне и пада производња млека. Он је подсетио на стару сељачку реченицу да „крава млеко даје на уста, а не на виме“. Према његовим разговорима са сточарима, количина млека код појединих произвођача смањена је и до 60 одсто. Истовремено, у последњих месец дана, како каже, било је и додатних појефтињења откупне цене млека.

Да је тржишни притисак на произвођаче стварни проблем, показују и подаци Републичког завода за статистику: цене произвођача производа пољопривреде и рибарства у мају 2026. биле су ниже за 4,3 одсто у односу на мај 2025, док је код млека индекс у односу на исти месец претходне године био 90,8.

— Крава млеко даје на уста. Када нема испаше, краве су гладне, а млека је све мање — поручио је Стојшин.

Он је додао да ни тов јунади више не доноси сигурну зараду. Према његовим речима, цена бикова је пала са око четири евра на око три евра, док су телад за тов и даље скупа. То значи да онај ко сада купи теле и настави тов може лако да уђе у губитак. Стојшин је оценио да је највећи проблем у млечном говедарству, али да се притисак прелива на читав сточарски сектор. За свињарство је рекао да у његовом делу Баната углавном није индустријски развијено, већ се свиње најчешће тове за сопствене потребе, уз једну или две за продају. Зато га највише брине млекарство: када једном нестану краве, не могу се обновити за једну сезону. Гашење стада значи дугорочно сиромашење села.

Област	Шта Стојшин види на терену	Последица
Кукуруз	Принос зависи од датума сетве и групе зрења	Разлике од њиве до њиве могу бити огромне
Вишња	Род велики, откупна цена око 30 динара	Крчење засада и пропаст произвођача
Пијаце	Купац плаћа и до десет пута више од откупне цене	Посредници узимају највећи део зараде
Млеко	Због суше нема испаше, производња пада	Код појединих сточара мање млека и до 60 одсто
Тов јунади	Бикови појефтинили, телад остала скупа	Наставак това може бити губиташки посао
Држава	Стојшин каже да је држава „неприметна“	Суша се не третира као кључна национална тема

„Држава је неприметна“

На питање шта ради држава у тренутку када су ратарство и сточарство под ударом суше, Стојшин је одговорио да је држава „неприметна“. Он тврди да се сваки пут када се у пољопривреди дешава нешто важно, у јавност избаци нека друга прича како би се прикриле кључне теме. Као пример је навео жетву и цену пшенице, које су, према његовој оцени, гурнуте у страну другим медијским темама. Сада се, каже, слично дешава са сушом: не говори се довољно о елементарној непогоди, производњи људске хране и сточне хране. Стојшин је подсетио да је и прошле године тражио да држава прогласи елементарну непогоду због суше и мраза. Ове године, додаје, мраза нема, али је проблем суше још очигледнији.

Према Стојшиновој оцени, суша није само проблем пољопривредника већ питање националне безбедности. Ако нема кукуруза, сточне хране и млека, последице ће осетити и село и град. Зато сматра да би Министарство пољопривреде и Министарство трговине морали да делују заједно, као један систем који прати приносе, биланс, откуп, прераду, цене и тржиште. Он је поновио став да би та два ресора требало интегрисати или макар много чвршће повезати. Док год се производња и промет третирају као одвојени светови, произвођач ће бити на удару ниске откупне цене, а купац на удару високих цена на пијаци. Између њих ће, по Стојшиновој оцени, наставити да профитира посредник.

Ко је запалио ауто Драгану Стојшину?

Други део изјаве односио се на паљење његовог аутомобила. Стојшин је рекао да није члан ниједне политичке странке и да себе види као борца за опстанак села и сељака. Како је објаснио, он јавно брани интересе млечног говедарства, говори о цени пшенице, учествује у протестима и подржава различите народне и студентске скупове. Управо зато верује да је некоме „запао за око“. Према његовим речима, ауто му није плануо случајно, већ је на ауспух била постављена запаљива материја која је током вожње експлодирала и запалила задњи део возила. Он тврди да је његов пријатељ, који је био неколико метара од њега, видео пламен на асфалту, што по њему доказује да је нешто било подметнуто.

— Схватио сам да је тим чином неко хтео да ми пошаље поруку — рекао је Стојшин.

Он је детаљно описао шта се догодило. Ауто је био дизел, мотор је радио нормално, а непосредно пре паљења отворио је хаубу и видео да је мотор чист. Када је кренуо, нешто је, по речима његовог пријатеља, букнуло као пламен из бренера. Пријатељ је викао за њим да му гори ауто, али га Стојшин није чуо. Тек га је други човек, стотинак метара даље, зауставио и рекао му да има ватру. Када је изашао, видео је пламен испод задњег левог точка, код ауспуха. Стојшин тврди да се дизел мотор не може тако запалити на ауспуху, нарочито када је резервоар на супротној страни, и да је зато уверен да је реч о чину диверзије. Ипак, није видео ко је то урадио и зато не именује извршиоца.

„Запаљење под неразјашњеним околностима“

Стојшин је рекао да је полиција узела изјаву од њега и његовог пријатеља. Према његовим речима, случај је окарактерисан као запаљење под неразјашњеним околностима. Он није сигуран да ли ће предмет бити прослеђен тужиоцу или јавном правобраниоцу, али је јасно поручио да не очекује много од поступка. Најважније му је, како је рекао, то што зна да је својим радом, учешћем на блокадама и митинзима, као и јавном борбом за пољопривреднике, некоме засметао. То не види као разлог да се повуче. Напротив, тврди да му је паљење аутомобила дало још јачи подстицај да настави борбу.

— Чим некоме сметам, то ми је дало ветар у леђа да борбу наставим још већим интензитетом — поручио је Стојшин.

На крају изјаве, Стојшин је рекао да му није жао аутомобила само као материјалне ствари. Тај ауто је, како каже, много прешао, планирао је да га мења, али га је везивао за бројне тренутке и путеве. Ипак, суштина није у возилу већ у поруци коју је, по његовом мишљењу, неко хтео да пошаље. Ако је пољопривредник из Баната доведен у животну опасност зато што говори о цени пшенице, млеку, суши и правима сељака, онда то више није само лични инцидент. То је знак да се притисак на људе који јавно говоре о пропасти села све више појачава. Стојшин је зато завршио поруком да ће наставити да говори, јер сматра да је борба за српског сељака истовремено борба за опстанак Србије.

Извор: Србин.инфо