Шест од десет грађана Србије верује да је демократија најбољи политички систем, али исти број сматра да демократија у Србији не функционише. Грађани, дакле, нису изгубили веру у демократију, изгубили су поверење да држава функционише демократски. То показује најновије истраживање јавног мњења које су у јуну 2026. спровели Црта и Демоцрацy Ацтион Лаб (ДАЛ) Универзитета Стенфорд.
Налази истраживања које је објавила ЦРТАуказују на изузетно изражене разлике у ставовима грађана у зависности од њихових политичких преференција, али и извора информисања. Они који се информишу претежно путем провладиних медија, укључујући и јавни медијски сервис, имају дијаметрално супротне погледе на демократију, корупцију и институције од оних који прате критички оријентисане медије или се информишу преко друштвених мрежа. Српско друштво функционише као две паралелне стварности – демократију као најбољи систем власти подржава 85 одсто присталица Студентске листе и свега 38 одсто бирача СНС-а.
Две трећине грађана сматра да председник и Влада морају да поштују уставна ограничења без обзира на подршку коју уживају, и да је председничка власт без надзора Скупштине неприхватљива. Међутим, када се у обзир узму политичке преференције, резултати показују да око 80 одсто присталица владајуће странке власт без надзора сматра оправданом – наспрам свега два одсто оних који су ближи Студентској листи.
Свега око трећине грађана наводи да има поверења у политичке институције – Влади верује 34 одсто грађана, Скупштини 31 одсто. Грађани Србије губе поверење у институције. Поверење у институцију председника државе готово се преполовило за три године – у фебруару 2023. године поверење у председника државе изражавало је 60 одсто грађана, а данас 35 одсто. Насупрот политичким институцијама, државни универзитети и црква су институције којима грађани већински верују. Државним универзитетима верује 71 одсто грађана, а следи Српска православна црква са 64 одсто.
Преко половине грађана Србије оцењује да је корупција изузетно озбиљан проблем. За распрострањеност корупције 38 одсто сматра одговорним читав политички систем, а додатних 16 одсто грађана конкретно сматра одговорним садашњу власт. Бирачи СНС-а одговорност приписују претходној власти и српском менталитету.
Протести покренути након пада надстрешнице ни након годину и по дана не губе на подршци. Подршка протестима остаје стабилна и износи око 60 одсто што је тренд од априла прошле године. Скоро две трећине грађана (62 одсто) забринуто је због употребе полицијске силе према учесницима протеста.
У контексту очекиваних превремених парламентарних избора, подршка протестима прелива се у потенцијалне гласове Студентске листе. Међутим, није занемарљив удео грађана који, упркос раширеној подршци протестима, неповерењу у државне институције и незадовољству стањем у држави, остају политички неопредељени (12 одсто) или истичу да неће гласати (9 одсто). Међу опредељеним бирачима (70 одсто), за Студентску листу би тренутно гласало 44.9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку гласало 35.7 одсто, а за СПС 3.8 одсто. Остали политички актери самостално не прелазе изборни праг.
Истраживање је спроведено од 10. до 24. јуна 2026. методом лицем у лице на репрезентативном узорку од 2.324 пунолетних грађана Србије.
(Нова)
