YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Почетак преноса и укључење испред Палате правде
00:01:56 Ного о првостепеном ослобађању и политичком тренутку
00:03:15 „Прави одговор“, медијска монтажа и долазак полиције
00:04:39 Забране јавног наступа и 17 дана притвора
00:05:11 Судије, тужиоци, изузеће и право на одбрану
00:07:59 Очекивана жалба и спор о слободи политичког говора
00:09:22 Одбрана демонстраната, аболиција и бака Цока
00:10:38 Обавезујућа изјава и критика правосуђа
00:13:22 Бранилац Лука Бралић о пресуди и жалбеном поступку
00:15:47 Суђење по закону и спорни натпис о субашама
00:17:44 Ного тражи одговорност за поступак и притвор
00:18:44 Гаранције студентске листе и шта следи после избора

Политички активиста и правни експерт Срђан Ного саопштио је, у изјави за YоуТубе канал „Србин.инфо“ испред Палате правде у Београду, да је првостепено ослобођен оптужбе за позивање на насилну промену уставног уређења. Пресуду је назвао једином могућом законитом одлуком, али поручио да тиме за њега није завршено питање 17 дана притвора, трошкова поступка и одговорности оних који су га, како тврди, политички прогонили.

У разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо, Дејаном Петром Златановићем, Ного је рекао да је после завршних речи уследило изрицање пресуде и да у тренутку давања изјаве још није добио њен писани отправак. Очекује жалбу Вишег јавног тужилаштва у Београду, тако да ослобађајућу одлуку не представља као правоснажно окончање поступка.

Поред сопственог предмета, говорио је о слободи политичког изражавања, судијама и тужиоцима, одбрани демонстраната, одговорности носилаца власти, изборима 25. октобра и условима под којима студентска листа, по његовом мишљењу, може да обезбеди стварну промену система. У укључењу је говорио и његов бранилац Лука Бралић, чији је став о пресуди и времену њеног изрицања издвојен од Ногове политичке оцене.

Ослобађајућа пресуда за члан 309, али Ного очекује жалбу

Ного је прецизирао да је поступак вођен за дело из члана 309. Кривичног законика. Назив тог дела је „Позивање на насилну промену уставног уређења“: одредба обухвата позивање или подстицање на насилну промену уређења или свргавање највиших државних органа и њихових представника, уз намеру угрожавања уставног уређења или безбедности Србије. То је правна квалификација о којој говори, а не пресуда за извршен преврат. Кривични законик, члан 309.

Тврди да у његовим речима није постојало ни позивање на такво насиље, ни потребна намера. Зато ослобађање сматра јединим законитим исходом. Рекао је да је био спреман и на првостепену осуду, али да, по његовој процени, таква одлука не би могла да опстане пред Апелационим судом.

Навео је да се тужилаштво, по његовом искуству, редовно жали на одлуке које нису у складу са његовим захтевима и да исто очекује у свом предмету. Бранилац је такође оценио да је жалба највероватнија и нагласио да тек после другостепеног поступка може да се сагледа коначан исход.

Ного: Правосуђе осећа да се приближава промена власти

Иако је задовољан исходом, Ного није ублажио критику правосуђа. Палату правде назвао је „палатом неправде“, а у поруци о последицама судских поступака набројао рак, срчани и мождани удар, тврдећи да грађани могу да добију болест, али тешко правду. Тако је описао притисак и штету које, по његовом виђењу, грађани трпе пред судовима.

Изнео је политичку оцену да је ослобађајућа одлука донета зато што се Србија налази пред изборима и што чак и институције које назива „ударном песницом режима“ схватају да се приближава промена власти. Верује да Александар Вучић више неће држати Србију у својим рукама и да земља неће остати талац власти коју је назвао криминалном и издајничком.

Више пута је поновио да исход свог предмета види као знак да систем „пуца по шавовима“ и да се његови представници плаше. Палату правде је у том контексту упоредио и са „Мордором“ система који оштро критикује. То је његово тумачење политичког значаја пресуде, одвојено од њеног још недостављеног писаног образложења.

Како је почео поступак: емисија „Прави одговор“ и протест 15. марта

Ного је почетак случаја везао за гостовање у емисији „Прави одговор“ код Никше Булатовића, три дана пре студентског протеста 15. марта, који је описао као највећи протест у историји Србије.

