Неспособна и издајничка власт Александра Вучића тек данас, 19. августа, затражила је помоћ из иностранства за гашење катастрофалног пожара у Делиблатској пешчари. Пожар је први пут примећен још 21. јула, а од 5. августа је потпуно измакао контроли. Месец дана ватра уништава један од највреднијих природних резервата у Европи, док власти нису биле у стању да га угасе сопственим снагама.
Хронологија је јасна и безмилосна. Први пожар регистрован је видео-надзором 21. јула. Затим су уследила нова жаришта 26. јула и 2. августа, која су наводно локализована. Међутим, 5. августа ватра је због јаког ветра опколила ватрогасце, један инжењер је повређен, и од тада пожар не престаје. До данас је изгорела трећина Делиблатске пешчаре, ватра се проширила ка Дунаву, ловној зони и насељима, а грађани Кајтасова и околних села сами евакуишу децу због густог дима и пепела.
Док све ово траје, Александар Вучић обилази села и градове, држи митинге и кампање, а буџетски новац се троши на његову промоцију. За гашење пожара нема ни довољно опреме, ни довољно људства, нити елементарне организације. Путеви у пешчари нису одржавани годинама, ватрогасна возила не могу да приђу, а хеликоптери МУП-а нису довољни. Тек када је катастрофа постала превелика да би се сакрила медијским спином, режим се сетио да затражи помоћ од Русије.
Руско Министарство за ванредне ситуације данас је потврдило да шаље авион Ил-76ТД са посадом и оперативном групом, након што се Србија обратила Москви. Председник Владимир Путин лично је дао налог за слање помоћи. Ил-76 је специјализован за гашење великих шумских пожара и стиже у тренутку када домаће службе већ месец дана показују потпуну немоћ.
Ипак, чак и овај гест не може да сакрије дубљу издају. Исти режим који сада моли Русију за ватрогасни авион истовремено наставља да продаје наоружање Украјини, која је у рату са Русијом. Док руски авион лети да спасава српске шуме, српско оружје одлази на фронт против руске војске. То је права слика Вучићеве политике – беспомоћност код куће, дволичност у спољној политици и потпуно одсуство одговорности према сопственом народу и природи.
Делиблатска пешчара гори зато што је држава годинама запостављала превенцију, опрему и инфраструктуру. Гори зато што се новац троши на билборде и митинге уместо на ватрогасна возила и противпожарне просеке. Гори зато што власт реагује тек када више нема куда. А када коначно затражи помоћ, ради то од земље којој истовремено забија нож у леђа продајом оружја њеном непријатељу.
Тренутна ситуација на терену је алармантна. Пожар се шири и ка Кајтасову и Гребенцу, ваздух је тешко загађен, а пепео и дим допиру чак до Беле Цркве. Мештани се сами организују јер број ватрогасаца није довољан. Путеви кроз пешчару нису одржавани од 2007. године, па ватрогасна возила често не могу ни да приђу жариштима због песка. Истовремено гори и на планини Столови код Краљева, код Кладова и на десетинама других локација широм Србије. Нови топлотни талас са температурама преко 40 степени и јаким ветром само додатно погоршава већ катастрофалну слику. Преко 350 људи даноноћно покушава да обузда ватру, али после више од месец дана борбе крај се још увек не назире.
(Србин инфо)
