Одлазак Александра Вучића у Кијев, у тренутку када Европска унија и украјинске власти разматрају проширење економске, војне и одбрамбено-индустријске сарадње, отворио је питање да ли је Србија напустила прокламовану војну неутралност и непосредније се сврстала уз западну коалицију која подржава Украјину у рату против Русије.

О могућим последицама Вучићевог потеза за Србин.инфо говорили су проф. др Драган Петровић, проф. др Дејан Мировић, Драгана Трифковић, др Слободан Јанковић, један од оснивача Народних патрола Дамњан Кнежевић и народни посланик Александар Павић.

Иако су њихове оцене изречене различитим речником и са различитих становишта, готово сви саговорници сагласни су у једном: присуство председника Србије на скупу чији су средишњи садржај војна помоћ Украјини и производња оружја не може се представити као неутрална дипломатска делатност.

Према њиховим речима, посебан проблем представља то што о могућим обавезама Србије није вођена јавна расправа, нити су грађани обавештени да ли је Вучић прихватио одређене закључке, политичке обавезе или учешће Србије у будућим програмима производње и испоруке наоружања.

Саговорник	Основна оцена	Могућа последица
Драган Петровић	Вучић се приклања антируским снагама у Европи	Удаљавање од Русије и воље грађана Србије
Дејан Мировић	Србија се преко Вучића сврстава у сукобу	Политичка и међународноправна одговорност
Драгана Трифковић	Вучић тражи западну подршку за опстанак на власти	Санкције Русији, приближавање НАТО-у и нови уступци
Слободан Јанковић	Институције Србије више не ограничавају председника	Дипломатске последице и слабљење подршке Москве
Дамњан Кнежевић	Српско оружје већ посредно стиже у Украјину	Промена односа Кремља према Вучићу
Александар Павић	Прекршена је прокламована војна неутралност	Озбиљно погоршање односа са Русијом

Петровић: Вучић се ослања на политички истрошене антируске снаге

Проф. др Драган Петровић оценио је да Вучићев боравак у Кијеву није издвојен дипломатски потез, већ део ширег геополитичког опредељења власти и кадрова Српске напредне странке. Према његовим речима, најистакнутији представници режима у медијима и спољној политици већ дуже показују наклоност према НАТО-у и украјинској страни.

Петровић је нагласио да се Вучић у овом случају не приближава толико администрацији америчког председника Доналда Трампа, колико европској „коалицији вољних“, која се залаже за наставак војне помоћи Украјини и оштрију политику према Русији.

Он је указао да снаге које предводе антируску политику у Великој Британији, Француској и Немачкој више немају безусловну подршку сопствених грађана. Подсетио је на раст популарности Најџела Фаража у Великој Британији, као и на снажне опозиционе покрете у Француској и Немачкој који се противе наставку рата и конфронтацији са Москвом.

Као примере навео је политичке снаге окупљене око Марин ле Пен, Жордана Барделе и Жан-Лика Меланшона у Француској, као и Алтернативу за Немачку, Левицу и странку Саре Вагенкнехт у Немачкој. Према Петровићевој оцени, значајан део европског становништва више не прихвата неограничено финансирање Украјине и политику сталног подизања сукоба са Русијом.

Он сматра да је због тога политички неразборито да се Србија везује за европске владе чија је будућност неизвесна и чија антируска политика наилази на све већи отпор у њиховим државама.

Петровић је подсетио и да су поједине чланице Европске уније и НАТО-а одбијале да учествују у свим облицима војне помоћи Кијеву. Позивајући се на ставове из Бугарске, Чешке, Словачке и других држава, он је нагласио да чланство у западним савезима само по себи не обавезује сваку земљу да безусловно прихвати све захтеве у вези са Украјином.

Посебно је поставио питање са каквим овлашћењем Вучић у име Србије учествује на скупу посвећеном војној помоћи Украјини, када за такво сврставање нема јасну подршку грађана, Народне скупштине или других државних институција.

Петровић је оценио да већина грађана Србије, упркос деловању прозападних медија, задржава наклоност према Русији. Зато је, према његовим речима, Вучићев потез не само политички штетан већ и супротан расположењу највећег дела становништва.

Он је упоредио Вучићев одлазак у Кијев са његовим ранијим изостанком са појединих скупова БРИКС-а, организације која окупља Кину, Индију, Русију и друге велике светске привреде. Петровић сматра да власт у Београду занемарује везе са државама које имају све већи удео у светској привреди, док се везује за европске политичке снаге чији утицај опада.