Оптужио је Драгана Ј. Вучићевића и Жељка Митровића да су секли и монтирали његово гостовање, а затим му „паковали оптужницу“. Тврди да су формулације из таквог медијског приказа дословно пренете у оптужни предлог Вишег јавног тужилаштва.

Као илустрацију односа медија и органа гоњења, испричао је да је, када се јавио полицији, иронично рекао да долази „по позиву Драгана Вучићевића и Жељка Митровића“. Питао је зашто је позван у полицију у Улици 29. новембра, а не у Информер или Пинк.

Препричао је и епизоду са службеницом која је, после помињања Митровића, позвала истоименог инспектора за крвне деликте. Према Ноговом сведочењу, тај инспектор је био међу полицајцима који су претходно дошли на његову адресу.

Фантомке, дуге цеви и деца која су се спремала за спавање

Ного је описао долазак полиције у његов дом: људе са фантомкама и дугим цевима, три полицијска возила и децу која су се спремала за спавање. Тврди да су деца била преплашена и да је број ангажованих полицајаца био већи него приликом хапшења Шарића.

На Златановићево питање да ли су тада одузети лаптопови, одговорио је да нису. Објаснио је да га полиција није затекла на адреси и да се сам јавио после протеста 15. марта, јер је желео да на протесту буде присутан.

Рекао је да је после полицијског задржавања првобитно добио забрану јавног оглашавања и присуствовања скуповима. Према његовим речима, кривично ванпретресно веће је потом преиначило одлуку судије за претходни поступак, па је 1. априла спроведен у Централни затвор у Београду, где је провео 17 дана.

За ту одлуку тврди да је касније пред Апелационим судом утврђено да је била неоснована и незаконита. Нагласио је да ослобађајућа пресуда не брише последице притвора нити годину и више суђења и трошкова.

Оптужбе против судија и тужилаца: притвори као средство политичког обрачуна

Ного је посебно критиковао судију Драгана Мартиновића, за кога каже да је водио његов предмет, и Драгана Милошевића, кога је представио као председника суда и тврдио да га је Вучић лично поставио. Навео је да су учествовали у већу које је одлучивало о притворима у предметима повезаним са протестима.

Поменуо је и судију за претходни поступак Марију Јанковић Дебељак. Њихово поступање описао је као уклањање људи са улице одређивањем притвора и назвао их „јастребовима“ и „ударном песницом“ власти.

Више јавно тужилаштво, које повезује са Ненадом Стефановићем, назвао је главним инструментом обрачуна са политичким противницима Вучићевог режима. За тужитељку Сању Ђурић изнео је тврдњу да је на почетку поступка тражила изузеће, наводећи да психички није у стању да води предмет. То је пренео као своје сазнање о поступку и употребио у широј критици тужилаштва.

Спор о изузећу Мартиновића и праву на одбрану

Ного тврди да Мартиновић није смео да му суди зато што је раније, као члан кривичног ванпретресног већа, одлучивао о његовом притвору. Позвао се на одлуку Уставног суда из 2025. године, коју тумачи као забрану таквог учешћа судије у каснијим фазама истог предмета. Критиковао је и руководство Уставног суда, наглашавајући да се позива на став институције према којој иначе нема поверење.

Рекао је да су његови захтеви за изузеће одбацивани и одбијани, иако их сматра основаним. Навео је да су суђења заказивана на три недеље или месец дана и да је начин вођења поступка, по његовом мишљењу, показивао намеру да се донесе осуда без доказа.

Замерио је удаљавање једног од бранилаца из суднице. Тврди да је адвокат Мијодраг Иванић због увреде покренуо поступак против судије пред Првим основним судом у Београду и да је удаљавањем браниоца повређено његово право на одбрану.

Ного је навео да нису прихваћени његови доказни предлози: друга гостовања у којима је исте ставове образлагао пре и после спорне емисије, као и саслушање сведока, међу којима и водитеља Никше Булатовића. Сматра да би тај материјал показао континуитет његовог политичког програма током последњих десет година и контекст спорних речи.

Златановић, Бркић и Жунић као примери примене истог члана

Ного је свој предмет повезао са поступцима против Дејана Петра Златановића, Милована Бркића, Срђана Жунића и других лица којима је, како каже, стављано на терет исто дело.

Подсетио је да је Златановић правоснажно ослобођен и навео да се на тај исход позивао у завршној речи. За Бркића, који је према његовим речима био у публици на суђењу, казао је да је провео више месеци у притвору и да је „једва жив“ изашао.

