БЕОГРАД / СЕЛО МАЛО СРЕДИШТЕ – У спектаклу који је надмашио све досадашње домете домаћег политичког маркетинга, председник Републике Србије ушао је у тачно 24. сат непрекидног, јавног и телевизијски праћеног конзумирања алкохолних пића. Догађај, који је у храмовима медијске пропаганде најављен као „историјски сусрет са народом и дубоко разумевање малог човека“, претворио се у грандиозну, надреалну фарсу под халогеним светлима Пинк телевизије.
Све је почело јуче тачно у подне, симболично, испред локалне задруге у забаченом селу на обронцима Вршца. Председник је, огрнут у прљави сељачки капут преко скупоценог одела, узео чоканлију домаће ракије „мученице“ и од тада је, према речима видно изморених камермана, искључио само микрофон, али не и флашу.
16:00 – Призивање БДП-а уз љуту и киселе краставце
Док се магла спустила на сеоске друмове, а прве ТВ екипе почеле да падају у несвест од исцрпљености, председник је у директном укључењу из штале локалног домаћина држао тросатни монолог о макроекономским стабилностима.
„Видите ли овај шприцераш, поштовани грађани? Ово вам је суфицит у буџету! Жута опозиција би вам дала киселу воду, а ми вам дајемо чисту шљиву од 52 гради, и то са гаранцијом ММФ-а!“ – викао је шеф државе, док му се суза радосница мешала са лозом на образу, док је у позадини трубачки оркестар свирао марш на Дрину убрзаном темпу.
12:00 (Данас) – Врхунац гротеске: Сузе над трактором и геополитика
Након што је обишао седамдесет и две куће, попио по једну са сваким домаћином који је имао храбрости да откључа капију, и одржао конференцију за штампу седећи на блатњавој приколици трактора, председник је успио да испреплете све кључне теме модерне историје.
Енергетска криза: „Нема гаса из Русије? Нема проблема, ја сам управо овде, у овом бурету, синтетисао сопствену енергију која греје читав овај округ!“
Притисци са Запада: Док му се поглед губио у даљини, а директан пренос на телевизији са националном фреквенцијом зумирао његове крваве очи, изјавио је: „Можете да ми уводите санкције, можете да ми забрањујете увоз вина, али ја овде, под овим шљивиком, браним територијални интегритет уз пршуту и литру и по!“
Епилог у магли
Док се сунце полако спушта, а камере и даље зумирају празне гајбе пива и стаклене боце које се гомилају иза председничких леђа, аналитичари у студију у Београду покушавају да пронађу „дубљу стратешку поруку“ у овом несвакидашњем перформансу.
Председник, чији се глас претворио у дубоко, ресонирајуће мумлање о „златном добу и литијуму“, за сада не планира да прекине сесију. Организатори најављују да се тура наставља вечерас у општинском подруму, уз директан пренос, јер како кажу из продукције: „Народ има право да види свог лидера онаквог какав јесте – у потпуном, течном стању.“
ЦИРКУС У ЖИВОМ ПРЕНОСУ: Вучић пијан зове Владу, не уме да користи телефон! (ВИДЕО)
Председник Србије још једном је успео да приреди спектакл пред камерама, али овог пута жртва његових технолошких „вештина“ није била Влада Србије, већ извесни господин Влада. У жељи да пред гледаоцима демонстрира како „на вези“ држи своје људе и одмах решава ствари, лидер се упустио у окршај са паметним телефоном — и убедљиво изгубио.
„Хало, Владо, је л’ се чујемо?“ — Борба са звучником у више чинова
Идеја је, по свему судећи, била једноставна: позвати Владу, пустити га на спикерфон да цео народ чује шта Влада има да каже, и покупити јефтине политичке поене. Међутим, технологија је имала друге планове:
Мистерија звана „Појачај тон“: Док је несрећни Влада са друге стране жице вероватно објашњавао ситуацију, из председниковог телефона чуло се само тихо крчање. Уместо да једноставно притисне дугме са стране, председник је почео грчевито да уперује телефон ка микрофону, збуљен и потпуно затечен концептом јачине звука.
Паника и смотаност на делу: Гледаоци су у директном преносу могли да посматрају како врховни ауторитет државе губи битку са екраном на додир. Прсти су летели на све стране, насумично се притискало било шта, док је председник деловао све смотаније и изгубљеније.
Прелазак у драмску нервозу: Када је постало јасно да Влада остаје нем за широку публику, наступио је добро познати репертоар — превртање очима, уздаси, промена боје гласа и драматично нервирање. Крив наравно није био онај ко не зна да појача телефон, већ „технологија“, „микрофони“ и вероватно сам Влада што се не чује довољно гласно.
Кад Влада заћути, наступа бес
„Владо? Владо?! Ма појачај га… па не то… ма како се ово појачава?!“ — парарафразиран је сценарио ове комичне драме у којој је један обичан телефонски позив оголио сву неспретност и театралност на којој почива јавни наступ.
На крају, јавност није сазнала шта је Влада имао да поручи, али је добила врхунску потврду да руковање паметним телефоном захтева вештине које се не могу купити ванредним обраћањима. Влада је остао на вези у тишини, телефон је остао нессавладива препрека, а председник се пред камерама изнервирао и избламирао за све паре.
(Славија инфо)