– Када се све сагледа, то није ни морално ни целисходно за нашу државу. То је још један доказ отуђености врха власти од народа, интереса Србије и целокупног српства – закључио је проф. др Драган Петровић.

Мировић: Поставља се питање да ли је Србија постала страна у сукобу

Проф. др Дејан Мировић посебно се осврнуо на међународноправне последице Вучићевог учешћа на скупу у Кијеву. Он је упозорио да присуство председника Србије на састанку посвећеном производњи оружја и војној помоћи једној страни у рату може бити протумачено као напуштање неутралног положаја.

Мировић је упоредио понашање власти у Београду са државама које, иако су чланице Европске уније или НАТО-а и политички подржавају Украјину, одбијају непосредну продају оружја Кијеву. Према његовим речима, Вучићева власт не само да учествује на политичким скуповима подршке Украјини, већ је годинама допуштала да оружје и муниција произведени у Србији, преко посредника, стигну на украјинско ратиште.

Мировић се позвао на писање страних медија о извозу српског оружја у вредности до две милијарде евра. Он је оценио да присуство у Кијеву представља додатни корак, јер се Србија више не појављује само као земља чији производи преко трећих лица завршавају у Украјини, већ као могући политички учесник ширег европског програма наоружавања.

Посебно је упозорио да дронови и друго далекометно оружје не морају бити употребљени искључиво против руских војних положаја, већ могу погодити цивилне циљеве и градове дубоко на територији Русије.

Мировић је изнео изузетно оштру политичку оцену Александра Вучића, називајући га највећим издајником у новијој српској историји. Према његовим речима, Вучићева политика истовремено обухвата одрицање од Косова и Метохије, саставног дела Србије под окупацијом албанских сепаратиста, и прикључивање антируској политици западних држава.

Он сматра да се Вучићев режим више не може представљати као национална или проруска, пошто њено практично деловање, како је навео, одговара спољнополитичким замислима некадашње Либерално-демократске партије и Чедомира Јовановића.

Мировић је позвао Александра Вулина и друге политичаре који се у јавности представљају као браниоци односа са Русијом да кажу да ли подржавају Вучићев боравак у Кијеву и могуће учешће Србије у производњи оружја за Украјину. Он је оценио да више није довољно давати начелне изјаве о српско-руском пријатељству, док власт којој припадају постепено уводи Србију у западни војни и политички простор.

Према Мировићевим речима, изјава некадашњег америчког амбасадора Кристофера Хила да је Србија ближа НАТО-у него окупирана јужна српска покрајина све више добија потврду у практичним потезима власти у Београду.

Трифковић: Вучић тражи подршку Запада за повратак на место премијера

Драгана Трифковић оценила је да Вучићев одлазак у Кијев није неочекиван, јер се уклапа у његову дугогодишњу политику уступака Западу ради очувања власти.

Према њеним речима, Вучићу се приближава крај председничког мандата, а његов могући план јесте повратак на место председника Владе Србије, где се налази средиште извршне власти. За остварење тог плана, како је оценила, потребна му је подршка Брисела, а нарочито председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Трифковић сматра да Вучић истовремено покушава да обезбеди подршку Сједињених Америчких Држава, приближавајући се администрацији Доналда Трампа посредством израелског лобија и различитих пословних и политичких договора.

Она је подсетила да је Србија претходних година Украјини пружала хуманитарну помоћ, опрему и новчана средства, али и да су се појавили бројни подаци о испорукама српског оружја и муниције украјинској страни.

Према њеној оцени, Вучић је после дугог негирања на крају био принуђен да призна да оружје из Србије завршава у Украјини. Његов одлазак у Кијев сада додатно разоткрива стварни правац његове политике.

Трифковић је указала да се Вучић пред домаћим, већински проруским бирачким телом представља као једини европски државник који није увео санкције Русији. Истовремено, на Западу се представља као поуздан сарадник који постепено усклађује Србију са политиком Европске уније и НАТО-а.

Она је упозорила да би, уколико уз западну подршку успе да остане на власти, Вучић могао после избора да предузме и много крупније кораке: формално приближавање или увођење Србије у НАТО, увођење санкција Русији и нове уступке у вези са Косовом и Метохијом.

– Ми не можемо унапред знати шта је све обећао и договорио, али на основу досадашњег искуства знамо да је спреман на све ради опстанка на власти – навела је Трифковић.