Примену члана 309. у тим случајевима назвао је „мантром“ власти за обрачун са људима који говоре нешто што јој не одговара. Тврди да су се такви поступци завршавали ослобађањем јер нису били испуњени услови за кривично дело.

Нагласио је да није повукао своје речи: понављао их је на суђењима, у јавности после спорне емисије и, како каже, и даље стоји иза њих.

Одбрана демонстраната, аболиција и подршка баки Цоки

Образлажући спорне ставове, Ного је рекао да би, ако би постао министар правде, обезбедио аболицију демонстрантима који су били принуђени да бране себе или друге учеснике протеста од незаконитог напада. У ту своју политичку гаранцију укључио је и случајеве тешког повређивања, па чак и смртног исхода, ако је, по његовом виђењу, човек био принуђен да брани живот. Тај став је представио као одбрану од противправног напада, а не као признање да је позивао на преврат.

Реч је о његовом политичком предлогу. Сам положај министра правде не даје овлашћење да самостално помилује или аболира лица: Устав помиловања сврстава у надлежности председника Републике. Устав Републике Србије, члан 112.

Ного је навео да је од првог дана подржао баку Цоку, пронашао јој адвокате, учествовао у њеној одбрани и јавно носио мајицу са њеним ликом. Тврди да је на политичкој сцени био једини који је на тај начин стао уз њу. Своју позицију је сажео речима: „Зло чинити од зла се бранећи, ту злочинства нема никаквога“, додајући да је то његов став већ десет година и део политичког програма.

„Не дижите руку на себе“: губитак посла, извршитељи и одузимање деце

Ного је позвао грађане да не дижу руку на себе због неправде коју трпе. Помињао је број од 1.300 до 1.400 самоубистава, без одређивања извора и периода на који се тај број односи, тврдећи да државни органи такву патњу не третирају као проблем.

Рекао је да људи нису сами криви што су остали без посла, били опљачкани или што су им извршитељи блокирали плате, пензије и имовину. Помињао је одузимање станова и поступање центара за социјални рад које је описао као отимање деце.

Одговорност је приписао систему који је, по његовим речима, људе упропастио и сатро, а затим очекује да пасивно трпе и умиру. Такав однос је назвао недопустивим и повезао га са својим ставом о праву човека да се брани од зла.

Обавезујућа изјава: законите одлуке, порекло имовине и веродостојне дипломе

Ного је као кључно питање издвојио обавезујућу изјаву којом би носиоци јавних функција, под кривичном и материјалном одговорношћу, гарантовали законитост свог рада. Рекао је да је и судију и тужитељку позивао да је потпишу.

По његовом предлогу, потписник би гарантовао да су му одлуке законите, да није примао мито, злоупотребљавао положај или себи и породици прибављао противправну имовинску корист, као и да му је диплома веродостојна. Требало би да потврди и да је напредовао због знања, а не због партијске припадности и веза.

У том контексту изнео је оптужбу да Љубивоје Ђорђевић, кога је поменуо као руководиоца Првог основног јавног тужилаштва, има фалсификовану диплому. Тврди да о томе јавно говори више од десет година, да се у правосуђу за то зна и да се ништа не предузима. У изјави није приказао документ о дипломи; пренета је његова конкретна оптужба, а не судски налаз о њој.

„Мењамо власти, а судије и тужиоци остају исти“

Ного је изнео процену да две трећине судија и тужилаца имају страначке чланске карте. Тврди да међу судијама постоје људи који су имали чланство у СПС-у, ДС-у и СНС-у и да се прилагођавају свакој новој власти.

Сматра да је суштински проблем то што се режими смењују, а носиоци правосудних функција остају исти, иако су надлежни да реагују на криминал, корупцију и издају. Правосуђе је назвао најнегативније оцењеном институцијом и граном власти, што је представио као последицу његове одговорности за стање у друштву.

Његова критика избора судија и тужилаца укључила је оптужбе о породичним, страначким и интимним везама, миту, уценама и утицају америчке амбасаде. Позивајући се на своје раније скупштинске наступе, тврди да стварни услови напредовања нису они записани у Уставу, већ познавање енглеског језика и одговарајућа „комбинација“.

Изнео је и тврдњу да за око 90 одсто носилаца тих функција има „црно на бело“ незаконите одлуке. Те бројеве износи као сопствене процене и наводе о документацији којом, по својим речима, располаже.

