Немачки новинар Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг Микаел Мартенс је објавио текст у коме на први поглед оштро критикује Александра Вучића због његовог учешћа у рату деведесетих. Међутим, према тврдњама хрватског истраживачког новинара Домогоја Маргетића, Мартенс заправо не напада Вучића, већ га брани и пере од најтежих оптужби – оних које се односе на такозвани Сарајевски сафари.
У свом тексту Мартенс наводи да је Вучић и без Сарајевског сафарија добровољно био у служби „злочиначке политике“. Иако ово на први поглед делује као оштра критика, Маргетић тврди да је реч о пажљиво формулисаној одбрани. Наиме, Мартенс се труди да Вучића одвоји од најтежих оптужби за организовање или учешће у убијању цивила у Сарајеву, фокусирајући се на његову општу подршку ратној политици.
Према Маргетићу, разлог оваквог приступа лежи у чињеници да немачка обавештајна служба жели да заштити учешће познатих и утицајних људи из Немачке у ратним злочинима у Сарајеву. Ако би се детаљно истражила прича о Сарајевском сафарију, наводи Маргетић, могло би да изађе на видело и учешће немачких држављана у убијању цивила, што би изазвало велики политички и дипломатски скандал у Немачкој.
Додатну сумњу у непристрасност Микаела Мартенса изазива и чињеница да је, према више извора на платном списку Александра Вучића. Ова тврдња, иако тешко доказива, често се појављује у истраживачким круговима и додатно баца сенку на његове текстове о српском председнику.
На овај начин, оно што на први поглед делује као оштра и принципијелна критика немачког новинара, заправо се може читати као контролисана одбрана Вучића. Уместо да се бави најтежим оптужбама везаним за Сарајевски сафари, Мартенс преусмерава пажњу на општију критику Вучићеве ратне прошлости, чиме штити и самог Вучића и потенцијално компромитоване немачке интересе.
Овакви текстови показују колико је сложена и често двосмислена улога западних медија када је реч о балканским темама и личностима попут Александра Вучића. Оно што се јавности представља као независна и оштра критика, понекад може бити део шире стратегије заштите одређених политичких и обавештајних интереса.
(Србин инфо)