Порука Пескова и покушај представљања Вучића као посредника

Трифковић је посебно истакла изјаву портпарола Кремља Дмитрија Пескова, који је, према њеним речима, саопштио да Москва није послала никакву поруку Владимиру Зеленском посредством Александра Вучића и да председник Србије нема улогу у преговорима Русије и Украјине.

Она сматра да је таква порука Кремља била намењена спречавању могућег покушаја власти у Београду да Вучићев одлазак у Кијев представи као тајно договорено посредовање са Русијом.

Према њеној оцени, Вучић већ годинама на Западу говори једно, у Москви друго, док се у медијима у Србији различите верзије његових изјава дозирано преносе како би се одржала подршка проруски опредељених грађана.

Трифковић је оценила да је Песковљева изјава била изричита: Вучић нема договор са Москвом, не носи руску поруку и за оно што чини у Кијеву сноси личну политичку одговорност.

Она је критиковала и начин на који су руски медији који емитују програм у Србији извештавали о Вучићевој посети. Према њеним речима, Спутњик и РТ Балкан пренели су тек штуре чињенице и Песковљев одговор, без дубље анализе политичког значења боравка председника Србије у Кијеву.

Трифковић сматра да су и ти медији, упркос руском пореклу, принуђени да делују у оквирима које у Србији одређују Вучићева власт и западни центри моћи. Зато, како је навела, избегавају теме које би могле да угрозе односе са режимом у Београду.

Као један од малобројних преосталих простора за независно извештавање, она је издвојила Србин.инфо, на коме је могуће објавити оцене које не зависе од уређивачких ограничења власти или западних политичких структура.

Дронови, Одеса, Старлинк и компанија „Палантир“

Говорећи о споразумима о производњи дронова, Трифковић је навела да је велики део украјинских производних погона уништен након што је руска војска променила тактику и појачала нападе на војну и одбрамбену инфраструктуру.

Према њеним речима, западне државе због тога покушавају да производњу преместе у земље Европске уније, одакле би дронови, муниција и друга војна опрема били допремани у Украјину.

Она је упоредила садашњу западну политику према Русији са начином на који су деведесетих година пружани оружје, логистика, инструктори и добровољци снагама које су ратовале против Срба.

Као једно од главних чворишта за допремање наоружања навела је луку Одесу. Према њеним речима, руски удари на бродове и лучку инфраструктуру показују да ни поморски путеви снабдевања више нису безбедни.

Мање количине оружја, како је рекла, могу се превозити железницом преко Пољске и других земаља, али највећи терети и даље зависе од поморских праваца и инфраструктуре у Одеси.

Трифковић је тврдила да су поједини напади на руску територију извођени и са подручја балтичких држава, чланица НАТО-а, наводећи Естонију, Летонију и Литванију. Према њеној оцени, то показује да западни савез више није само посредни снабдевач Украјине, већ непосредни учесник у планирању и извођењу појединих дејстава.

Она је указала и на изјаве западних званичника о припремама за могући шири сукоб са Русијом до 2029. или 2030. године. Сматра да се европске државе све отвореније припремају за дуготрајну војну конфронтацију.

Према Трифковићевим речима, западна стратегија све више се ослања на дронове, роботику, вештачку интелигенцију и сателитске системе. Као нарочито важне издвојила је амерички Старлинк, преко којег украјинска страна добија податке и комуникациону подршку, као и компанију „Палантир“, која учествује у обради података и планирању напада.

Ипак, она сматра да пропаганда и савремена технологија не могу у потпуности надокнадити недостатак људства, индустријске основе, конвенционалног наоружања и војне снаге украјинске стране.

На крају излагања Трифковић је закључила да се Вучић придружио коалицији која води рат против Русије и да је, због функције коју обавља, у ту политику увукао и Србију.

Она очекује да ће временом бити све видљивије улоге Вучићеве власти, западних центара моћи и медија који су учествовали у прикривању стварног правца српске спољне политике.

Јанковић: Србија нема државу која би ограничила самовољу председника

Др Слободан Јанковић оценио је да Вучићев одлазак у Кијев показује његову стварну политичку природу и противљење већинском расположењу српског народа.

Он је изнео оштру оцену да Вучић делује против српских интереса и да се његова русофобија све отвореније испољава кроз спољнополитичке потезе власти.

Јанковић је нагласио да председник у уређеној држави не би могао самостално да учествује на скупу посвећеном рату против Русије, без одлуке надлежних институција и јасно утврђене државне политике.

– Када бисмо имали државу, њен председник не би могао да учествује на било каквом скупу који подржава рат против Русије – истакао је Јанковић.

Он је оценио да Вучић самовољно мења вољу огромне већине народа, који у сукобу Русије и Запада не жели да Србија буде сврстана против Москве.

Говорећи иронично о Вучићевим јавним наступима, Јанковић га је назвао „малером“, помињући и његово присуство у Француској и исход наступа француске фудбалске репрезентације. Тај део изјаве представљао је сатирични осврт, али је његова главна порука била усмерена на самовољно вођење спољне политике Србије.

„Вучић није председник државе већ шеф картела“

Јанковић је изнео оцену да Србија више нема функционалну државу, већ политички и пословни картел чији је Вучић предводник.

Према његовим речима, Вучић чини услуге страним политичким и обавештајним структурама како би његова власт и људи окупљени око ње наставили да остварују материјалну корист у Србији.

Он је Вучићев одлазак у Кијев повезао са његовом политиком према Косову и Метохији, тврдећи да је власт већ предала најважније државне надлежности на окупираној јужној покрајини и да је спремна на нове уступке.

Јанковић је поменуо и могућност даљег угрожавања српских интереса на југу централне Србије, наводећи Бујановац и Врање као подручја која би могла бити изложена новим политичким и безбедносним притисцима.

Он је нагласио да Србија прво мора да поврати сопствену државу, јер институције више не делују у складу са Уставом и законима, нити могу да контролишу одлуке врха власти.

Према његовој оцени, последице Вучићевог потеза биће пре свега политичке и дипломатске, а не војне. Он не очекује било какав непосредни сукоб Русије са Србијом, јер је Москви, како је навео, добро познато ко доноси одлуке у Београду и колику подршку таква политика има у народу.

Ипак, Јанковић упозорава да би земље које су до сада, уз Русију, подржавале територијалну целовитост Србије могле да преиспитају своје држање уколико Београд настави да подржава политичке и војне пројекте усмерене против Москве.

Таква промена могла би да ослаби међународни положај Србије у одбрани Косова и Метохије, као и у другим питањима у којима је руска дипломатска подршка до сада имала велики значај.

Кнежевић: Српско оружје је одавно на украјинском ратишту

Дамњан Кнежевић оценио је да Србија већ дуже време, преко трећих лица, продаје Украјини дронове, гранате, муницију и друго наоружање. Он је подсетио да су представници Народних патрола и Србин.инфо о томе говорили и за руске медије, који су, према његовим речима, у почетку били уздржани и неповерљиви према таквим информацијама.

Кнежевић је навео да је већи одјек у Русији настао тек када су се појавиле информације да су гранате произведене у Србији употребљаване у нападима на Белгородску и Курску област. Он сматра да је руска јавност морала много раније да буде обавештена о начину на који оружје из Србије стиже до украјинске војске.

Кнежевић је подсетио на случај украјинског војног теретног авиона који је 2022. године слетео на београдски аеродром ради преузимања оружја и муниције, а касније се срушио у Грчкој. Он је нагласио да је Србин.инфо међу првима објавио податке о том лету, после чега су, према његовим речима, државне структуре показале велико занимање за изворе и сазнања редакције.

Кнежевић сматра да ти догађаји представљају поруку и властима у Москви да Александар Вучић није руски пријатељ, без обзира на његове јавне изјаве и присуство представника власти на пријемима у Амбасади Русије. Посебно је критиковао угошћавање Ане Брнабић и других високих представника режима на скуповима руске амбасаде, оцењујући да постоји очигледан несклад између онога што Вучићева власт говори и онога што стварно чини.

Могућа промена односа Кремља према Вучићу

Према Кнежевићевој оцени, Вучићев одлазак у Кијев и договори постигнути током скупа могли би да убрзају промену односа Кремља према власти у Београду. Он је подсетио да су поједини руски новинари и медији блиски држави већ повремено отварали питање Вучићеве политике и српских испорука оружја Украјини.

Кнежевић је навео да је и сам имао прилику да о томе говори на руској телевизији „Меч“, али да Москва до сада није до краја променила званични однос према председнику Србије. Он сматра да је за унутрашњу политичку борбу у Србији важно да Вучићев режим у Москви буде третиран у складу са својим стварним поступцима, а не на основу јавних изјава о традиционалном српско-руском пријатељству.

Кнежевић је нагласио да је српско оружје већ дуго присутно на украјинском ратишту, иако већина српског народа подржава Русију, док су поједини добровољци из Србије отишли да се боре на руској страни. По његовом мишљењу, тако се јасно види дубок раскорак између опредељења грађана и политике режима, који је, како тврди, зависан пре свега од немачких и других западних власти.

Режимски медији и прича да Вучић у Кијеву „брани Косово“

Кнежевић се осврнуо и на извештавање провладиних медија који су Вучићев боравак у Кијеву представљали као дипломатски успех, наглашавајући да су на скупу били представници најмоћнијих европских држава, док представници албанских сепаратиста из Приштине нису присуствовали.

Према таквом тумачењу, Вучић је наводно добио прилику да пред европским државницима брани став Србије о Косову и Метохији. Кнежевић је такве тврдње одбацио као медијско окретање теме и покушај да се незадовољство народа због приближавања антируској коалицији ублажи причом о одбрани државних интереса.

Он је посебно критиковао Информер и Курир, наводећи да су ти медији у различитим раздобљима служили интересима Александра Вучића, Драгана Ђиласа, Џорџа Сороша и појединих безбедносних структура. Према његовим речима, њихов главни задатак није обавештавање јавности, већ очување Вучићевог бирачког тела, прикривање политичких уступака и напади на противнике режима.

Кнежевић сматра да таква пропаганда постаје све очигледнија и да покушаји одбране режима све више подсећају на радњу цртаног филма.

– Истина је као вода. Она увек дође тамо где треба да дође – поручио је Кнежевић, изразивши наду да ће се чињенице о деловању власти убудуће откривати много брже.

Павић: Ово је отворено кршење војне неутралности

Народни посланик Александар Павић оценио је да је Вучићево учешће на скупу у Кијеву „апсолутно скандалозно“ и да представља јасно сврставање Србије уз Украјину.

Према његовим речима, власт такав потез може називати дипломатском сарадњом, борбом за српске интересе или учешћем у разговорима о миру, али суштински је реч о напуштању прокламоване војне неутралности.

Павић је нагласио да Србија истиче своју антифашистичку традицију из Другог светског рата, док истовремено пружа политичку подршку властима у Кијеву које, према његовој оцени, имају изузетно снажне неонацистичке елементе. Он је указао на подизање споменика и величање Степана Бандере, Андрија Мељника и других украјинских сарадника нацистичке Немачке.

Према Павићевим речима, Србија се на такав начин није понашала чак ни током немачке окупације у Другом светском рату, због чега садашњу политику власти сматра моралном катастрофом.

Као супротан пример навео је Републику Српску и Милорада Додика, који отворено говори да подржава Русију и жели њену победу у сукобу. Павић је истакао да Република Српска нема пуну сувереност, сопствену војску нити број становника и међународни положај Србије, али њено руководство ипак налази снаге да јавно заступа своје ставове.

– Ако Република Српска може тако храбро и начелно да наступа, нико ме не може убедити да Србија то не може. Овде је реч о стварном политичком опредељењу власти – рекао је Павић.

Ћутање власти на изјаве председника украјинске Врховне раде

Павић је подсетио и на недавну конференцију председника парламената земаља кандидата за чланство у Европској унији, одржану у Београду.

Он је навео да је председнику украјинске Врховне раде Руслану Стефанчуку било омогућено да пред српским званичницима изнесе тешке оптужбе против Русије и Владимира Путина, без одговарајуће реакције домаћина.

Према Павићевим речима, све се одиграло у присуству Ане Брнабић и Александра Вучића, што је показало да власт прећутно прихвата антируску реторику украјинских представника. Он је подсетио да је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова јавно указала на изостанак одговарајуће реакције српских власти.

Павић сматра да се Србија постепено сврстава не само уз Украјину, већ и уз Европску унију која се убрзано милитаризује и, према његовој оцени, све више подсећа на „четврти рајх“ који се припрема за сукоб са Русијом.

У исто време, власт у Београду све снажније говори о неопходности отварања нових преговарачких поглавља и убрзавања чланства Србије у Европској унији. Према Павићевим речима, та два процеса не могу се одвајати: приближавање ЕУ сада подразумева и постепено прихватање њене безбедносне, спољне и војне политике према Русији.

Присуство сепаратиста из Приштине раније није сметало Вучићу

Павић је одбацио образложење режимских медија да је Вучић морао да буде у Кијеву зато што представници власти албанских сепаратиста из Приштине нису били присутни, па је Србија наводно добила простор да заступа своје интересе.

Он је подсетио да је Вучић раније присуствовао бројним скуповима на којима су били и представници привремених институција на окупираном Косову и Метохији. Као нарочито понижавајући пример поменуо је обележавање Дана примирја у Паризу, када су представници албанских сепаратиста добили повољнији протоколарни положај од председника Србије.

Због тога, према Павићевим речима, тврдња да је Вучић отишао у Кијев како би бранио Косово и Метохију „не пије воду“. Он је нагласио да је управо Русија држава која најдоследније брани српске интересе у вези са Косовом и Метохијом и која у међународним установама спречава потпуно озакоњење последица окупације и једностраног деловања албанских сепаратиста.

Русија, како је навео, истовремено пружа дипломатску подршку Републици Српској и очувању Дејтонског споразума, који јој обезбеђује уставни положај и опстанак. Зато Павић сматра да је Вучићев потез „директан прст у око Русији“ и да су могући губици за Србију много већи од било какве краткотрајне дипломатске користи коју власт покушава да представи јавности.

Да ли је Вучић започео дипломатски сукоб са Москвом

Одговарајући на питање да ли је Вучићев потез нека врста објаве дипломатског рата Русији, Павић је рекао да се он може и тако протумачити.

Према његовој оцени, изостанак реакције српских власти на изјаве Руслана Стефанчука и учешће на скупу посвећеном војној подршци Украјини представљају низ повезаних провокација према Москви. Павић не искључује могућност да власт у Београду намерно покушава да изазове оштрију реакцију Русије. Таква реакција би потом могла да буде употребљена као изговор за даље удаљавање Србије од Москве и потпуно сврставање уз Запад.

– Ово је провокација према Москви и то је савршено јасно – рекао је Павић.

Он је оценио да власт не може истовремено да се позива на антифашистичку традицију Србије и да политички подржава режим који велича Бандеру, Мељника и друге сараднике нацистичке Немачке. Према његовим речима, напредњачка власт верује да може да буде „све свима“: руски савезник у Москви, поуздан партнер НАТО-а у Бриселу, заштитник Косова и Метохије пред домаћом јавношћу и сарадник украјинских власти у Кијеву.

Таква политика, закључио је Павић, не може трајати неограничено. Она ће се, како је рекао, обити о главу Вучићевој власти, али постоји опасност да последице претрпе и Србија и њени грађани.

Главне последице на које су саговорници упозорили

Област	Упозорење саговорника	Могућа последица
Односи са Русијом	Кијев се у Москви може тумачити као отворено сврставање	Захлађење дипломатских и политичких односа
Косово и Метохија	Србија зависи од подршке Русије у међународним установама	Слабљење српске преговарачке и дипломатске позиције
Војна неутралност	Учешће у програмима производње оружја руши неутралност	Приближавање Србије НАТО-у без јавне расправе
Унутрашња политика	Западна подршка може бити услов за опстанак режима	Нови уступци после избора
Медији	Посета се представља као дипломатски успех	Прикривање стварних обавеза и споразума
Државне институције	Одлуке доноси један човек без контроле	Уставна и политичка неодговорност

Заједничка порука шесторице саговорника јесте да Вучићев одлазак у Кијев није питање протокола, већ показатељ дугорочног правца српске спољне политике. Они су упозорили да се политика „и Исток и Запад“, којом је власт годинама оправдавала противречне потезе, приближава крају, јер војна и индустријска подршка Украјини оставља све мање простора за тврдњу да Србија остаје неутрална.

Главна опасност, према њиховим оценама, није непосредни војни сукоб са Русијом, већ постепено губљење њеног поверења и дипломатске подршке, нарочито у питању Косова и Метохије и положаја Републике Српске.

Саговорници су зато затражили да власт објави шта је Вучић у Кијеву прихватио, које је документе подржао и да ли је Србија преузела било какву обавезу у вези са производњом, финансирањем или испоруком оружја и дронова Украјини.

Без објављивања тих података, грађани Србије не могу знати да ли је њихова држава и формално уведена у антируски војно-политички савез, о чему није било ни скупштинске расправе, ни референдума, ни било какве јавне сагласности.

Извор: Србин.инфо