„Цар је го“: не пристаје да повуче критику институција

Ного је суђење упоредио са Андерсеновом причом о цару за кога нико не сме да каже да је го. Сматра да му се судило зато што је отворено рекао оно што други избегавају да признају о стању институција.

Одбацио је поруку да грађани само треба да се обрате институцијама, питајући како да очекују заштиту од оних које оптужује да их туку, малтретирају, пљачкају и незаконито хапсе. Каже да је представницима правосуђа то саопштио у лице и поновио у завршној речи. Рекао је да би, ако би због таквих речи био осуђен, био поносан на њих и да би их поновио чим изађе из затвора. Ни после ослобађања није променио оцену система.

Лука Бралић: Одбрана је показала да су то легални политички ставови

После Нога, за Србин.инфо је говорио адвокат Лука Бралић. Ного је поменуо и остале чланове тима одбране, Марка Пушицу и Мијодрага Иванића, наводећи да су отишли на друга суђења. Бралић је казао да одбрана мора да буде задовољна јер је донета одлука коју сматра законитом и исправном. Објаснио је да су током поступка и у завршним речима изнели довољно аргумената да није доказано извршење дела које је Ногу стављено на терет.

Према ставу одбране, речи у емисији „Прави одговор“ представљале су изношење легалних и легитимних политичких ставова, без елемената кривичног дела. Бранилац је посебно навео да је термин за изрицање пресуде заказан још у мају, много пре расписивања парламентарних избора. Због тога временско поклапање са предизборним периодом назива срећном случајношћу и не жели да спекулише о евентуалном политичком утицају на одлуку суда. То се разликује од Ногове оцене да је политички тренутак био пресудан.

Захтев за суђење Вучићу и његовом кругу по закону

У наставку изјаве Ного је препричао део оптужног предлога који, по његовим речима, садржи његов став да би најбоља опција била хапшење Александра Вучића, његовог брата Андреја и њиховог круга, после чега би им се судило поштено и по закону. Помињао је „50 кумова“ и још 26 људи за које тврди да су се нагодили и дали доказе против осталих. Иронично је рекао да је његов „велики грех“ управо захтев за поштеним суђењем по закону, јер сматра да судије и тужиоци на такав рад нису навикли.

Питао је који пропис забрањује суђење Александру и Андреју Вучићу и људима из њиховог круга. У својој хипотетичкој улози министра правде поменуо је и Анђелка и Данила Вучића и „76 кумова“, тврдећи да би били осуђени, а незаконито стечена имовина одузета.

Нагласио је да то не би било зато што би он наређивао судијама како да пресуде, већ зато што доказе против њих сматра „неумољивим“. Његова формулација о „хиљаду година робије“ представља реторичку оцену тежине оптужби које износи; у разговору није представљен списак доказа за сва поменута лица.

Спорна мајица и историјски израз о субашама

Ного је говорио и о натпису „Сваки свога убијте субашу“, који је, како каже, био део спорних навода. Рекао је да је на завршне речи дошао у мајици са тим натписом, купљеној уз плаћен ПДВ.

Оспорио је тумачење да је тиме позивао на напад на конкретне савремене политичаре. Питао је кога је тужилаштво идентификовало као „субашу“ и како је утврдило да је мислио на Вучића или напредњаке.

Израз је објаснио историјским контекстом османских феудалних представника, тврдећи да Османско царство и такве субаше одавно не постоје. На томе је засновао приговор да се историјска формулација произвољно претвара у позив на насилну промену уставног уређења. Натпис је овде пренет као предмет његовог објашњења судског поступка.

Одговорност за притвор: „Има да их терам до краја“

Ного је поручио да неће опростити нити заборавити 17 дана притвора и читав поступак. „Има да их терам до краја“, рекао је, најављујући борбу за одговорност због, како тврди, кршења закона од стране судија и јавних тужилаца.

Објаснио је да је тужилаштву раније званично предао понуду коју назива „споразумом о признању кривице“. По његовој замисли, тужилаштво би признало да је монтирало предмет и поступало под политичким притиском, надокнадило његове трошкове, а он би прихватио примену опортунитета према одговорнима.

Нагласио је да је понуда важила у тренутку када ју је предао и да такву могућност није нудио судијама Милошевићу и Мартиновићу. Тврди да је тужилаштво понуду игнорисало или одбило. То није био споразум којим би он признао дело које му се ставља на терет, већ његов захтев да одговорност призна друга страна.

Сматра да одговорни за незаконите одлуке морају да одговарају и у његовом и у другим сличним случајевима. Ослобађање, по његовој поруци, не може да се сведе на то да се после притвора и трошкова само каже да оптужба више не важи.

Од студентске листе тражи потписане гаранције и јасан програм

Ного је рекао да су студенти на протесту који је Златановић снимао јавно прочитали и прихватили идеју обавезујуће изјаве. Тврди да би њоме прво гарантовали кандидати студентске листе, а после доласка на власт и јавни функционери и људи у државном сектору, посебно судије и тужиоци.

Тражи да потписници гарантују да доносе законите одлуке, нису примали мито и злоупотребљавали положај и нису напредовали на основу породичних, интимних или страначких веза. Верује да је управо перспектива такве одговорности уплашила представнике правосуђа.

Коментаришући нападе на студентску листу због учешћа појединих кандидата у невладиним организацијама или њихових личних ставова, рекао је да се та питања могу решити објављивањем програма и потписивањем гаранције за његово спровођење. Тада му, како каже, не би било пресудно нечије раније чланство у НВО или лично мишљење, већ оно за шта се обавезао пред грађанима.

Без сарадње са СНС-ом, СПС-ом и сателитима садашње власти

Као додатну, кључну гаранцију Ного тражи да студентска листа јавно обећа да неће сарађивати са представницима актуелног режима: СНС-а, СПС-а и њихових сателитских, укључујући мањинске, странака.

Захтева спречавање прелетања из садашње власти у будућу. У том контексту поменуо је Кулу као пример ситуације за коју тражи гаранцију да се неће поновити, без ширег објашњења тог случаја у изјави.

Верује да би програм, потписане гаранције и одбијање сарадње са садашњим режимом учврстили изборну победу. Предвиђа убедљив глас против СНС-а 25. октобра, али наглашава да тек после гласања следе заштита изборне воље и формирање нове власти.

Главне теме Ногове изјаве

Тема	Ногов став	Шта тражи или најављује
Првостепена пресуда	Ослобађање сматра јединим законитим исходом; очекује жалбу тужилаштва.	Наставак одбране до коначног исхода.
Порекло поступка	Тврди да су његове речи из „Правог одговора“ медијски монтиране и пренете у оптужни предлог.	Испитивање одговорности за предмет који назива монтираним.
Притвор и одбрана	Оспорава 17 дана притвора, учешће судије и одбијање доказних предлога.	Одговорност судија и тужилаца и надокнаду трошкова.
Политички говор	Каже да стоји иза својих ставова и да није позивао на насилни преврат.	Заштиту легалног политичког изражавања.
Демонстранти	Залаже се за заштиту оних који су, по његовом виђењу, бранили себе и друге.	Политички предлог аболиције за такве случајеве.
Правосуђе	Оптужује носиоце функција за незаконитост, страначке везе и корупцију.	Обавезујуће изјаве о раду, имовини, дипломама и начину напредовања.
Студентска листа	Тражи програм и потписану одговорност за његово спровођење.	Гаранције кандидата и будућих јавних функционера.
Прелетање	Одбацује сарадњу са представницима садашње владајуће коалиције.	Јавно обећање да нема преузимања кадрова СНС-а, СПС-а и сателита.
После избора	Само гласање не сматра довољним за промену.	Спречавање крађе, заштиту изборне воље и формирање нове власти.
Циљ промене	Смену Вучића види као први, а промену система као други корак.	Да грађани не клону духом и истрају у захтевима.

После 25. октобра: заштита гласова и промена читавог система

Ного је завршну поруку усмерио на период после избора. Спречавање изборне крађе, заштита изборне воље, конституисање нове власти и испуњење очекивања грађана, по његовом мишљењу, зависе од тога да ли је студентска листа дала јасне гаранције. Упозорио је да ће изостанак изјаве и гаранција највише погодити саме студенте. Истовремено је позвао народ да не клоне духом, јер садашњи тренутак види као велику прилику за промену.

Свој циљ је описао у два корака: прво смена Александра Вучића, а затим потпуна промена система који назива злочиначким. Поручио је да пресуда не мења његове политичке ставове и да очекује одговорност и за поступање против њега и за ширу неправду према грађанима.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић